Država Zapadna Australija poništava zakon o zaštiti nasleđa Aboridžina iz 2021. godine, pet nedelja nakon što je stupio na snagu.
Ovaj zakon je donet 2021. nakon što je u maju 2020. rudarski gigant Rio Tinto uništio drevna pećinska skloništa u klisuri Juukan.
Ova odluka, koju su osudile starosedelačke grupe, dolazi uoči istorijskog referenduma krajem godine o tome da li autohtonim ljudima dati veći glas o politikama koje ih se tiču. Doneta je kao odgovor na protivljenje farmera i zemljoposednika.
Premijer Zapadne Australije, Rodžer Kuk (Roger Cook), rekao je 8. avgusta da je zakon bio previše komplikovan, te da je nametnuo nepotrebna opterećenja vlasnicima imovine u Zapadnoj Australiji.
"Kao premijer, razumem da je zakon nenamerno izazvao stres, konfuziju i podele u zajednici. I za to mi je žao", rekao je Kuk.
Dodao je kako će umesto zakona iz 2021, biti obnovljen zakon iz 1972. godine.
"Možemo da obezbedimo da se naše aboridžinsko kulturno nasleđe ceni i zaštiti, a jednostavnim izmenama možemo da obezbedimo zdravorazumski pristup i sprečimo još jedan incident poput klisure Juukan", rekao je premijer Zapadne Australije.
Grupa starosedelaca čija je skloništa legalno uništio rudarski gigant Rio Tinto 2020. rekla je da je ogorčena odlukom. U ovim pećinama zabeleženo je ljudsko prisustvo u proteklih 46.000 godina.
Zapadna Australija bogata je resursima. Proizvodi više od polovine svetske rude gvožđa kojom se trguje, i koja se koristi za proizvodnju čelika i najunosniji je izvoz Australije. Australija proizvodi i polovinu svetskog litijuma.
Šta je pisalo u poništenom zakonu?
Zakonom o kulturnom nasleđu Aboridžina iz 2021. ažurirani su zakoni iz 1972. koji su Rio Tintu dali dozvolu da ošteti lokaciju kulturne baštine u procesu planiranja dok je grupama Aboridžina uskratio pravo žalbe.
Zakonodavstvo je postavilo trostepeni sistem odobravanja i uspostavilo administrativna tela kako bi starosedelačke grupe mogle da imaju veću reč po pitanju zaštite nasleđa.
Takođe je proširilo definiciju kulturnog nasleđa, omogućlio grupama Aboridžina pravo da zahtevaju preispitivanje odluka i povećalo novčane kazne za štetu sa 20.000 australijskih dolara (oko 12.000 evra) na 10 miliona (oko 6 miliona evra).
Ali, i to je izazvalo kritike među grupama Aboridžina jer je ministar u vladi opet imao poslednju reč.
Kritičari su takođe smatrali da to nije u skladu sa konvencijama Ujedinjenih nacija o saglasnosti i da je nametnuto administrativno opterećenje, koje uz to nije dobilo finansiranje.
Grupe Aboridžina i farmeri kažu da nisu konsultovani kako treba o zakonodavstvu iz 2021.
Zašto je ukinut zakon?
Kada je zakon stupio na snagu 1. jula ove godine, farmeri, starosedelačke grupe i rudarski istraživači rekli su da postoji značajna neizvesnost oko toga kako će se primenjivati komplikovani, proskriptivni novi zakon.
Poljoprivrednici su organizovali proteste, zabrinuti da bi dodatni zahtevi za zaštitu nasleđa podigli troškove i otežali njihov rad.
Kako je ovo povezano sa referendumom?
Odluka o ukidanju zakona nije direktno povezana sa planom savezne vlade za uspostavljanje savetodavnog tela domorodaca u parlamentu putem takozvanog referenduma "Glas za parlament" ove godine. Ali pažnju je usmerila na prava starosedelaca jer podrška planu za referendum pada.
Neki ljudi su koristili bes zbog onoga što kritičari vide kao preterano zaštitnički zakon o nasleđu kako bi izgradi protivljenje predlogu da se domorodačkom narodu da veća reč na referendumu.
Ukidanje zakona Zapadne Australije o nasleđu moglo bi da neutrališe deo tog protivljenja, rekli su lideri starosedelaca.
Koje će biti izmene?
Dozvole za oštećenje ili uništavanje kulturnog nasleđa Aboridžina sada će nadgledati većinsko administrativno telo Aboridžina.
Grupe Aboridžina imaće isto pravo preispitivanja kao predlagači odluka, a konačnu reč će imati državni ministar, posebno ako se smatra da lokacija ili projekat imaju državni značaj.
Kada se odobri zahtev za oštećenje ili uništavanje lokacije, vlasnik će morati da obavesti ministra o svim novim informacijama. Država kaže da je ovo važno da bi se sprečila još jedna Juukan klisura.
Rio Tinto nije svom najvišem rukovodstvu ili državnim zvaničnicima izneo primedbe starešina Aboridžina koji su postali svesni predstojeće štete u klisuri Juukan pre nego što je uništena 2020.
Da li ponovo može doći do destrukcije?
Grupe Aboridžina, poput Nacionalnog saveta za domorodna prava, kažu da bi uništenje moglo da se ponovi, s obzirom na to da postoje značajna mesta nasleđa na privatnom poljoprivrednom zemljištu.
Nacionalni minimalni standardi za zaštitu nasleđa, koje savezna vlada treba da objavi sledeće godine, najbolji su način da se spreči još jedna klisura Juukan, saopštio je penzioni fond Hesta.
