Sukob policije i protivnika Parade ponosa, Beograd, 3. oktobar 2010
Nebojša Grabež
Početak rada Skupštine Srbije obeležila je polemika poslanika o Paradi ponosa i neredima koji su u nedelju izbili u Beogradu.
Optužujući vlast da je odgovorna za nerede, poslanici opozicionih partija, Demokratske stranke Srbije – Vojislava Koštunice i Nove Srbije – Velimira Ilića, zatražile su od premijera Mirka Cvetkovića odgovor na pitanje - da li su tačni navodi da je Parada ponosa održana i pored procene bezbednosne službe da može doći do nereda i krvoprolića.
Pojedini poslanici opozicije najavili su podršku budućim okupljanjima.
Umesto da parlament bude mesto za rešavanje otvorenih društvenih i političkih problema, ova institucija često postaje punkt za njihovo dodadtno zaoštravanje. To je potvrdila i rasprava o nedeljnim neredima i sukobima s policijom.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Željko Tomić optužio je Vladu Srbije da se oglušila o sopstvene bezbednosne službe i apele građana da se odloži Parada ponosa, odlučivši se da se ta manifestacija održi, kako je rekao - po svaku cenu:
"Da li tačno da su bezbednosne službe naše države napravile procenu da ne bi bilo dobro da se održi gej-parada i da veoma lako može doći do velikih nereda."
Povod za političko nasilje
S druge strane, opoziciona Liberalno-demokartska partija, čiji je predsednik Čedomir Jovanović prisustvovao Paradi ponosa, postavlja direktano pitanje – “ko je organizator nasilja na ulicama Beograda?”
“Ko je organizator ovih skupova? Ko je platio dolazak? Sa kim su povezana ta lica? Nećete nas valjda ubediti da je neki mučenik iz Obraza sve to organizovao", rekao je polanil LDP-a Zoran Ostojić.
Odbacujući pojedine navode da su Nova Srbija i “još neke stranke” organizatori protesnog okupljanja, poslanik te partije Miroslav Markićević kaže da se stidi što nije bio sa protivnicima parade i poručuje:
"Nismo mi ništa organizovali. Kad mi budemo organizovali, videćete kako će to izgledati. Iduće godine ću biti na ulicama Beograda, a ne da tučete ovu decu . Osuđujem samo ono što su krali i vršili očigledno nasilje. Privedeno je 200, a bilo je 6 hiljada. A šta mislite kada bude 60 hiljada, 260 hiljada… šta ćemo onda da radimo“.
U Liberalno demokratskoj partiji su, međutim, ubeđeni da je Parada ponosa bila samo povod za nešto drugo - političko nasilje.
Odbacujući poređenje sa događanjima tokom 5. oktobra 2000., poslanik LD-a Ivan Andrić kaže:
"Petog oktobra jeste Skupština zapaljena, ali su prethodno pokradeni izbori. Mi smo svoju slobodu branili ovde. Nijedna radnja nije opljačkana. Branili smo policiju od demonstranata."
Neredi u Beogradu 3. oktobra 2010Učestalim pitanjima – zašto je organizovana Parada ponosa uprkos brojnim pretnjama i optužbama – pridružio se predsednik Nove Srbije Velimir Ilić:
"Ko je organizovao manifestaciju 10. oktobra u Beogradu, on je odgovoran za organizaciju i bezbednost svih građana."
Odgovor je stigao je od poslanika vladajuće Demokratske stranke Dragoljuba Mićunovića:
"Da li ćemo mi dopustiti da pretnje nasiljem nas nateraju da osustanemo od zakona? Kažete, nije trebalo desetoga. Trebalo je nekoga da pitamo – kada smemo!? Kad ko sme da protestuje u ovoj zemlji, moramo pitati neku grupu!?"
Sem oštre polemike, Parlament Srbije nije došao ni do nagoveštaja rešenja u vezi sa nasiljem na ulicama Beograda, koje je, očigledno, posledica brojnih krupnih problema sa kojima se zemlja suočava, što političkog ananlitičara Milana Nikolića navodi na zaključak:
"Parlamet je izraz relacija samo između partija. Jedne partije zaskaču druge, jedne nalaze da su drugi krivci, itd. Kao što vidimo u Parlamentu nema ni dubine analize, ni dubine viđenja, a još manje ima nekog ozbiljnijeg pristupa problemu. Ko se u Paralmetu ikad pitao kakve su perspektive naših mladih i zašto beže u inostranstvo? Ko se tamo ne pitaju. Prema tome, sve to zajedno, što ste videli i čuli u našem Parlemantu, nema mnogo značaja."
Nebojša Grabež
Početak rada Skupštine Srbije obeležila je polemika poslanika o Paradi ponosa i neredima koji su u nedelju izbili u Beogradu.
Optužujući vlast da je odgovorna za nerede, poslanici opozicionih partija, Demokratske stranke Srbije – Vojislava Koštunice i Nove Srbije – Velimira Ilića, zatražile su od premijera Mirka Cvetkovića odgovor na pitanje - da li su tačni navodi da je Parada ponosa održana i pored procene bezbednosne službe da može doći do nereda i krvoprolića.
Pojedini poslanici opozicije najavili su podršku budućim okupljanjima.
Umesto da parlament bude mesto za rešavanje otvorenih društvenih i političkih problema, ova institucija često postaje punkt za njihovo dodadtno zaoštravanje. To je potvrdila i rasprava o nedeljnim neredima i sukobima s policijom.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Željko Tomić optužio je Vladu Srbije da se oglušila o sopstvene bezbednosne službe i apele građana da se odloži Parada ponosa, odlučivši se da se ta manifestacija održi, kako je rekao - po svaku cenu:
"Da li tačno da su bezbednosne službe naše države napravile procenu da ne bi bilo dobro da se održi gej-parada i da veoma lako može doći do velikih nereda."
Povod za političko nasilje
S druge strane, opoziciona Liberalno-demokartska partija, čiji je predsednik Čedomir Jovanović prisustvovao Paradi ponosa, postavlja direktano pitanje – “ko je organizator nasilja na ulicama Beograda?”
“Ko je organizator ovih skupova? Ko je platio dolazak? Sa kim su povezana ta lica? Nećete nas valjda ubediti da je neki mučenik iz Obraza sve to organizovao", rekao je polanil LDP-a Zoran Ostojić.
Odbacujući pojedine navode da su Nova Srbija i “još neke stranke” organizatori protesnog okupljanja, poslanik te partije Miroslav Markićević kaže da se stidi što nije bio sa protivnicima parade i poručuje:
"Nismo mi ništa organizovali. Kad mi budemo organizovali, videćete kako će to izgledati. Iduće godine ću biti na ulicama Beograda, a ne da tučete ovu decu . Osuđujem samo ono što su krali i vršili očigledno nasilje. Privedeno je 200, a bilo je 6 hiljada. A šta mislite kada bude 60 hiljada, 260 hiljada… šta ćemo onda da radimo“.
U Liberalno demokratskoj partiji su, međutim, ubeđeni da je Parada ponosa bila samo povod za nešto drugo - političko nasilje.
Odbacujući poređenje sa događanjima tokom 5. oktobra 2000., poslanik LD-a Ivan Andrić kaže:
"Petog oktobra jeste Skupština zapaljena, ali su prethodno pokradeni izbori. Mi smo svoju slobodu branili ovde. Nijedna radnja nije opljačkana. Branili smo policiju od demonstranata."
"Ko je organizovao manifestaciju 10. oktobra u Beogradu, on je odgovoran za organizaciju i bezbednost svih građana."
Odgovor je stigao je od poslanika vladajuće Demokratske stranke Dragoljuba Mićunovića:
"Da li ćemo mi dopustiti da pretnje nasiljem nas nateraju da osustanemo od zakona? Kažete, nije trebalo desetoga. Trebalo je nekoga da pitamo – kada smemo!? Kad ko sme da protestuje u ovoj zemlji, moramo pitati neku grupu!?"
Sem oštre polemike, Parlament Srbije nije došao ni do nagoveštaja rešenja u vezi sa nasiljem na ulicama Beograda, koje je, očigledno, posledica brojnih krupnih problema sa kojima se zemlja suočava, što političkog ananlitičara Milana Nikolića navodi na zaključak:
"Parlamet je izraz relacija samo između partija. Jedne partije zaskaču druge, jedne nalaze da su drugi krivci, itd. Kao što vidimo u Parlamentu nema ni dubine analize, ni dubine viđenja, a još manje ima nekog ozbiljnijeg pristupa problemu. Ko se u Paralmetu ikad pitao kakve su perspektive naših mladih i zašto beže u inostranstvo? Ko se tamo ne pitaju. Prema tome, sve to zajedno, što ste videli i čuli u našem Parlemantu, nema mnogo značaja."
