Sretenje je proglašeno za državni praznik 10. jula 2001. godine u znak sećanja na dan kada je u Orašcu, kod Topole, Ðorđe Petrović Karađorđe započeo Prvi srpski ustanak, a istog dana 1835. na Velikoj skupštini u Kragujevcu, proglašen je i prvi ustav Srbije poznatiji kao Sretenjski ustav.
Analizirajući dominantne tendencije u društvu, kao i odnose intelektualnih i političkih elita prema ključnim pitanjima, Srbija je danas predmoderno društvo, kaže za RSE, Aleksandra Bošković, viši naučni saradnik u beogradskom Institutu društvenih nauka:
"Srbija tek treba da dođe do nivoa modernih država. Ovaj nivo predmodernog stupnja razvoja se ogleda, na primer, u određenom animističko-totemističnom pogledu na svet, gde se sve posmatra kroz dozu iracionalizma, gotovo magije. Primer za to je premijer Koštunica koji veruje da su njegove misli stvarnost, da odražavaju realnost. Tako nešto ne možete naći u savremenom svetu, izvan takozvanih primitivnih ili tradicionalnih zajednica. Dalje, politička elita u Srbiji još nije došla do tog shvatanja modernog jer ona još uvek živi u mitovima."
Analizirajući dominantne tendencije u društvu, kao i odnose intelektualnih i političkih elita prema ključnim pitanjima, Srbija je danas predmoderno društvo, kaže za RSE, Aleksandra Bošković, viši naučni saradnik u beogradskom Institutu društvenih nauka:
"Srbija tek treba da dođe do nivoa modernih država. Ovaj nivo predmodernog stupnja razvoja se ogleda, na primer, u određenom animističko-totemističnom pogledu na svet, gde se sve posmatra kroz dozu iracionalizma, gotovo magije. Primer za to je premijer Koštunica koji veruje da su njegove misli stvarnost, da odražavaju realnost. Tako nešto ne možete naći u savremenom svetu, izvan takozvanih primitivnih ili tradicionalnih zajednica. Dalje, politička elita u Srbiji još nije došla do tog shvatanja modernog jer ona još uvek živi u mitovima."
Kada govore o modernosti, jedan deo političkih elita u Srbiji gotovo uvek se poziva na istoriju. Međutim, istoričarka Olga Manojlović-Pintar, za RSE, kaže da u novijoj srpskoj istoriji, jednako kao i danas, imalo vrlo malo toga što bi Srbiju predstavilo kao moderno društvo:
"Po mom mišljenju Srbija je u zaostatku za ostalim sredinama, s obzirom na činjenicu da neke osnovne sisteme vrednosti, koje današnje države razvijaju u cilju postizanja civilnog društva, Srbija još uvek nije stavila na dnevni red. Čini mi se da i same institucije države još uvek nisu dovoljno osposobljene da bi se smatrale nezavisnim ili da bi profesionalno obavljale svoje funkcije, ali tek na tom drugom nivou, nivou poštovanja nekih novih sistema vrednosti, poštovanja prava drugog da bude prihvaćen upravo kao drugačiji – čini mi se da Srbija gubi korak sa ostalim društvima i državama."
Jedan od pokazatelja, da li je Srbija moderno društvo, je svakako i polje prava. Analizirajući današnji zakonski sistem u Srbiji, Vesna Rakić- Vodinelić, profesorka na Pravnom fakultetu Union, za RSE kaže:
"Mislim da je osnovni problem u tome što se kod nas zakoni nepouzdano primenjuju, ima zakona koji nisu bili nikada primenjeni, koji služe samo u dekorativne svrhe, a ima i zakona koji se delimično primenjuju. Ima zakona koji se primenjuju različito, u zavisnosti prema kome se primenjuju i time se stvara neravnopravnost i diskriminacija. Ako kao neke pokazatelje modernosti uzmemo kvalitet zakonodavstva i njegovu primenu, moram reći da Srbija, neću reći nije moderna, jednostavno nije efikasna država."
Ipak, kada se govori o tome koliko je jedno društvo posvećeno modernim tendencijama, jedno od najvažnijih polja za takvu analizu jeste svakako i stanje ljudskih prava u tom društvu. Govoreći o tome, Goran Miletić iz Švedskog helsinškog odbora za ljudska prava, za RSE kaže:
"Ako želimo da se poredimo sa državama EU mi svakako nismo moderna država, a ako želimo da se poredimo sa novim državama članicama EU, što bi možda bilo i najprikladnije poređenje, moram reći da i u tom slučaju dosta zaostajemo. Srbija upravo u ovom planu nije moderna država i najveći nedostatci, koje trpimo zbog poznatih razloga kao što su politička nestabilnost i pitanje Kosova itd, ispoljavaju se i ispoljiće se u budućnosti, naročito oko 2008. godine, na polju ljudskih prava - mislim da ćemo imati veliku stagnaciju što se tiče ljudskih prava."
Ali, ni oblast koja građane Srbije možda najviše interesuje, a to je ekonomija, takođe, nema odlike modernih i liberalnih tendencija. Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, kaže za RSE, da se u Srbiji trenutno sprovodi loša ekonomska tranzicija i da su još uvek snažno prisutni monopol i korupcija. On ističe da postoji čitav niz problema koji Srbiju sve više udaljavaju od modernih i liberalnih društava:
"Naša finansijska tržišta su nerazvijena posle sedam godina tranzicije, nemamo većinu instrumenata koje druge zemlje imaju, a srpsko tržište se uporno udaljava od svetskog finansijskog tržišta, što nije dobro. Imamo jednu državu koja mnogo troši, a zauzvrat vam nudi jako loše usluge, nemamo slobodu izbora kada je reč o štednji za starost i kada je reč o zdravstvenom osiguranju. Ako odlučimo da radimo ovako kako radimo sada nećemo ni za dve-tri decenije dostići nivo koji sada imaju zemlje EU."
Na pitanje, od čega ili od koga zavisi brži hod Srbije ka modernim evropskim ili svetskim standardima, Aleskandar Bošković kaže:
"Ako deo obrazovanih elita koje su svesne trenutka u kojem se nalaze uspe da dođu na vlast, u šta sumnjam jer nisu organizovane, možda bi društvo moglo da krene ubrzanim korakom, ali za sada, po čemu je srpsko društvo jedinstveno u Evropi, to društvo je potpuno izvan sveta, izvan svega."
