Palestinski predsednik Mahmud Abas započeo je u utorak u dvodnevnu posetu Srbiji tokom koje će razgovarati sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i drugim zvaničnicima.
Abas se prvog dana sastaje se sa šefom srpske diplomatije i predsedavajućim OEBS Ivicom Dačićem, a dan kasnije je planiran susret sa Nikolićem, sa kojim će otvoriti novu zgradu Palestinske ambasade u Beogradu.
Reč je o uzvratnoj poseti čiji je cilj razmena mišljenja o aktuelnim događanjima na Bliskom istoku i bilateralnoj saradnji, rekao je medijima palestinski ambasador u Beogradu Mohamed Nabhan.
Podsetimo, Abas je posetio je Srbiju u julu 2009, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio je u Palestini u maju 2013.
Borivoje Erdeljan, dugogodišnji izveštač sa Bliskog istoka i predsednik Foruma za međunarodne odnose, kaže za Radio Slobodna Evropa da ova poseta predstavlja učvršćivanje diplomatskih odnosa između Palestine i Srbije u trenutku kada su palestinski zvaničnici u diplomatskoj ofanzivi.
“Mislim da je najvažniji element ove posete to da se iz prve ruke srpska diplomatija uputi u namere palestinske diplomatske akcije, može se reći i ofanzive. Pošto su potpuno blokirani i umrtvljeni direktni pregovori između Palestinaca i Izraela, smer diplomatske akcije Palestine ide ka međunarodnim organizacijama, pre svega prema Ujedinjenim nacijama, ali i ka učlanjenju u druge međunarodne organizacije, čime bi ojačale svoj špil karata u ruci za Palestinu.”
Mi u to, kaže Erdeljan, nemamo dovoljno uvida, jer je naša diplomatija jedna od retkih koja nema svoje prisustvo u Ramali.
“Velike zemlje koje ne priznaju Palestinu imaju diplomatsko prisustvo u Ramali, time što Zapadnu Obalu, odnosno palestinsku upravu, pokrivaju iz svojih ambasada u Izraelu. A, Srbija je pribegla sistemu koji je potpuno drugačiji, jer to radi iz svojih ambasada u arapskom svetu”, ističe naš sagovornik.
RSE: Kada je Abas dolazio prethodni put u Beograd 2009. godine, iz nekih palestinskih izvora se moglo čuti da palestinski predsednik dolazi s idejom da su Palestinci dosta učinili za Srbiju u objašnjavanju pitanja Kosova među islamskim i arapskim zemljama, pa sad očekuju da Srbija bude nešto aktivnija u podršci oko bilateralnog izraelsko-palestinskog dijaloga i dogovora. Da li se i ova poseta može posmatrati iz te perspektive?
Erdeljan: Ne bih to stavljao na tu vagu, ali bih dosta uvereno rekao nešto drugo: Srbija, a pre toga i Jugoslavija, bivala je i previše odmerena, previše je pažljivo stavljala na “apotekarsku vagu” diplomatsku podršku palestinskim nastojanjima. Nisam siguran da je to dobro. Time su nas neke druge diplomatije, čak i iz zemalja Evropske unije, pretekle u svojoj agilnosti.
To ne bi trebalo da bude slučaj, jer tradicija našeg prisustva kroz Jugoslaviju u političkim gibanjima na Bliskom istoku je vrlo poznata. Davno, novembra 1947, kad se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasalo o podeli Palestine i stvaranju sve države, tadašnja Jugoslavija je bila uzdržavana. Jugoslavija je tada bila naklonjena jevrejsko-arapskoj federaciji, dakle, reklo bi se jednom nerealnom pristupu. Međutim, kada je 1988. PLO doneo deklaraciju o nezavisnosti u Alžiru, ondašnja Jugoslavija je prva prihvatila taj dokument, ali bez navođenja u kojim granicama je ta Palestina.
Sad je stav Srbije da je rešenje o dvema državama koje će postojati jedna kraj druge, ali to je sad sve na veoma dugom štapu. Mislim da bi Srbija morala da bude diplomatski agilnija i prisutnija ne stavljajući sve da bude u ravnoteži terazija – da se šta se čini na jednoj strani, čini i na drugoj.
RSE: Kako bi na ovu Abasovu posetu mogao gledati Zapad?
Erdeljan: Sigurno kao najnormalniji susret dveju strana koje imaju komunikaciju, koja bi, po mom mišljenju, trebalo da bude življa i agilnija.
