S tim u vezi, u okviru Programa "Pred licem pravde" pokušali smo istražiti da li bi, i koliko, reizbor Borisa Tadića za predsednika Srbije, u novonametnutim političkim okolnostima, mogao uticati na nastavak saradnje vlasti u Beogradu sa Haškim sudom.
Uspostavljanje pune saradnje s Haškim sudom je ne samo međunarodna obaveza, već i ključni uslov na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ova rečenica često se mogla čuti sa najviših državnih i političkih adresa u Beogradu, ali i nedavnim izbornim skupovima predsednika Srbije Borisa Tadića. Mada 2,100.000 glasova, koje je Tadić pridobio za svoju politiku evropskog puta, delom znače i podršku za okončanje odnosno hapšenje i izručenje haških begunaca, pre svih najtraženijeg begunca, generala VRS Ratka Mladića.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, veruje da Tadićev reizbor neće doneti značajnije promene u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom, ali će, sa sve većim uticajem Srpske radikalne stranke, to pitanje ponovo biti zaoštreno:
«Mislim da Tadić, ni pre, ni sada, ni ubuduće, neće biti u poziciji da raspolaže tim informacijama gde se tačno nalazi Ratko Mladić, zato što je to, to je moje mišljenje, izum nekih legalnih struktura, do sada bilo uvek u posedu predsednika vlade i tih delova tajnih službi koje su bliske njemu, koje su bliske toj opciji, kao što je Jovica Stanišić. A šta će se događati ubuduće - ja verujem da, naprimer, i Srpska radikalna stranka također ima dosta upliva u to kako se odlučuje o sudbini Karadžića i Mladića. A rekla bih da najmanje Demokratska stranka ima neku faktičku moć da raspolaže tačnim informacijama i da utiče na odluku o hapšenju, predavanju ili nekom drugom načinu da oni stignu u Hag. Ja zbilja ne očekujem neke bitne promene, s tim što očekujem da se, sa većim uticajem Radikalne stranke, ponovo zaoštri to pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.»
I dok predsednik Tadić svakodnevno ponavlja da su okončanje saradnje sa Hagom i pitanje konačnog statusa Kosova najveći izazovi pred Srbijom, pitanje Kosova nametnulo se kao dominantna tema, tako da mnogi veruju da je Hag ponovo postao drugorazredna obaveza.
Međutim, savetnik srpskog predsednika za saradnju sa Hagom, Jovan Simić, nas uverava da se Tadićeva politika prema Hagu nije promenila:
«Mislim da će ta saradnja da bude sve bolja i bolja i da ćemo mi na kraju ove da privedemo, tako da mislim da nema opasnosti u nekom negativnom smislu. Pošto smo mi sada malo u specifičnoj situaciji što se tiče i unutrašnje i spoljnje političke priče i priče oko Kosova, mislim da će to napokon da se na neki način postavi na svoje mesto. Mislim da će posle ovoga početi mnogo intenzivnija potraga za ovim ljudima, mada ja ne mogu da kažem da ona nije intenzivna. Mislim da će se apsolutno svi mogući resursi uključiti da se nađu ovi preostali haški begunci.»
Preostala četvorica haških begunaca, Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić, još uvek su na slobodi. Predsednik i premijer su naznačili da bi hapšenje Ratka Mladića bilo u najboljem interesu Srbije.
Kako je Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji prva adresa zadužena za sprovođenje politike kažnjavanja ratnih zločina, portparol srpskog Tužilaštva Bruno Vekarić naglašava da je ovo Tužilaštvo i do sada od predsednika Srbije imalo konstantnu podršku i da ne vidi niti jedan razlog zašto bi se to menjalo u pogledu saradnje sa sudom u Hagu:
«Imali smo institucionalnu podršku od strane veoma uglednih institucija, kao što je predsednik države. Njegov odnos prema haškom problemu bio je na neki način konstruktivan, dok mi shvatamo da ti ljudi moraju da se nađu u Hagu, ne samo zbog toga što je to naša haška obaveza, zbog integrativnih procesa i Evrope, već zato su ti ljudi osumnjičeni za najteže povrede humanitarnog prava. S druge strane, imamo veoma nepovoljan položaj u odnosu na Parlament. Tamo se zaista svašta dopušta - da bivamo izloženi linču, pozivu na linč i sudija i tužilaca i svih zaposlenih u Tužilaštvu. Jedno 10 imena iz naših institucija je spomenuto i stavljeno na javnu ponudu «patriotama» koji bi se na neki poseban način obračunali sa ovako delikatnom temom. U tom smislu - šta će se dešavati dalje - mi možemo biti zabrinuti ukoliko dođe do nekih drugih promena, do nekih drugih vlada u kojima bi se pojavili pripadnici radikalnih opcija. U tom slučaju, ja predpostavljam da bi sve posebne institucije koje, podsetiću vas, u svetskim razmerama imaju zaista veliki ugled, bile verovatno ukinute. Sve bi to bilo relativizovano, s obzirom da bi snage prošlosti ponovo došle na čelo države. Upravo u toj prošlosti su se dešavali zločini. S druge strane, ono što ja znam je da haški tim zaista radi mnogo i to je izvan očiju javnosti. Pogledajte poslednji intervju Oli Rena posle posete Rasima Ljajića i gospodina Vukčevića Briselu. Treba biti jasno da smo, uz prezentaciju nekih stvari, zaista njega uverili da se ovde predano radi na tom pitanju.»
Nesporazumi unutar vlade, čiju okosnicu čine Tadićeve demokrate i Koštunicine srpske demokrate, su sve vidljiviji. Analitičari predviđaju da bi u konačnom neslaganju sa predsednikom Tadićem, premijer Koštunica mogao da napravi novi savez sa radikalima, čiji stav i političko delovanje zagovaraju Srbiju kao najsigurnju kuću za haške begunce.
Ipak, Jovan Simić, savetnik srpskog predsednika za saradnju sa Hagom, ističe da u vladajućoj koaliciji u ovom trenutku o tome niko i ne razmišlja:
«Mislim da je u ovom trenutku jako bitno da ne postoji niti jedan relevantan politički činilac koji je apsolutno «za», govorim o vladajućoj koaliciji koja je a priori za nesaradnju sa Haškim tribunalom, tako da mislim da nema opasnosti da će to pitanje ponovo da se baci u neki zapećak, da će postati nebitno i irelevantno i treba očekivati da će službe sada da ojačaju i da će pokazati jedan visok stepen odgovornosti u pronalaženju, otkrivanju, lociranju i hapšenju ovih ljudi.»
Komentarišući ponovni rezibor Boris Tadića za predsednika Srbije, portparolka suda Nerma Jelačić kaže da sud u Hagu očekuju od svih država u regionu, bez obzira ko je na vlasti ili je ponovno izabran, da sarađuju sa Tužilaštvom i sudom.
To znači, ne samo potragu i izručivanje haških begunaca, već i dostavljanje dokumentacije:
«Mi to očekujemo, kako od BiH i Hrvatske, tako i od Srbije. Mi ne možemo komentarisati na unutarnje-politička zbivanja u Srbiji, a koliko je poznato u javnosti za sada, novi je tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) u prošlom mjesecu rekao da on stoji iza posljednjeg izvještaja bivše tužiteljke Karle del Ponte (Carla del Ponte), u kojem ona ocjenjuje saradnju Haškog tribunala i državnih organa Srbije. Mi ne procjenjujemo da li će neko da sarađuje sa nama ili ne. Mi očekujemo da sve države održe svoja obećanja i ono što se od njih traži, i da to učine. Od hapšenja, od potrage, do ustupanja dokumenata i stvari na koje su ove države obavezne da urade. Očekuje se od novog i od starog, znači, po tom pitanju nije se ništa promijenilo od strane Tribunala.»
S ozbirom na mala ovlašćenja u pogledu kontrole nad izvršnom vlašću, pre svih nad tajnim službama, postavlja se pitanje - kojim mehanizmima predsednik Srbije može da pospeši saradnju sa sudom u Hagu. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić:
«Njemu preostaje ono što je, na pr. hrvatski predsednik uspeo u Hrvatskoj, a to je da on bude stalno prisutan u medijima i da deluje da kažem «prosvetiteljski», da utiče na javnost, da dobije podršku javnosti i da na taj način zapravo utiče i na institucije. Pokazalo se u našim uslovima ovde da uvek kada javnost jako stoji iza nekog pitanja ili nekog načina da se nešto razreši i iznese u javnost, onda sa tim uspeva. Znači, on treba da sada, posle ovoga, što više računa na javnost i da je stalno u javnosti prisutan sa tim pitanjem i na taj način će delovati, brinuti, dovoditi u pitanje kako će institucije, oni koji odlučuju o tome, reagovati, i to je jedan pritisak koji može da donese i neke rezultate.»
Kako sada stvari stoje, posledice neizručenja haških optuženika biće svakako teške, kao i posledice izručenja.
Srbija se nalazi u veoma delikatnom političkom trenutku. Poslednji predsednički izbori su pokazali koliku snagu u biračkom telu, upravo iz ovih nerešenih problema, crpe nacionalističke stranke.
Ipak, utvrđivanje odgovornosti za ratne zločine i odnos prema Haškom tribunalu morao bi biti mnogo bitniji od toga ko će biti na čelu države ili vlade.* * * * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. Autori: Vlado Azinović i Merdijana Sadović.
