Srpsko rukovodstvo je zavaravalo narod

RSE: Da li ste iznenađeni razvojem situacije, time što je na Kosovu bilo mirno, a u Beogradu incidenti?

Janjić: Bilo je za očekivanje da će reakcije biti različite, da će kosovski Albanci i Albanci širom bivše Jugoslavije, pa i u dijaspori i Albaniji, slaviti dan proglašenja nezavisnosti Kosova. I naravno da će Srbi to dočekati sa dosta razočarenja, frustracije, pa negde vidimo i besom. Ono što nije bilo za očekivanje, to je da u tom famoznom Akcionom planu vlasti nisu predvidele ovu tako očiglednu činjenicu. Dakle, iznenadilo me je odsustvo pripreme javnosti, pa i neodgovarajuća reakcija Beograda. Ne mislim na policijske snage, jer one zaista kada deluju to već nije dobro. Mislim na političare, mislim na medije. Sad se pokazuje da je beogradska javnost već dve - tri godine, umesto da bude obaveštavana i pripemana na neki način, zavaravana. Tako da su ove prve reakcije još uvek neosvešćene. One su neka vrsta emotivnog šoka a pravu rekaciju treba očekivati za dva - tri dana, kad se emocije slegnu.

Vlasi: Nije inenađujuće ni jedno ni drugo. Na Kosovu se današnji dan očekivao već duže vreme, kao logična završnica činjenice da je poodavno nestao naš zajednički okvir u kojem je mogao biti moguć suživot Srba, Albanaca i svih drugih, a to je Jugoslavija. Kosovo je živelo u neizvesnosti zbog nerešenog statusa, sa traumama i posledicama svega što smo pretrpeli do 99. godine. Reakcije u Beogradu na neki način su očekivane, jer državno i političko rukovodstvo Srbije nije pripremalo svoju javnost na ovo što će se desiti. Već duže vreme govori se srpskoj javnosti kako Srbija neće dopustiti da se desi nezavisnost Kosova, neće to priznati. Koštunica je isto govorio do pre dve godine, da on nikako neće prihvatiti nezavisnost. I današnji događaji u Beogradu su pokazali pre svega ponašanje srpskog rukovodstva u vezi sa Kosovom. Što se Kosova tiče, vidi se da je Srbija ostala tamo negde gde je Milošević ostavio.

RSE: Da li je današnjom odlukom kosovskog parlamenta kosovska država gotova stvar, pre svega što na konsultacijama Saveta bezbednosti nije postignuta saglasnost? Da li Beograd jo uvek ima manevarskog prostora za dalju diplomatsku aktivnost?

Janjić: Kako ja razumem stvari, danas je odigran prvi čin u onome što se zove proglašavanje nezavisnosti. Drugi čin će uslediti onda kada Kosovo dobije svoj ustav nezavisne države i kada krene taj proces međunarodnog priznanja. Koliko ja znam, to će se dogoditi u nekoliko narednih nedelja i za sada se može računati sa 40 zemalja. Kosovo je od danas na putu uporne borbe za međunarodno priznanje. Drugo, mislim da mu predstoji ozbiljna i teška borba za unutrašnju konsolidaciju društva i naravno za dogradnju insitucija. Beograd se uputio drugim putem. Znači, blokade međunarodnog priznanja, očigedno je da ne može previše da odmogne po pitanju institucija ali će pokušati da Srbe organizuje tako da predstavljaju ili partnere ili papalelni tok života. Ono što se meni postavlja sad kao pitanje je gde će se ta dva puta sresti. Negde bi morali da se sastanu, iz vrlo proste činjenice, da su Kosovo i Srbija susedi, da su dugo živeli zajedno, razlike su dominirale poslednjih decenija ali ima i puno zajedničkih interesa. Budimo spremni da će jedno par godina, nadajmo se ne duže, trajati ova vrsta zahlađenja ali od sada treba razmišljati o izlaznoj strategiji. Za jedan kraći rok za istoriju, par decenija, ja ne mogu videti da će Kosovo odustati i da će Srbija moći da ga reintegriše ali ono što me u ovom momentu više brine to je odsustvo vizije na obe strane gde će se ta dva suseda sastati.

RSE: Gospodine Vlasi, spadate u one kosovske analitičare koji ocenjuju da je odluka o nezavinosti samo prvi korak i da su zapravo pred Kosovom mnogi ozbiljni problemi?

Vlasi: To je tačno. Današnji korak je prvi ali je odlučujući. Danas je povučena linija i u formalnom smislu, između naše prošlosti i budućnosti, koja počinje od danas. Između jednog stanja traumatičnog, stresnog, sa iščekivanjima. Mi smo ovde od 1999. slobodni građani, posle desetogodišnjih muka koje smo imali sa Miloševićevim režimom, ali smo osam godina zbog nerešenog statusa živeli u neizvesnosti. Sutra ćemo se odmoriti od slavlja, ali već od prekosutra mora da se puno radi. Činjenica da će ovde biti prisutna pozamašna misija EU, kao podrška da prve korake kao država učinimo uspešnim, daje garancije da se otvaraju šanse i za brži ekonomski razvoj. Ja mislim da će se u Srbiji posle ovog početnog šoka ipak ohladiti glave i videće da im se ne isplati i nikuda ne vodi aktivnost da se ne prizna nezavisnost Kosova. Kosovo ne može da se reintegriše u Srbiju, to je završena stvar. Takvom stranputicom srpske politike može da se zagorča život Srbima na Kosovu. Ali ostaće gorčina i u nama, da pored svega što smo propatili od Srbije, da nam se sada još prave smetnje u zaživljavanju nove države. Umesto toga treba brzo da krenemo u normalizaciju međusobnih odnosa. Ja sam optimista jer kada je počeo raspad Jugoslavije Srbija se, i to žestoko, protivila nezavinosti svake od bivših federalnih jedinica, uključujući na kraju i najveće protivljenje za Crnu Goru, a Srbija već sada ima normalne i diplomatske odnose sa njima.

RSE: Hoćete da kažete da ne vidite razliku između osamostaljivanja Crne Gore, Slovenije i sada proglašenja nezavisnosti Kosova?

RSE: Gospodine Janjiću da li su opravdani argumenti da se odlukom o nezavisnosti Kosova krsi međunarodno pravo?

Janjić: Rasprava o međunarodnom pravu je more bez obala. Sigurno je da ako se pod međunarodnim pravom misli na Helsinški zavrsni akt, ili na one interpretacije koje je kasnije napravila Evropska zajednica, pa i sama EU oko priznavanja novih država, onda je ovo jedan izuzetak i to po nekoliko osnova. Prvo, što je tačan argument koji gospodin Vlasi često koristi, Kosovo je skoro bilo republika, ali nije bilo, bilo je skoro, a to malo skoro je problem. Drugi je problem nosioca prava na samoopredeljenje. Ne bi ni sada bilo problema da su građani Kosova bili za nezavisnost, dakle i Srbi, onda bi to bio demos, ovde se radi o nacionalnoj manjini. E, sada ovaj deo koji je tačan, to je pitanje nekog morala ili vrednosti, ko je tu izgubio zapravo kredibilitet. Sigurno je da većina u međunarodnoj javnosti vidi ovako kako gospodin Vlasi kaže, ali činjenica je da ima ljudi i sa kosovske strane, iz OVK i osatlih, koji sede u Hagu. Naravno kraće su ratovali, manje zločina imaju, ali zločin je zločin. Ono što ja mislim da je ovde važnije od te međunarodno pravne rasprave, na kraju međunarodno pravo je ono što odluči Savet bezbednosti, pa sviđalo se to nekome ili ne, ovde zaista postoji blokada Saveta bezbednosti i na duži rok Kosovo neće moći da normalizje svoj međunarodno – pravni status i to ne više zbog Srbije. Jer mislim da u tome jeste drama budućnosti Srbije, jer je ona dozvolila da povodom Kosova postane predmet globalne politike, odnosa Rusije, Amerike i Kine, a kad ste predmet igre velikih sila onda nije baš uvek dobro, često imate glavobolju. Taj problem članstva Kosova u UN, OEBS-u, Savetu Evrope pratiće Kosovo sigurno desetak godina. Ono što je meni tu važnije je da li će moći Kosovo uz sav taj minus da se razvija kao jedno stabilno, bezbedno društvo. Za Srbiju nije dobro da u svom susedstvu ima nestabilno Kosovo. Tu je velika odgovornost i Kosova i Srbije i međunarodne zajednice.

RSE: Gospodine Vlasi, kosovski predsednik i premijer su se u Skupštini Kosova prilikom proglašenja nezavisnosti obratili Srbima na srpskom. Da li je to samo poruka za međunarodnu zajednicu u iščekivanju priznanja države ili Vi to možda vidite kao stvarnu želju albanskog vođstva u vezi sa garantovanjem prava Srbima i izgradnjom multietničkog društva?

Vlasi: Ne, to nije nikakvo foliranje, to je stvarna želja i stvarna težnja. Jer mi smo se okrenuli Evropi i Evropa nam sada pomaže da stvaramo državu. Prihvatamo, garantujemo i zaista ćemo ostati dosledni onome što nam Evropa pokazuje kao evropske vrednosti, znači potpuna zaštita prava etničkih manjina, izgradnja demokratskog društva. Čak i da neko sumnja u to, ovde ćemo imati civilnu misiju EU, koja će pružati podršku i pomoć da Kosovo ne ostane invalidna država. Dok, na drugoj strani reakcije iz Beograda, i predsednik Tadić i premijer Koštunica, samo govore protiv čega su i zaista to deluje potpuno neuverljivo kada obećavaju da će se zalagati za poništenje nezavisnosti. Oni tme obećavaju produžetak krize i nestabilnosti. Zamislite da neko sutra kaže da sve ovo ne važi. Rukovodioci Srbije sve ovo vreme nijednom nisu rekli šta nude građanima Kosova osim što oplakuju teritoriju Kosova. Sve vreme govore o suštinskoj autonomiji a nisu nikad objasnili šta pod time misle.

RSE: Da li se od albanskih lidera sada može očekivati da se možda intenzivinije radi na kažnjavanju ratnih zločina? To je jedna od zamerki u izveštajima međunarodne zajednice, da se nije na tome dovoljno radilo. Da li očekujete to od kosovskog premijera Hašima Tačija, koji je bio komandant OVK?

Vlasi: Ja ne očekujem da će se na tome raditi više nego što je Haški tribunal uradio. Dakle, haški istražitelji su ovde pročešljali sve uzduž i popreko, i videli su za shodno da pokrenu dva postupka. Onaj koji je bio za Fatmira Ljimaja i druge, i koji je završen oslobađajućom presudom. Da je neki naš sud to procesuirao i tako zavšio, bila bi strašna povika na nas kako nema pravde i kako neće ovde da se presudi nikome. Sad je drugi proces Ramušu Haradinaju i u Hagu je rečeno da je to sve. Prema tome, ako ima nešto da se kaže i ukaže - jeste ima i drugih slučajeva, ali su ostavljeni domaćem pravosuđu, tu imamo, pre svega za oblast pravosuđa, ljude iz EU, i kada bi hteli zabušavati, sudovi ovde ne bi mogli. Ali, nije rečeno ni od haškog istražiteljstva, niti od bilo koga da ima još takvih slučajeva koje treba isleđivati. Ako se otkriju, naravno da će se isleđivati.

RSE: Pojedini srpski ministri, kao i vicepremijer, boravili su danas na Kosovu. Da li je time, po Vama, manifestovana neka stvarna ingerencija srpske države na Kosovu, ili je to samo, osim što je naravno izražena podrška srpskom stanovništvu, deklarativnog karaktera?

Janjić: Ja pretpostavljam da je to, pre svega, psihološko - politička podrška stanovništvu i u osnovi je poslata jedna poruka koja nije loša, a ona glasi da se ljudi ne sele, da ostanu u svojim kućama. S druge strane, čak i ako pažljivo analiziramo šta je rekao ministar Samardžić, koji je inače upotrebljavao reči sa gorčinom, koje je upotrebljavao i Koštunica, videćemo da tu nema poziva na nasilje, nema poziva na onu vrstu aktivnoga otpora, ali ima onoga što se zove stvaranje nekakvog političkog, moralnog osnova za osporavanje nezavisnosti. Dakle, sam boravak po meni nije loš, dobro je da je do njega došlo, kao što su, budimo otvoreni, i albanski lideri u Preševu, Bujanovcu ili u Ulcinju, preuzeli na sebe obavezu da reakcija u slavlju ne bude preterana. Tako su i ovi političari preuzeli na sebe obavezu da reakcija u tom razočaranju ne bude preterana ili samoubilačka. Dakle, to je po meni samo psihološko -politička podrška stanovništvu.

RSE: Kosovo je umnogome zakomplikovalo političku scenu u Srbiji, pre svega njen put ka Evropskoj uniji. Kakav dalji razvoj predviđate, očekujete li novo zatezanje Beograda, pre svega premijera Koštunice?

Janjić: Srbija ima, nezavisno od Kosova, seriju problema, a jedan od njih je nastabilnost Vlade i tu ja vidim dva osnovna razloga. Jedan je borba ko će da ima više ministara, ko će više da utiče na kontrolu resursa moći u ovoj zemlji. Drugi razlog je nepoverenje i nekompetentnost. Dakle, i povodom Kosova, i povodom EU uvek će se otvoriti taj problem da jedni drugima ne veruju. Kosovo je po meni već dve do tri godine vršilo spoljni pritisak na politički život, suzilo je manevarski prostor Tadiću i Koštunici i sada teško da oni mogu da se razdvoje na tom pitanju. I nekako, kao što ste videli danas, raste Toma Nikolić. Ispalo je da je Toma Nikolić najveći državnik, pozvao ih je da smire ulicu i da odgovore dostojenastveno. Ono što ja očekujem, to je da na nekim drugim pitanjima, a ne na Kosovu, možda dođe i do pada Vlade, ali to se neće dogoditi tako brzo. Srbija će imati 2008. i 2009. kao godine ozbiljnih političkih kriza, a koliko su tome doprineli potezi lokalnih političara, tu nema sumnje, ali su i potezi Brisela itekako pomogli.

RSE: Srpski zvaničnici su poručili da Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova. Da li će Kosovo ostati na duži period ostati zamrznuti konflikt?

Vlasi: Kosovo neće ostati zamrznuti konflikt jer Kosovo sada ima izvesnu budućnost. Dakle, nema nikakve šanse da se proces vrati nazad. U Srbiji reaguju, pre svega po pitanju Kosova emotivno, pod uticajem jedne specifične istorijske svesti, ali ne može ostati zamrznuti konflikt jer budućnost Kosova ne zavisi apsolutno samo od toga da li će Srbija priznati ili ne nezavisnost. Ovih dana sve se skoncentrisalo na razlike između Prištine i Beograda, a svima je promaklo da primete nešto što se desilo, a u čemu su vrlo slične pozicije Prištine i Beograda. To je, na primer, poziv Srbima, građanima Kosova da ostanu u svojim domovima, da sačuvaju mir. To je već smirivanje strasti, i ja verujem narednih dana kada se smire strasti i emocije drugačije će se razmišljati i videće se da nikome, pa ni Srbiji, ne odgovara da Kosovo ostane kao zamrznuti konflikt.

Janjić: To pitanje punog međunarodno - pravnog kapaciteta Kosova ostaće otvoreno dugo, i ne toliko zbog interesa Srbije, nego zbog interesa Rusije i Kine da ga blokiraju. Drugo je pitanje da li je, i koliko uopšte bilo u interesu Srbije da se na ovaj način bavi Kosovom I verovatno će se jednog dana izvesti vrlo ozbiljne analize i možda će se i pokazati da ovo rešenje nije najgore rešenje. Jednostavno, Kosovo je po svojim dimenzijama problema nadmašivalo kapacitete jedne države kakva je Srbija, a k mnogi u EU se pitaju da li će moći EU da konzumira probleme razvoja i bezbednosti. U svakom slučaju, za Srbiju je bitno da što pre nađe mehanizme da, naravno držeći otvoreno pitanje sopstvenog priznanja Kosova, smanji dalje blokade i dalju destbilizaciju, i Kosova, i Srbije.