Patrijarh srpski Irinej poručio je na Cetinju da političari mogu da stvaraju "svoje granice", ali da će narod uvek biti jedan i imati jednu Crkvu.
Velikosrpska ideja će najduže opstati u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kažu kritički nastrojeni analitičari, i upozoravaju da se život odvija mimo verskih kanona, ma koliko oni stari bili.
Možda je u januaru, kada se tek izabrani srpski patrijarh Irinej, poznat po umerenijim stavovima unutar Srpske pravoslavne crkve (SPC), obraćao javnosti i odgovarao na sva novinarska pitanja bez izuzetka, i moglo izgledati kao nesmotreno data izjava da su Srbi i Crnogorci jedan narod.
Sada je patrijarh to isto ponovio i tokom svoje prve posete Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
“Neka političari stvaraju svoje granice, ali će narod biti jedan, imati jednu crkvu i ostati u duhovnoj zajednici, preko crkve,” poručio je Irinej na Cetinju.
Ova izjava je za sociologa religije iz Srbije Mirka Đorđevića dvosmislena.
“Jer partijarh misli na vreme velikog raspada države kada su nastajale nove države i nove granice ali imao je za to još jedan jak motiv – trenutno se SPC nalazi u raskolu”, objašnjava Đorđević.
U novije vreme se jako zloupotrebljava izraz nacija, kaže pak, na drugoj strani, Dimitrije Kalezić, profesor na Bogosolovskom fakultetu u Beogradu.
“Crkva, kultura, duhovnost, prosveta, nisu vezani teritorijalnim granicama. A šta da se radi kad se granice izbrišu, kud će ovaj narod? To je velika celina. Zašto ne pogledaju malo istoriju, pa da vide da je pola Srbije poreklom iz Crne Gore? Zašto ne vide knjigu Ljubomira Durkovića “Srbijansko crnogorska saradnja 1813/51”, to je Njegoševo vreme, pa da vide koliko je tada ljudi došlo u Srbiju?” pita se Kalezić.
U periodu neposredno pre i oko referenduma o nezavisnosti Crne Gore mnogi su upravo Srpsku pravoslavnu crkvu označavali kao jednog od najvećeg protivnika crnogorske državnosti. Među zvaničnicima SPC je u tome posebno prednjačio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Realnost jača od verskih kanona
Današnje poruke sprskog patrijarha zato nisu ništa novo za crnogorskog sociologa Srđana Vukadinovića.
“U Crnoj Gori se to doživljava kao izjava čoveka koji je daleko od realnosti i dešavanja u ovoj državi. Oni i dalje zagovaraju neke iluzije, mitomaniju, računajući da će im poverovati jedan deo, pogotovo tog naroda koji je stradao, da će se nekada te teritorije, makar duhovno, ujediniti”, kaže Vukadinović.
Iako su u januaru reči srpskog patrijarha Irineja da su Crnogorci i Srbi jedan narod za crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića predstavljale negaciju crnogorskog naroda on je sada jedini zvaničnik Crne Gore koji prima srpskog patrijarha tokom njegove višednevne posete.
Crnogorski analitičar Svetozar Jovićević kaže da je ovakva poruka recidiv nečega zašta se SPC oduvek zalagala.
“Misao o jednoj većoj srpskoj državi će najduže opstati u Srpskoj pravoslavnoj crkvi”, kaže Vujačić. “To što ga prima predsednik Vujanović, čini mi se da je više u pitanju ljubaznost prema najvišem zvaničniku SPC i da se verovatno iz pristojnosti nije moglo dozvoliti da da ga baš niko od državnika ne primi. I ako neko to već treba da uradi onda je predsednik države najpogodnija ličnost”.
Spor Srpske pravoslavne crkve sa Crnogorskom i Makedonskom, koje su proglasile samostalnost, ne retko je uticao i na međudržavne odnose.
Međutim, pre par dana u Beogradu su srpski i makedonski predsednik poručili da crkveno pitanje ostavljaju na rešavanje crkvama a da su oni dužni da stvore ambijent za njegovo rešavanje.
Pitanje autokefalnosti crkve uopšte ne zavisi od države, kaže međutim profesor na Bogosloviji Kalezić.
“Kako je naša crkva bila autokefalna, kada je bila obnovljena Pećka patrijaršija, u pet država - turskoj, crnogorskoj, mletačkoj, austrijskoj i ugaraskoj”, navodi Kalezić.
Međutim, za razliku od ovog crkvenog stanovišta analitičari upozoravaju da je realnost jača od verskih kanona bez obzira koliko oni godina bili stari. Sociolog religije Đorđević ne vidi da se ovo pitanje može rešiti tako što će u Crnoj Gori postojati samo SPC.
“Postojaće i Crnogorska pravoslavna crkva pa će se odnosi među crkvama na čitavom ekumenskom prostoru pravoslavlja graditi po principu dogovora, sporazumevanja, što će biti praćeno priznanjem sestrisnkih crkava ili nepriznavanjem”, zaključuje Đorđević.
Velikosrpska ideja će najduže opstati u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kažu kritički nastrojeni analitičari, i upozoravaju da se život odvija mimo verskih kanona, ma koliko oni stari bili.
Možda je u januaru, kada se tek izabrani srpski patrijarh Irinej, poznat po umerenijim stavovima unutar Srpske pravoslavne crkve (SPC), obraćao javnosti i odgovarao na sva novinarska pitanja bez izuzetka, i moglo izgledati kao nesmotreno data izjava da su Srbi i Crnogorci jedan narod.
Sada je patrijarh to isto ponovio i tokom svoje prve posete Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
“Neka političari stvaraju svoje granice, ali će narod biti jedan, imati jednu crkvu i ostati u duhovnoj zajednici, preko crkve,” poručio je Irinej na Cetinju.
Ova izjava je za sociologa religije iz Srbije Mirka Đorđevića dvosmislena.
“Jer partijarh misli na vreme velikog raspada države kada su nastajale nove države i nove granice ali imao je za to još jedan jak motiv – trenutno se SPC nalazi u raskolu”, objašnjava Đorđević.
U novije vreme se jako zloupotrebljava izraz nacija, kaže pak, na drugoj strani, Dimitrije Kalezić, profesor na Bogosolovskom fakultetu u Beogradu.
“Crkva, kultura, duhovnost, prosveta, nisu vezani teritorijalnim granicama. A šta da se radi kad se granice izbrišu, kud će ovaj narod? To je velika celina. Zašto ne pogledaju malo istoriju, pa da vide da je pola Srbije poreklom iz Crne Gore? Zašto ne vide knjigu Ljubomira Durkovića “Srbijansko crnogorska saradnja 1813/51”, to je Njegoševo vreme, pa da vide koliko je tada ljudi došlo u Srbiju?” pita se Kalezić.
U periodu neposredno pre i oko referenduma o nezavisnosti Crne Gore mnogi su upravo Srpsku pravoslavnu crkvu označavali kao jednog od najvećeg protivnika crnogorske državnosti. Među zvaničnicima SPC je u tome posebno prednjačio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Realnost jača od verskih kanona
Današnje poruke sprskog patrijarha zato nisu ništa novo za crnogorskog sociologa Srđana Vukadinovića.
“U Crnoj Gori se to doživljava kao izjava čoveka koji je daleko od realnosti i dešavanja u ovoj državi. Oni i dalje zagovaraju neke iluzije, mitomaniju, računajući da će im poverovati jedan deo, pogotovo tog naroda koji je stradao, da će se nekada te teritorije, makar duhovno, ujediniti”, kaže Vukadinović.
Srđan Vukadinović: U Crnoj Gori se to doživljava kao izjava čoveka koji je daleko od realnosti i dešavanja u ovoj državi
Iako su u januaru reči srpskog patrijarha Irineja da su Crnogorci i Srbi jedan narod za crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića predstavljale negaciju crnogorskog naroda on je sada jedini zvaničnik Crne Gore koji prima srpskog patrijarha tokom njegove višednevne posete.
Crnogorski analitičar Svetozar Jovićević kaže da je ovakva poruka recidiv nečega zašta se SPC oduvek zalagala.
“Misao o jednoj većoj srpskoj državi će najduže opstati u Srpskoj pravoslavnoj crkvi”, kaže Vujačić. “To što ga prima predsednik Vujanović, čini mi se da je više u pitanju ljubaznost prema najvišem zvaničniku SPC i da se verovatno iz pristojnosti nije moglo dozvoliti da da ga baš niko od državnika ne primi. I ako neko to već treba da uradi onda je predsednik države najpogodnija ličnost”.
Spor Srpske pravoslavne crkve sa Crnogorskom i Makedonskom, koje su proglasile samostalnost, ne retko je uticao i na međudržavne odnose.
Međutim, pre par dana u Beogradu su srpski i makedonski predsednik poručili da crkveno pitanje ostavljaju na rešavanje crkvama a da su oni dužni da stvore ambijent za njegovo rešavanje.
Pitanje autokefalnosti crkve uopšte ne zavisi od države, kaže međutim profesor na Bogosloviji Kalezić.
“Kako je naša crkva bila autokefalna, kada je bila obnovljena Pećka patrijaršija, u pet država - turskoj, crnogorskoj, mletačkoj, austrijskoj i ugaraskoj”, navodi Kalezić.
Međutim, za razliku od ovog crkvenog stanovišta analitičari upozoravaju da je realnost jača od verskih kanona bez obzira koliko oni godina bili stari. Sociolog religije Đorđević ne vidi da se ovo pitanje može rešiti tako što će u Crnoj Gori postojati samo SPC.
“Postojaće i Crnogorska pravoslavna crkva pa će se odnosi među crkvama na čitavom ekumenskom prostoru pravoslavlja graditi po principu dogovora, sporazumevanja, što će biti praćeno priznanjem sestrisnkih crkava ili nepriznavanjem”, zaključuje Đorđević.
