Branka Mihajlović
Šta se događa u državi u kojoj deo građana pod stranom zastavom slavi sportsku pobedu stranog nad domaćim timom? Kakva je to država i šta je sa njenim građanima?
To se dogodilo za vikend, i to ne prvi put u Novom Pazaru, u Sandžaku u kome žive skoncentrisani Bošnjaci zajedno sa Srbima i drugim pripadnicima etničkih zajednica.
Sandžak je deo Srbije koji se već duže vreme pominje po raznim incidentima i esktremnim političkim stavovima. Najnoviji je zahtev muftije Muamera Zukorlića za autonomijom ovog dela Srbije i Crne Gore jer je Sandžak podeljen izmedju ove dve države.
Slika turske zastave obišla je Balkan ovog vikenda kada su košarkaši Srbije poraženi na svetskom prvenstvu od turskog tima.
Još jedan povod za pitanje: zašto su Bošnjaci otuđeni od svoje države? Umesto velikih političkih priča koje su raznim povodima ovih dana ispričane i u našem programu, prenosimo mišljenja običnih ljudi koji žive u Novom Pazaru.
"Mi nismo Turci"
Ešref Džanefendić je bio među onima koji su slavili pobedu turske reprezentacije na ulicama Novog Pazara. Pokušali smo da dobijemo objašnjenje zašto. Evo kako je tekao deo tog razgovora.
Džanefendić: Ako fudbalska utakmica počinje sa himnom Bože pravde i ako svi fudbaleri igrači drže tri prsta onda nekako...
RSE: Vi himnu Bože pravde ne osećate kao svoju?
Džanefendić: Pa, nema nas u njoj! Ali, ipak, da je pobedila Srbija, verujte mi da bi imalo možda isto toliko navijača Srbije na ulicama..
Mi ovde nismo Turci, jednostavno to bi valjalo nekako da Srbi iz Srbije izbace iz upotrebe da smo Turci
RSE: Ali bi tu bili Srbi, tu ne bi bili Bošnjaci?
Džanefendić: Ne, ne. Na primer moj daidža i moj ujak navijaju za Srbiju. I oni su muslimani i oni su Bošnjaci a navijaju za Srbiju.
RSE: A vi navijate za Tursku?
Džanefendić: Ne mogu da kažem da sam nešto preterano navijao, zato što ja nisam Turčin. Mi ovde nismo Turci, jednostavno to bi valjalo nekako da Srbi iz Srbije izbace iz upotrebe da smo Turci. Jer, mi se izjašnjavamo kao Bošnjaci.
RSE: DObro, a šta vas onda vezuje za Tursku?
Džanefendić: Svako ima nekog rođaka tamo i jednostavno tako je. Tako je, kako je. “
"Građani drugog reda"
Sead Biberović je aktivista u nevladinoj organizaciji Urban IN.
Biberović: Iskreno rečeno, meni nije drago što moji sunarodnici navijaju za neku drugu državu . Ja Srbiju osećam kao svoju otadžbinu ali ja pripadam manjini koja se tako oseća.
RSE: Manjini medju Bošnjacima u Sandžaku?
I ti mladi ljudi sada na taj način što navijaju za Tursku odgovaraju na sve to. Rekao bih da je to neka vrsta inata prema Srbiji.
Biberović: Da. Da. Međutim, Bošnjaci u Srbiji žele da osete Srbiju kao svoju državu. I žele da Srbija bude njihova država, njihova otadžbina. Međutim, kad kažem da žele, to nije uvek tako. Pre svega tu vidim krivicu same države Srbije koja se, na žalost, ni dan danas ne ponaša kao majka prema svojim lojalnim građanama kakvi su Bošnjaci i Bošnjakinje u Srbiji.
RSE: Da li se Bošnjaci osećaju kao građani drugog reda u Srbiji?
Biberović: Vrlo često, da. Vrlo često, da. Ja mislim da su, na žalost, sve ove godine za nama a naročito one ratne godine, ostavile vrlo dubokog traga među Bošnjacima, a naročito među mladim Bošnjacima koji su odgajani u atmosferi straha od policajca na ulici, u atmosferi bespolesnosti, siromaštva. I ti mladi ljudi sada na taj način što navijaju za Tursku odgovaraju na sve to. Rekao bih da je to neka vrsta inata prema Srbiji. Mislim da ni sadašnje vlasti nisu mnogo uradile da približe Bošnjake Beogradu, odnosno državi Srbiji , da nas odbiju od nekakvih Turski, Bosni itd...
"Balije i četnici"
Vladimir Profilović je mladi dizajner i muzičar koji , uprkos velikim preprekama , pokušava da pronadje prostor za jednu ,kako kaže, urbanu muzičku grupu koja nije ni srpska ni bošnjačka već jednostavno-gradska, novopazarska. Evo kako on opisuje život u Sandžaku, najpre povodom neobičnog slavlja posle košarkaške utakmice.
Profilović: Da se desila pobeda Srbije, onda bi Srbi seli u kola i onda bi oni izašli ali ne da slave , već bi to isto bila više provokacija. To je više neka vrsta političke prepirke nego što je slavljenje pobede ovog ili onog tima.
RSE: A oko čega se politički prepiru Srbi i Bošnjaci u Sandžaku?
Profilović: Da vam kažem, ovde deca rastu kao mali Turci odnosno Balije i kao mali četnici. To godinama funkcioniše na taj način. Država okreće od toga glavu i gura pod tepih razne stavri što se tiče ovog područja. Od ekonomskih pa do kulturne. Imate dva turnira. Ramazanski turnir i uskršnji turnir u fudbalu. Imate srpsku kulturu, imate bošnjašku kulturu. Imate hor Ilahija i Kasida sa jedne strane, i to forsiraju insitucije, a sa druge strane imate srspki hor Rašanke...To funkcioniše paralelno. Ne postoji gradski hor. Ovde sve funkcioniše tako što se pravimo ludi.
Da vam kažem, ovde deca rastu kao mali Turci odnosno Balije i kao mali četnici. To godinama funkcioniše na taj način
RSE: Znači, 90-te još traju u Sandžaku, nisu prestale?
Profilović: Ne. One su samo malo zamaskirane i gurnute pod tepih. Ovde je Divlji zapad. Ovde mogu da se voze kola kako god ko hoće. U jednosmernu, u dvosmernu ulicu..policija je tu ali, kao da je nema . Ne mora da se stavlja pojas, prolazi se kroz crveno, niko ne kuca fiskalnu kasu...gura se lova ispod tezge , korupcija.
RSE: Znači, nema države?
Profilović: Nema države.
