Dan nakon što je, na sastanku sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i predsednikom Parlamenta Oliverom Dulićem, zaključio da je kosovsko pitanje važnije od svih, Koštunica je potvrdio da će Beograd unapred poništiti sve odluke kosovskih organa koji se odnose na status pokrajine što će, po Koštuničinim rečima, biti jasna poruka Srbima na Kosovu.
I ovog puta premijer Koštunica javnosti se obratio u formi telefonske izjave agenciji Beta. Potvrdio je da će se Vlada Srbije, posle višednevnog iščekivanja, sastati u četvrtak. Na toj sednici doneće odluku kojom će unapred poništiti akte kosovskog parlamenta:
“Doneli smo odluku da Vlada Srbije već u četvrtak unapred poništi sve protivpravne akte o jednostranom proglašenju ove lažne države na tlu Srbije. Nećemo dopustiti ni čas da postoji takva tvorevina već ona mora biti pravno poništena istog trena kada pod vodstvom odudenih terorista bude nelegalno proglašena.”
Koštunica je dodao da se Srbija najodlučnije oduprla, kako je precizirao, svim pritiscima, nuđenim olakšicama i nagradama, te da nije pristala na pravno nasilje:
“Time smo sačuvali najvažnije - da samo i isključivo Srbija po međunarodnom pravu i svim zakonima polaže pravo da joj pripada Kosovo. Bez obzira na protivpravna proglašenja i naknadna priznanja jednostrane nezavisnosti. To nam pravo više niko i nikada ne može oduzeti jer se sada, kada je to bilo presudno, njega nismo odrekli, niti dali nikakvu saglasnost odnosno potpis na nezavisnost Kosova.”
Koštuničina izjava preneta je sat vremena pre nego što je počela senica Saveta za nacionalnu bezbednost, tela koje stara o sigurnosti države. U tim trenucima širi reon grada Niša nadletali su avioni i helikopteri. Ministarstvo odbrane umirilo je javnost saopštenjem u kome se navodi da je reč samo o pripremama za vojnu vežbu “Sretenje 08”, koja je zakazana za petak.
Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović uveren je da ne bi trebalo očekivati bitniji vojni angažman. Po njemu, Vojska će, i nakon što kosovska Skupština donese Deklaraciju o nezavisnosti, delovati samo u cilju sprečavanja prelivanja eventualnih napetosti u Srbiju:
“Ne verujem da postoji opcija u kojoj bi mogla da bude upotrebljena Vojska, osim ako ne bude prelivanja euforije ili nečeg drugog na jug Srbije. Istovremeno smatram da bi proglašenje nezavisnosti Kosova značilo jednu, prilično traumatičnu stavku u političkom životu Srbije i da Savet za nacionalnu bezbednost mora da ima u vidu način na koji bi u nekim situacijama bile angažovane snage bezbednosti, ili potencijalno angažovane ukoliko se desi nešto što se sada ne može predvideti.”
Akcioni plan, listu mera koje će preduzeti nakon što Skupština Kosova donese Deklaraciju, Vlada Srbije u tajnosti usvojila je još pre nekoliko meseci. Iako taj plan nosi oznaku državne tajne, predsednica Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević ipak ne veruje da on predvida drastične mere:
“Akcioni plan nisam ni videla, niti sam učestvovala u njegovoj izradi. Reč je o svim merama koje su inače dostupne u diplomatskim odnosima suverenih država. Ne znam da li to znači i prekid diplomatskih odnosa, ali sve ono što je dopušteno u diplomatskoj praksi će verovatno biti iskorišćeno.”
Sve češće pominje se i mogućnost uvodenja vanrednog stanja. Zamenik Vojislava Šešelja na čelu Radikalne stranke Tomislav Nikolić potvrdio je da bi njegova partija, koja je i najjača opoziciona stranka u Skupštini, takvu odluku podržala. Analitičar Jovo Bakić uveren je da bi proglašenje vanrednog stanja zbog Kosova bilo plod ovdašnje političke kratkovidosti:
“Mi koji živimo na ovim prostorima znamo da je svaka budalaština moguća. Nas više ništa ne može iznenaditi. U tom smislu moguće je da ovde bude proglašeno i vanredno stanje ali to će biti čista budalaština. Ništa se vanrednim stanjem ne može promeniti. Ono se uvodi onda kada postoji neka pretnja na koju se može uticati, koja se može sprečiti, koja se može neutralisati. Ova se pretnja, medutim, vanrednim stanjem ne može ni sprečiti, ni neutralisati. Prema tome vanredno stanje je potpuno besmisleno.”
Uprkos tome što premijer insistira da se državnim jedinstvom šalje jasna podrška kosovskim Srbima, jedan od njihovih lidera (istina neomiljen kod zvaničnog Beograda) Oliver Ivanović smatra da upravo ta vrsta podstreka izostaje:
“Očekivali smo da će sednica predsednika i premijera doneti još jedan mali zaključak. Ohrabrenje Srbima da tamo ostanu i da se tu bore za svoja prava svim raspoloživim političkim sredstvima. Veliki deo odgovornosti će nositi naše državno rukovodstvo ako Srbe ne pozove da ostanu na Kosovu, jer Srbi će, ubeđen sam, najpre poslušati naše državno rukovodstvo.”
Na drugoj strani, vladika raško-prizrenski Artemije, po povratku iz Vašingtona, izjavio je da Srbija može otkloniti opasnost priznanja nezavisnosti Kosova ukoliko deluje bez oklevanja, formira vladu nacionalnog spasa i jasno odbije potpisivanje bilo kog pakta sa Evropskom unijom. Upravo je to ono što Vlada Srbije ne sme učiniti, uverena je Tanja Miščević. Ona podvlači da Kosovo ni posle 17. februara ne mora biti kočnica na evropskom putu Srbije:
“Uvek naglašavam da je nama jedini uslov da potpišemo sporazum sa EU samo ocena o tome da Srbija u potpunosti saraduje sa Tribunalom u Hagu.”
Očigledno je da će nedelja biti dan odluke za Prištinu, ali i za Beograd koji u prelomne dane ulazi sa nepoznatom strategijom što neizvesnost samo uvećava.
I ovog puta premijer Koštunica javnosti se obratio u formi telefonske izjave agenciji Beta. Potvrdio je da će se Vlada Srbije, posle višednevnog iščekivanja, sastati u četvrtak. Na toj sednici doneće odluku kojom će unapred poništiti akte kosovskog parlamenta:
“Doneli smo odluku da Vlada Srbije već u četvrtak unapred poništi sve protivpravne akte o jednostranom proglašenju ove lažne države na tlu Srbije. Nećemo dopustiti ni čas da postoji takva tvorevina već ona mora biti pravno poništena istog trena kada pod vodstvom odudenih terorista bude nelegalno proglašena.”
Koštunica je dodao da se Srbija najodlučnije oduprla, kako je precizirao, svim pritiscima, nuđenim olakšicama i nagradama, te da nije pristala na pravno nasilje:
“Time smo sačuvali najvažnije - da samo i isključivo Srbija po međunarodnom pravu i svim zakonima polaže pravo da joj pripada Kosovo. Bez obzira na protivpravna proglašenja i naknadna priznanja jednostrane nezavisnosti. To nam pravo više niko i nikada ne može oduzeti jer se sada, kada je to bilo presudno, njega nismo odrekli, niti dali nikakvu saglasnost odnosno potpis na nezavisnost Kosova.”
Koštuničina izjava preneta je sat vremena pre nego što je počela senica Saveta za nacionalnu bezbednost, tela koje stara o sigurnosti države. U tim trenucima širi reon grada Niša nadletali su avioni i helikopteri. Ministarstvo odbrane umirilo je javnost saopštenjem u kome se navodi da je reč samo o pripremama za vojnu vežbu “Sretenje 08”, koja je zakazana za petak.
Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović uveren je da ne bi trebalo očekivati bitniji vojni angažman. Po njemu, Vojska će, i nakon što kosovska Skupština donese Deklaraciju o nezavisnosti, delovati samo u cilju sprečavanja prelivanja eventualnih napetosti u Srbiju:
“Ne verujem da postoji opcija u kojoj bi mogla da bude upotrebljena Vojska, osim ako ne bude prelivanja euforije ili nečeg drugog na jug Srbije. Istovremeno smatram da bi proglašenje nezavisnosti Kosova značilo jednu, prilično traumatičnu stavku u političkom životu Srbije i da Savet za nacionalnu bezbednost mora da ima u vidu način na koji bi u nekim situacijama bile angažovane snage bezbednosti, ili potencijalno angažovane ukoliko se desi nešto što se sada ne može predvideti.”
Akcioni plan, listu mera koje će preduzeti nakon što Skupština Kosova donese Deklaraciju, Vlada Srbije u tajnosti usvojila je još pre nekoliko meseci. Iako taj plan nosi oznaku državne tajne, predsednica Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević ipak ne veruje da on predvida drastične mere:
“Akcioni plan nisam ni videla, niti sam učestvovala u njegovoj izradi. Reč je o svim merama koje su inače dostupne u diplomatskim odnosima suverenih država. Ne znam da li to znači i prekid diplomatskih odnosa, ali sve ono što je dopušteno u diplomatskoj praksi će verovatno biti iskorišćeno.”
Sve češće pominje se i mogućnost uvodenja vanrednog stanja. Zamenik Vojislava Šešelja na čelu Radikalne stranke Tomislav Nikolić potvrdio je da bi njegova partija, koja je i najjača opoziciona stranka u Skupštini, takvu odluku podržala. Analitičar Jovo Bakić uveren je da bi proglašenje vanrednog stanja zbog Kosova bilo plod ovdašnje političke kratkovidosti:
“Mi koji živimo na ovim prostorima znamo da je svaka budalaština moguća. Nas više ništa ne može iznenaditi. U tom smislu moguće je da ovde bude proglašeno i vanredno stanje ali to će biti čista budalaština. Ništa se vanrednim stanjem ne može promeniti. Ono se uvodi onda kada postoji neka pretnja na koju se može uticati, koja se može sprečiti, koja se može neutralisati. Ova se pretnja, medutim, vanrednim stanjem ne može ni sprečiti, ni neutralisati. Prema tome vanredno stanje je potpuno besmisleno.”
Uprkos tome što premijer insistira da se državnim jedinstvom šalje jasna podrška kosovskim Srbima, jedan od njihovih lidera (istina neomiljen kod zvaničnog Beograda) Oliver Ivanović smatra da upravo ta vrsta podstreka izostaje:
“Očekivali smo da će sednica predsednika i premijera doneti još jedan mali zaključak. Ohrabrenje Srbima da tamo ostanu i da se tu bore za svoja prava svim raspoloživim političkim sredstvima. Veliki deo odgovornosti će nositi naše državno rukovodstvo ako Srbe ne pozove da ostanu na Kosovu, jer Srbi će, ubeđen sam, najpre poslušati naše državno rukovodstvo.”
Na drugoj strani, vladika raško-prizrenski Artemije, po povratku iz Vašingtona, izjavio je da Srbija može otkloniti opasnost priznanja nezavisnosti Kosova ukoliko deluje bez oklevanja, formira vladu nacionalnog spasa i jasno odbije potpisivanje bilo kog pakta sa Evropskom unijom. Upravo je to ono što Vlada Srbije ne sme učiniti, uverena je Tanja Miščević. Ona podvlači da Kosovo ni posle 17. februara ne mora biti kočnica na evropskom putu Srbije:
“Uvek naglašavam da je nama jedini uslov da potpišemo sporazum sa EU samo ocena o tome da Srbija u potpunosti saraduje sa Tribunalom u Hagu.”
Očigledno je da će nedelja biti dan odluke za Prištinu, ali i za Beograd koji u prelomne dane ulazi sa nepoznatom strategijom što neizvesnost samo uvećava.
