Za hiljade Poljaka koji su izašli na ulice da demonstriraju protiv smrti trudnice kojoj je uskraćena pomoć za spasavanje života na osnovu skoro potpune zabrane abortusa podršku su izrazile i grupe za ljudska prava iz zemalja Zapadnog Balkana.
Iako je abortus u ovim zemljama legalan do desete nedelje trudnoće, mnoge od njih i dalje su pod jakim uticajem religije i tradicionalizma, što ženama otežava pristup zdravstvenoj zaštiti.
Slučaj 30-godišnje trudnice iz grada Pščinja digao je na noge Poljake, nakon što se saznalo da je žena u septembru umrla u bolnici od septičkog šoka jer su lekari odugovlačili sa abortusom, čekajući da srce fetusa prestane da kuca. Oni su suspendovani sa posla, a tužioci su otvorili istragu slučaja.
Do pre godinu dana, žene su u Poljskoj mogle da abortiraju u tri slučaja: ako je trudnoća rezultat krivičnog dela poput silovanja, ako je ugroženo zdravlje ili život žene i u slučaju neizlečivih deformiteta fetusa.
Poslednja mogućnost ukinuta je 2020. godine, kada je Ustavni sud Poljske zaključio da ta odredba nije u skladu sa zakonom.
Ljudi pale sveće u znak sećanja na ženu koja je umrla u 22. nedelji trudnoće. Aktivisti za zaštitu reproduktivnih prava kažu da je preminula žena prvi smrtni slučaj koji je rezultat novog restriktivnog zakona o abortusu u Poljskoj.
Novi kontroverzni poljski zakon kojim je abortus gotovo u potpunosti zabranjen stvorio je konfuziju i doveo do toga da lekari, u strahu od kazne, oklevaju sa okončanjem trudnoće u slučaju teškog deformiteta ploda.
Ministarstvo zdravlja Poljske je, nakon protesta desetina hiljada Poljaka u Varšavi i hiljada u još 80 gradova širom zemlje, 7. novembra izdalo instrukcije lekarima, navodeći da je legalno okončati trudnoću kada je ugroženo zdravlje ili život majke, naveo je Asošiejted pres.
Feministički kolektiv "Ženska solidarnost", čiji je cilj osnaživanje žena sa Zapadnog Balkana, pozvao je na bezbedan, dostupan i zagarantovan abortus kao pravo svake žene.
"Ukoliko nešto definišemo kao pravo, to ne znači da će ga svaka žena iskoristiti, ali onim ženama koje žele, mora da bude obezbeđen pristup, mora da bude izvršen bezbedno", navodi se u objavi tog kolektiva.
Iz udruženja građanki FemPlatz iz Pančeva kod Beograda, koje se zalaže za zaštitu od diskriminacije, ocenjeno je da je slučaj Poljske primer kako država institucionalizuje nasilje prema ženama koje rezultira femicidom.
Organizacija koja se bori za prava LGBT+ zajednice iz Srbije, Da se zna, takođe je izrazila solidarnost sa ženama u Poljskoj. "Pravo na slobodu, izbor i bezbednost mora pripadati svakome", navodi se u objavi.
Protesti zbog spornih zakona o abortusu zabeleženi su širom sveta, od Buenos Airesa gdje su demonstrirale u znak podrške legalizaciji abortusa obučene u odore sluškinja iz knjige, a kasnije serije, Margaret Atwood "Sluškinjina priča".
U Crnoj Gori abortusi i dalje selektivni
Samo pitanje abortusa u državama Zapadnog Balkana, odakle stižu poruke podrške Poljakinjima, još uvek pokreće velike diskusije, u kojima crkva i patrijarhalnost još uvek igraju značaju ulogu.
Tako je Savet Evrope (SE) još 2012. zatražio istragu u Crnoj Gori o selektivnim abortusima i upozorio na alarmantne podatke rodnog disbalansa novorođenčadi, na osnovu podataka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.
U poslednjih dvadeset godina u Crnoj Gori se na 110 dečaka u proseku godišnje rađa 100 devojčica, dok je prirodan omer 102 ili 103 dečaka na 100 djevojčica.
Prema podacima Ministarstva prosvjete Crne Gore, 2020. godine u osnovnim školama, bilo je gotovo 3.000 više dečaka nego devojčica.
Godinama je nevladin sektor u Crnoj Gori vodio kampanju za zaustavljanje selektivnih abortusa, a Centar za ženska prava 2017. pokrenuo je kampanju pod nazivom “Neželjena”. Tada je Vladi predato šest hiljada potpisa građana kojim se tražila bolja kontrola i sprečavanje zloupotrebe prenatalnih testova za smanjenje selektivnih abortusa.
Uprkos javnim kampanama, rodni disbalans među novorođenčadima nije se promenio u odnosu na 2012. godinu.
Abortus u Hrvatskoj – legalan, ali teško dostupan i skup
U Hrvatskoj je abortus legalan ako se radi o trudnoći koja traje do deset nedelja, a nakon toga uz dozvolu poverenstva, koje okuplja i lekare i advokate. Zakon o zdravstvenim mjerama za ostvarivanje prava na slobodno odlučivanje o rađanju djece donet je davne 1978. godine.
Klerikalci su pokušali da ospore njegovu ustavnost, ali je Ustavni sud Hrvatske u februaru 2017. godine odbio njihove predloge za ocenu ustavnosti i naložio Hrvatskom saboru da u roku od dve godine donese novi “osuvremenjeni” zakon, upozoravajući da zakonska zabrana pobačaja ne bi urodila plodom.
Iako su prošle četiri i po godine od ove odluke Ustavnog suda, novi zakon nije donesen. Saboru je do sada dostavljeno najmanje pet predloga novog zakona, redom opozicijskih ili od nevladinih organizacija, ali vladajuća stranka Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) nijedan predlog nije uvrstio u dnevni red.
Policajac stražari ispred aktivistkinja za prava žena tokom "Marša za život", petog hrvatskog marša protiv pobačaja u organizaciji konzervativnih udruženja, u Zagrebu 29. maja 2021.
Najveći zagovornici zabrane pobačaja u Hrvatskoj su Katolička crkva i pojedini pokreti, poput “U ime obitelji” i “Vigilare”, koji je 2017. godine čak i prikupljao potpise za zakonsku zabranu abortusa – bez uspeha.
Posebno je vidljiva katolička inicijativa “40 dana za život” u kojoj katolički aktivisti dva puta godišnje po mesec dana stoje pred klinikama i bolnicama u kojima se obavlja abortus, mole se i transparentima pokušavaju žene odgovoriti od abortusa.
Međutim, problem u Hrvatskoj predstavlja i dostupnost abortusa u Hrvatskoj. Glavne prepreke su takozvani prigovor savesti, odnosno odbijanje velikog broja lekara da obavljaju abortus, ali i visoka cena postupka.
Prema podacima Pravobraniteljice za ravnopravnost spolova, 59 odsto kvalifikovanog medicinskog osoblja u Hrvatskoj odbija da obavlja abortus zbog prigovora savesti. Prema istraživanju aktivistkinja nevladinih organizacija okupljenih u Platformi za reproduktivnu pravdu iz aprila 2020. godine u čak osam od 29 ovlašćenih zdravstvenih ustanova, od čega su šest javne, ne može se obaviti pobačaj na zahtev ili dobiti informacija o tome.
Druga prepreka u Hrvatskoj je i visoka cena abortusa, koja dodatno raste.
Prema istom istraživanju cena abortusa u javnozdravstvenim institucijama kreće se od 1.870 kuna do 3.000 kuna (od 250 do 400 eura).
Zbog toga, kako u svom Izveštaju za 2020. godinu naglašava Pravobraniteljica za ravnopravnost spolova žene iz Hrvatske prekid trudnoće sve češće rade u susednim državama - Sloveniji i Bosni i Hercegovini.
Pravobraniteljica očekuje i da se novim zakonom predvide odgovarajuća rešenja za navedene prepreke.
I u Srbiji crkva protiv abortusa
Dragana Stojanović, direktorka Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije, za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnila je da ne bi mogla da kaže da je zakonski osporavano pravo na abortus ni jednoj ženi u toj državi.
Međutim, kako je dodala, s obzirom na to da lekari, ginekolozi i akušeri i u Srbiji imaju pravo na prigovor savesti, to rađa sumnju kod osoba koje žele da prekinu trudnoću u sam ishod procedure.
Zakon u Srbiji dozvoljava abortus svakoj ženi, do desete nedelje trudnoće, na njen zahtev. Ukoliko je trudnoća duža od tog perioda, odluku donosi komisija. Abortus u Srbiji se može izvršiti i posle ovog perioda u određenim situacijama, kao što su ugroženost detetovog i ženinog života, ili ako je trudnoća posledica silovanja.
Među najvećim protivnicima abortusa u Srbiji je Srpska pravoslavna crkva (SPC) čiji se predstavnici nisu libili da javno osuđuju žene.
Tako je u decembru 2019, tadašnji patrijarh Irinej uporedio abortus sa ubistvom. "…()…veliki greh čine oni koji ne dozvoljavaju da se život rodi. Veliki je greh ubistvo", rekao je Irinej na liturgiji.
Protivnici abortusa su i neke desno orijentisane političke stranke, koje u Srbiji svake godine organizuju "Porodičnu šetnju", tokom koje se u izjavama protive abortusu.
"Žene u crnom" protestuju ispred ambasade Poljske u Beogradu zbog novog zakona o abortusu, 28. oktobar 2020.
Dragana Stojanović ocenila je da narativ, kojim se primat daje zajednici, ruši prava pojedinca.
Prema njenim rečima, često se dešava devojke u 20-im godinama odlaze kod lekara da prekinu trudnoću, a izlaze sa promenjenom željom zbog toga što ih ginekolozi savetuju drugačije, zbog činjenice da su mlade, da su i njihove bake rađale mlade i slično.
I praksa da se ženama pokazuje ultrazvuk srca i vrši pritisak da ne prekinu trudnoću, ocenila je, pokazala se lošom.
"Prekid trudnoće je uvek teška odluka. Verovatno osoba koja želi da prekine trudnoću zna da ne može da odgaja dete ili da ima već dvoje ili troje. Ako je osoba već promislila te sve aspekte, ne vidim nigde mesta sporednim participantima u tom procesu".
Dragana Stojanović je takođe ukazala i na visoke cene abortusa u Srbiji; u privatnim klinikama on košta oko 250 evra, a u državnim oko 150 evra. "Tako da je ta cena velika u zavisnosti od socio-ekonomskog statusa osobe koja želi da izvrši prekid trudnoće", dodala je Stojanović.
Kosovo ne dozvoljava mešanje religije
Na osnovu kosovskog Zakona o prekidu trudnoće, žena ima pravo da izvrši abortus do kraja desete nedelje trudnoće.
Nakon tog perioda abortus je dozvoljen samo uz dozvolu stručne zdravstvene komisije.
Zakonom o prekidu trudnoće su predviđeni i posebni uslovi u kojima je trudnoću moguće prekinuti i nakon desete nedelje, a neki od njih su zdravstveni razlozi, odnosno ukoliko trudnoća ili porođaj ugrožavaju život ili zdravlje trudnice, ukoliko se ustanovi da plod ima ozbiljne deformacije ili invaliditet koji su neizlečivi.
Prekid trudnoće je moguće izvršiti do 22. nedelje, ukoliko se ustanovi da je trudnoća rezultat nekog krivičnog dela, kao što je silovanje ili ukoliko je žena žrtva trgovine ljudima.
Većina religija, koje su na Kosovu priznate, abortus smatra velikim grehom. Ipak, Kosovo je sekularna država i neutralna je po pitanju verskih uverenja.
Zakonom su priznate Islamska zajednica Kosova, Srpska pravoslavna crkva, Katolička crkva, Jevrejska verska zajednica, te Evangelistička crkva i druge.
U Bosni i Hercegovini podaci nepotpuni
Službenu evidenciju o prekidima trudnoće vode Zavod za javno zdravstvo Federacije BiH i Institut za javno zdravstvo Republike Srpske.
Međutim, one su nepotpune za neke godine i kantone u Federaciji BiH, kao što pojedinih godina nedostaju podaci i iz nekoliko bolnica u entitetu Republika Srpska.
Svi lekari koji rade pobačaje moraju dostaviti Zavodu za javno zdravstvo Federacije BiH evidenciju kada su i kome uradili pobačaj.
Žena je takođe dužna da potpiše dokument u kojem navodi da se sama odlučila na abortus i da je svesna komplikacija koje se mogu desiti. Pre toga, kako je RSE već izvestio lekari "im objasne moguće akutne, odnosno neposredne, ali i hronične, kasnije posljedice jedne takve intervencije", prema rečima doktorke Jadranke Dizdarević-Stojkanović, specijaliskinje ginekologije i akušerstva.
Prema važećim zakonima u BiH, namerni pobačaj dozvoljen je do desete sedmice trudnoće.
Severna Makedonija napravila iskorak
Makedonsko Sobranje je 2013. godine usvojilo Zakon o prekidu trudnoće i pored negativnih reakcija u javnosti. Nevladine organizacije su svakog dana protestovale zbog ovog vladinog zakona, koji, kako kažu, povređuje osnovna ljudska prava i slobode.
Protesti protiv zakona za kojeg su nevladine organizacije rekle da povređuje osnovna ljudska prava i slobode
Pismo koje je adresiralo 90-ak nevladinih organizacija poslanicima u Sobranju je bio jedan od načina lobiranja i poziv da se zakon povuče iz skraćenog i da dalje ide po redovnom postupku, kao i da se obrati pažnja na štetne odredbe u njemu. Oni tada nisu videli dobru volju u Ministarstvu zdravstva o prihvatanju njihovih primedbi.
Šest godina kasnije, žene u toj državi su ponovo dobile pravo da slobodno odlučuju da li će i kada osnovati porodicu i koliko će dece imati.
Zakon o abortusu iz 2019. godine, kako su ocenile nevladine organizacije, stavlja potrebe žena u srce sistema, uklanjajući mnoge od prepreka.
"U Evropi u kojoj se borimo protiv reproduktivnih prinudnih pokreta, Severna Makedonija se sada ističe kao branilac reproduktivne slobode", ocenila je tada Evropska mreža Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo.
Donet zakon, kako se objašnjava, usklađen je sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, a pomereno je i zakonsko ograničenje trudnoće za abortus sa 10 na 12 nedelja. Žene mogu da abortiraju do 22. nedelje trudnoće u slučaju da je ono posledica krivičnog dela, iz socio-ekonomskih razloga ili u slučaju rizičnih trudnoća.
Žene, između ostalog, takođe više ne moraju da prolaze kroz proces odobravanja pred bolničkom komisijom, niti će morati da donose dokaz iz kancelarije javnog tužilaštva u slučaju seksualnog napada.
Saradnja na tekstu: Slavica Brajović, Enis Zebić, Maja Živanović, Sonja Gočanin, Sandra Cvetković i Emilija Bunteska Nacoska
