Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić izrazio je zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma, iako tvrdi da nije upoznat sa njegovim detaljima. U isto vreme, on je novinarima u Skupštini Srbije rekao da su predsednički izbori i dalje predmet razgovora koalicionih partnera:
“Kada je reč o koalicionim sporazumima uvek do neke podele odgovornosti mora doći po nekom ključu. Kad god imate koalicionu vladu, počev od ministarstava pa do daljih raspodela odgovornosti kada je reč o onome što je državni sektor, uvek mora postojati neki ključ. Na kraju krajeva, cela koalicija je zajedno odgovorna za funkcionisanje svakog dela sistema i ako tu nešto ne bude dobro ili ako bude dobro koalicija je u celini odgovorna i za jedno i za drugo.”
Zamerke analitičara da će odredba koalicionog sporazuma, po kojoj stranka koja daje
direktora preduzeća ima i većinu članova u upravnim odborima, faktički onemogućiti kontrolu rada ljudi koji budu vodili javna preduzeća, Miloš Aligrudić komentariše na sledeći način:
“Ne bih rekao da uopšte treba uvoditi neki pojam unutrašnje kontrole. Postoji zakon o javnim preduzećima i delatnosti opšteg interesa koji tačno određuje na koji način se vrši kontrola rada javnih preduzeća, kako izgleda eksterna a kako interna kontrola. Naročito kada je reč o eksternoj kontroli, koju na kraju krajeva vrši sama Vlada Republike Srbije u ime osnivača, tačno se zna kojim mehanizmima podleže ta eksterna kontrola – tu nema nikakvog značaja koliko ko ima članova upravnog odbora i čiji je direktor, kako se to kaže. To nema nikakvog uticaja.”
Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić je sa skupštinske govornice prozvao predstavnike Demokratske stranke da su o onima s kojima su raspodelili funkcije jedno govorili pre izbora, a drugo sada:
“Da li ih vi preko noći, koja je to alhemija, amnestirate i abolirate?! Sada su to neki divni ljudi i ništa vam ne smeta šta se događalo, pogotovo sada kada ste postigli dogovor o javnim preduzećima. Kada je plen podeljen ćete ih verovatno za života beatifikovati, postaće sveci.”
Komentarišući činjenicu da je koalicionim partnerima bilo mnogo lakše da se dogovore oko raspodele javnih preduzeća nego oko raspisivanja predsedničkih izbora, sociolog Stjepan Gredelj zapaža da podela plena u obliku raspodele rukovodećih mesta u javnim preduzećima nikada nije rađena ovako javno:
“Iz toga se mogu izvući nekoliki zaključci. Da je ova aktuelna vlast toliko sigurna u samu sebe da više nema potrebe da to zavija u bilo kakav celofan ili staniol i stvari su krajnje transparetne mada je to postala sopstvena krajnost – otprilike možemo sve i šta nam možete. Druga je stvar koliko će to da traje jer uvek kada se deli bratski a ne fifti-fifti onda će se uvek naći neko nezadovoljan. I oko Telekoma nije sve izvesno i sigurno – zna se šta znači Telekom i zna se koliki je to potencijalni budući novac, budući plen, u pitanju. Naravno da će se naći neko ko je nezadovoljan i ko će da kvari i muti bistru vodu na izvoru.”
RSE: Da li smo se definitvno pretvorili od jednopartijske u polipartijsku državu gde devedeset odsto stanovništva otpada od bilo kakve promocije zbog činjenice da nisu pripadnici partija?
“Polipartijska definitivno jeste ali nije država nego je feud. Država je ipak jedna uređena institucija gde se bar elementarno formalno pravno neka pravila postavljaju i poštuju – ovde nema ništa od toga. Cela priča oko legalizma je postala sprdnja sa samim svojim značenjem pa zašto bi onda išta bilo drugačije kada znamo kolike su milijarde i milijarde u opticaju, kada se rešavaju problemi za sadašnju a i sledećih pet generacija unuka itd.”
