koji je svedočio u procesima za suđenje za ratne zločine. Novinari strahuju da će političke napetosti, u vezi rešavanja statusa Kosova, ponovo uticati na porast napada na novinare i slobodu javne reči.
Novinari u Srbiji su i dalje ugroženi kako u ekonomskom tako i u pogledu lične bezbednosti, zaključili su učesnici okruglog stola Nezavisnog udruženja novinara Srbije o slobodi medija sedam godina posle demokratskih promena. O lošim uslovima u kojima novinari rade svedoče i brojni napadi na novinare u lokalnim medijima, odnos novih vlasnika prema zaposlenima. Najdrastičniji slučaj je još uvek nerasvetljen bombaški napad na novinara Vremena Dejana Anastasijevića, koji je upozorio da su svi napadi pa i ubistva novinara bila neka vrsta državnog posla:
"Što se tiče naših organa gonjenja i slično, ja sam već izgubio nadu da bi to moglo da se razreši, barem ne u dogledno vreme. Ništa naročito ne očekujem od njih jer izgleda da se u ovom slučaju, kao i u slučajevima pokojnih Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, pojavljuju neki državni razlozi iza cele priče – da su u to upleteni ljudi koji očigledno važe za stubove našeg društva i sistema bezbednosti. Svi znamo da je ubistvo Slavka Ćuruvije, osim što je bilo ritualno ubistvo, bilo službeno ubistvo na čijem izvođenju i organizaciji je radila čitava gomila ovlašćenih službenih lica."
Novinari u Srbiji su i dalje ugroženi kako u ekonomskom tako i u pogledu lične bezbednosti, zaključili su učesnici okruglog stola Nezavisnog udruženja novinara Srbije o slobodi medija sedam godina posle demokratskih promena. O lošim uslovima u kojima novinari rade svedoče i brojni napadi na novinare u lokalnim medijima, odnos novih vlasnika prema zaposlenima. Najdrastičniji slučaj je još uvek nerasvetljen bombaški napad na novinara Vremena Dejana Anastasijevića, koji je upozorio da su svi napadi pa i ubistva novinara bila neka vrsta državnog posla:
"Što se tiče naših organa gonjenja i slično, ja sam već izgubio nadu da bi to moglo da se razreši, barem ne u dogledno vreme. Ništa naročito ne očekujem od njih jer izgleda da se u ovom slučaju, kao i u slučajevima pokojnih Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, pojavljuju neki državni razlozi iza cele priče – da su u to upleteni ljudi koji očigledno važe za stubove našeg društva i sistema bezbednosti. Svi znamo da je ubistvo Slavka Ćuruvije, osim što je bilo ritualno ubistvo, bilo službeno ubistvo na čijem izvođenju i organizaciji je radila čitava gomila ovlašćenih službenih lica."
Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u vreme vanrednog stanja u centru Beograda na ulazu u svoj stan. Njegova supruga, istoričarka Branka Prpa, svedok tog, kako ga ona naziva, ritualnog ubistva podseća da ni nakon 9 godina još uvek nije procesuiran ovaj zločin:
"Dakle, činjenica da istraga traje godinama i da je sada došla do faze, nadam se, procesuiranja je zapravo jedna bačena rukavica u lice celoj jednoj profesiji i društvu jer su mediji, pre svega, poslednja odbrana demokratije od strane autonomnog društva, a autonomno društvo je pretpostavka demokratske države. Hoću da kažem da su napadi na novinare, ubistva i pokušaji ubistva novinara jedno ozbiljno pitanje koje nadilazi problem jedne profesije i zadire u suštinu države i njenog mehanizma koji ovog trenutka funkcioniše."
U Srbiji je sve izraženije nastojanje političkih subjekata, lokalnih moćnika i tajkuna da kreiraju medijsku scenu i oblikuju ne samo pojedine informacije već i same medije. To na neki način priznaje i pomoćnik ministra za kulturu, zadužen za medije, Dragan Janjić:
U Srbiji je sve izraženije nastojanje političkih subjekata, lokalnih moćnika i tajkuna da kreiraju medijsku scenu i oblikuju ne samo pojedine informacije već i same medije. To na neki način priznaje i pomoćnik ministra za kulturu, zadužen za medije, Dragan Janjić:
"U svakom društvu bavljenje medijskim poslom nije bavljenje umetnošću i u svakom društvu postoje, na ovaj ili onaj način, manje ili više izraženi pritisci na medije. Treba takođe biti svestan da postoji ogromna razlika između načina na koji se to radi u razvijenim demokratskim društvima i načina na koji se to radi u tranzicionim društvima, pa i na našem. Ti mehanizmi, koji se ne sastoje samo iz zakonske regulative već postoje i u samo regulativi, njihov deo je i stvaranje neke opšte društvene klime u kojoj bi i politička i kulturna elita ukazivale da je društveno neprihvatljivo popularizovati najgore ubice, kriminalce, fašisoidne organizacije itd. – da to nije u javnom interesu."
Poslednjih nekoliko meseci javnost je upozoravala na pojačanu kontrolu ali i monopol novih vlasnika na medije u Srbiji, pogotovo one na lokalnom nivou. Međutim, Dejan Anastasijević uočava i jednu pojavu dominantnu za devedesete godine:
Poslednjih nekoliko meseci javnost je upozoravala na pojačanu kontrolu ali i monopol novih vlasnika na medije u Srbiji, pogotovo one na lokalnom nivou. Međutim, Dejan Anastasijević uočava i jednu pojavu dominantnu za devedesete godine:
"Imamo situaciju da se pravda provodi selektivno ili se u nekim slučajevima ne sprovodi uopšte – time se svima šalje signal da je nasilje dozvoljeno ukoliko je u funkciji očuvanja državnog interesa. Sutra će to biti, a već sada je u blažoj formi, u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Nekom se ne svidi neka izložba ili radio emisija, to se rešava rasturanjem i ako se kaže da se to radi jer na taj način štitimo Srbiju i branimo Kosovo sva pitanja prestaju i nasilje je ponovo dozvoljeno - to je atmosfera koja je direktno ohrabrena od strane vladajuće strukture."
Učesnici okruglog stola Nezavisnog udruženja novinara Srbije o slobodi medija sedam godina posle demokratskih promena ocenili su da je za poboljšanje položaja novinara veoma važno da se razreše ubistva i pokušaji napada na novinare.
