RSE: Očigledno je da smo ušli u jednu blokadu. Blokirana je i Skupština i vlada. Vi, kao odličan ekonomski, ali i politički analitičar, nam možete reći kakav je to znak stranim investitorima?
PROKOPIJEVIĆ: To je loš znak svima. Predstavnici Evropske unije su i u Briselu i u Sloveniji loše reagovali na ovo. Ništa bolja, ako ne i gora, je i reakcija investitora, samo što, za razliku od političara koji su koncentrisani i artikulisani, investitori se javno ne oglašavaju. Kada investitor donese odluku da ne ide u zemlju X, neće dati takvo saopštenje Finantial Times-u, nego jednostavno tamo neće otići. Po onome što vidimo na berzi, to je strmoglavljivanje svih vrednosti.
RSE: Sve je u crvenom - kako kažu znalci.
PROKOPIJEVIĆ: Tako je.
RSE: Šta to znači?
PROKOPIJEVIĆ: Mnogi ljudi pokušavaju da prodaju akcije. Ima jako mnogo prodajnih, a malo kupovnih naloga. Praktično bi vrednosti još brže padale kada se ne bi nalazili ovi koji hoće da kupe.
RSE: Zar oni, koji bi hteli malo da riskiraju, ne bi sada kupovali jeftine akcije, da bi sutra, ako se stanje popravi, zaradili na tome?
PROKOPIJEVIĆ: To će se desiti onog časa kada se proceni da je kraj pada. To je idealan trenutak za kupovanje. Dok pad traje, nije uobičajeno da se kupuje u nekim većim količinama.
RSE: Neki poznavaoci kažu da investicije u 2005, 2006. i 2007. godini nisu ni bile onolike kolike su mogle da budu, a pogotovo da nije bilo green-field investicija. Delite li to mišljenje?
PROKOPIJEVIĆ: To je tačno. Grren-field investicije su od 2000. do 2006. godine bile manje od 150 miliona eura. U 2006. godini su green-field investicije bile negde oko 850 miliona eura, zahvaljujući trećem operateru. U 2007. godini se smatra da je green-field investicija bila negde od 600 - 700 miliona. Bojim se, kako je krenula 2008. godina, da ćemo se mi 2006. i 2007. godine sećati kao izuzetno uspešnih godina.
RSE: Mada je moglo da bude i bolje?
PROKOPIJEVIĆ: Naravno. I za 2007. godinu se smatra da su rezultati mogli biti mnogo bolji da nije bilo velikih političkih neizvesnosti i oko izbora i oko formiranja vlade i oko nezavisnosti Kosova.
RSE: Mnogi misle da ne znaju dovoljno o tome šta su green-field investicije i zašto su baš one toliko poželjne?
PROKOPIJEVIĆ: Green-field ulaganja su ulaganja na zelenoj livadi. Tada neko ulaže od početka, od temelja, pa na dalje.
RSE: I zapošljava nove ljude?
PROKOPIJEVIĆ: Po pravilu to je povezano sa zapošljavanjem i sa novim radnim mestima. Najvažnije su green-field investicije u prezentaciji toga koliko ste dobro poslovno okruženje. Tamo gde ima puno green-field ulaganja znači da je poslovno okruženje dobro i tu dolaze investitori, ne samo da bi kupili neke domaće firme kroz privatizaciju i sa njima deo domaćeg tržišta, nego da bi izgradili firme koje će kasnije pretežno da izvoze. To su firme koje su odlično uklopljene u međunarodnu podelu rada. U interesu svake zemlje je da ima što više takvih firmi na svojoj teritoriji.
RSE: Šta podrazumeva poslovno okruženje?
PROKOPIJEVIĆ: To podrazumeva određene rizike, počev od toga da su politički i neki vanekonomski rizici relativno mali, ili bar umereni, do toga kakav je kvalitet mikroekonomskog okruženja za poslovanje. To znači kakav je trgovinski režim. Kod uvoza to se odnosi na unutrašnje tržište, koliko je ono slobodno, koliko su niski porezi, koliko je prijateljska administracija prema biznisu, koliko sudovi efikasno rade, koliki je nivo korupcije i sive privrede. To su sve faktori koji na odlučujući način pokazuju i daju signal o tome kakvo je poslovno okruženje.
RSE: Guverner Narodne banke, gospodin Jelašić, je najavio rast referentnih kamata. Šta to znači?
PROKOPIJEVIĆ: To znači da on očekuje da će inflacija da raste. Centralna banka je praktično u poslednje vreme, u poslednje dve godine, vodila, kako kažu, restriktivnu monetarnu politiku, ali kada pogledamo kamatne stope, ona to nije. Kamatne stope koje su na nivou inflacije nisu pokazatelj restriktivne, nego vrlo relaksirane monetarne politike. Monetarna politika je bila restriktivna u nekim drugim domenima, recimo u ograničavanju kredita u obaveznim rezervama. Osnovni ugaoni kamen monetarne politike svake centralne banke je eskontna stopa, koja se ovde zove referentna stopa, koja mora da bude nekoliko procentnih poena iznad stope inflacije. Ako se ona ovako drastično povećava, za 0,75 procentnih poena, to znači da se očekuje rast inflacije u narednom periodu.
RSE: Možete li da precizirate koliko bi mogla da iznosi inflacija?
PROKOPIJEVIĆ: Očekujem da će ovakvo stanje, sa inflacijom na godišnjem nivou negde od 10-12 posto, potrajati još bar koji mesec jer političke neizvesnosti ne mogu tako munjevito da se preslikaju. Tu bi morao da se menja guverner, monetarni odbor u Centralnoj banci, pa da oni vode drugačije politike. Ako se promeni politička vlast i ona promeni pomenute u Centralnoj banci, proći će meseci, a do tada će pretežno preovlađivati politika koja je bila i poslednjih nekoliko meseci.
RSE: Gde smo mi tu u odnosu na region? I drugi imaju probleme koji nama nisu nepoznati.
PROKOPIJEVIĆ: Inflacija nije naš najveći problem. Postoji još nekoliko, mnogo većih problema, zbog kojih inflacija izgleda kao sitna dečja bolest. Kada se gleda prošla godina, Srbija je imala drugu najvišu inflaciju u Evropi, iza Bugarske ili Letonije. To nije dobro i nije ništa katastrofalno, ali obzirom da smo već toliko godina u tranziciji ta stvar je morala da bude rešena bar negde na pola ovog iznosa koji imamo kao godišnju stopu inflacije.
RSE: Osim problema o kojim govorimo, čini nam se najveći problem to što je u ovom trenutku blokirano približavanje evropskim integracijama. Mislite li da može da nam se desi da izgubimo Kosovo, ali i da izgubimo put za Evropu?
PROKOPIJEVIĆ: To je potpuno izvesno. To šta će se desiti sa Kosovom od Srbije ne zavisi. Ako neko proizvodi iluziju da išta od nas zavisi, onda sigurno greši. S druge strane, postoji mogućnost da idemo ka Evropi, ili da ne idemo ka Evropi. Mislim da je za Srbiju od fundamentalnog značaja, i političkog i ekonomskog, od životnog, da ide ka Evropi. Ako neko, izgovarajući se da će nešto promeniti oko Kosova, odustane od evropskog puta, proizvodi štetu ogromnih razmera koja uopšte nije bila nužna i potrebna. Ti će to platiti politički, ali na žalost, u međuvremenu će ući zemlja u jednu vrlo lošu ekonomsko-političku i svaku drugu poziciju.
RSE: Atmosfera nije dobra. Velimir Ilić je rekao da je Božidar Đelić izdajnik jer hoće da potpiše taj politički sporazum koji je za sada odložen, a nema nikakve veze sa Kosovom.
PROKOPIJEVIĆ: Kada se u politici nađu ljudi na poziciji ministra, a po svojim sposobnostima teško da bi mogli da budu i šefovi mesne zajednice, onda od njih možete da očekujete svašta. Ljudi poput Velje Ilića, Koštunice, Slobodana Samardžića i sličnih nemaju sagovornike u Evropskoj uniji, oni nemaju šta da kažu Evropljanima. Oni su to shvatili i zato oni prave čitav ovaj manevar da odvuku čitavu zemlju iz Evropske unije jer znaju da naše približavanje vodi ka poboljšavanju pravila, a ta pravila će njih da izbace iz igre. Oni iz krajnje uskog interesa ulaze u jednu igru koja je potpuno ista Miloševićevoj. Milošević nije ušao u rat protiv NATO da bi pobedio NATO, tolika budala nije bio. Ušao je u tu intervenciju jer mu je pružala odrešene ruke da se obračuna sa domaćim protivnicima. Krenuo je da ubija, ali nije daleko dogurao, na sreću. Mislim da oni, koji su sada oko Koštunice i Radikali, imaju vrlo sličnu ideju. To je jedini način da zemlja ostane u izolaciji kako bi oni bili na političkoj pozornici.
RSE: Srbija se i duže od 100 godina, negde od kraja XIX veka, deli na zapadnjake i narodnjake. U čemu je problem?
PROKOPIJEVIĆ: Nemačka je tek pre pedesetak i nešto godina prešla na Zapad, a to je zemlja u središtu i delom u zapadnoj Evropi. Ako je na jednoj takvoj geopolitičkoj poziciji zemlja prešla definitivno na Zapad i raskrstila sa Istokom tek relativno nedavno, onda naravno da se od zemlje u balkanskim zabitima može očekivati zakašnjenje koje se meri decenijama. To što je Srbija još uvek između Istoka i Zapada, što ne može da se odluči, što su političke snage i podeljene i jednako jake, je rezultat naše zaostalosti i ničega drugog.
RSE: U toj balkanskoj zabitosti žive i drugi, ali nemam utisak da su u takvim problemima u kojima smo mi trenutno.
PROKOPIJEVIĆ: Tu se potpuno slažem i to je ono što objašnjava zašto bivša Jugoslavija nije mogla da pretekne neke zemlje iz istočne Evrope i zašto Srbija, kao protagonista najgore politike od bivših zemalja bivše Jugoslavije, ne može da se pomeri. Mi, ne zahvaljujući tome što nas svet neće, ili ne znam šta već, već mi, zahvaljujući tome kakvi smo, ne možemo i neprestano održavamo loše ustanove, loše navike i time ostajemo izvan integracija. Sve ove druge zemlje su, u trenutku kada su mogle da se odluče, bile mnogo pragmatičnije. Uz sve otpore i sve interesne grupe koje su bile protiv, našle su vrlo jasnu većinu da se prelome tamo gde je potrebno - na bolju stranu.
RSE: Velja Ilić kaže: "Ako se Đelić drzne da potpiše politički sporazum, pada vlada". Slovenački političar Jelko Kacin je rekao da Srbija gura samu sebe u samoizolaciju.
PROKOPIJEVIĆ: Slovenija gura Srbiju svom snagom ka evro-integracijama, ne možda iz neke ljubavi, ali iz interesa. Mnogo je slovenačkih investitora ovde i oni će izgubiti silan novac ako Srbija padne u neku izolaciju. Godinama će njihova ulaganja ostati blokirana, ili će ovo što je uloženo pojesti pad berze. Oni, znajući i to da svaki problem u komšiluku ima regionalni odjek, na osnovu krajnje racionalnih interesa slovenačke politike, pokušavaju da guraju i Srbiju u dobrom pravcu. Ali ovde postoje snage koje znaju da je približavanje Evropskoj uniji njihova politička smrt. S kim će da se sretne jedan takav nesretni ministar koji, niti govori jezike, niti zna da se ponaša, niti razume moderni svet? S kim će on da se sretne bilo gde u svetu i ko će da izađe s njim na razgovore. O tome je potpuno bespredmetno pričati.
RSE: Očigledno je da Vojislav Koštunica ne poštuje volju naroda. Narod je rekao da hoće u Evropu na ovim izborima, dajući prednost Borisu Tadiću, ali se ni Toma Nikolić ne odriče Evrope. Čak su i oni koji su glasali za njega za evropske integracije.
PROKOPIJEVIĆ: Nikada ne bih rekao da su svi koji su glasali za Borisa Tadića za evropske integracije. Kod Tome Nikolića je stvar potpuno jasna. On kaže da smo za evropske integracije, ali da nam ostane Kosovo. To je nemoguće.
RSE: To kaže i Tadić?
PROKOPIJEVIĆ: Tadić kaže da nikada neće priznati Kosovo.
RSE: To je isto.
PROKOPIJEVIĆ: Kažem da i kod njega ima birača koji sasvim sigurno nisu za Evropu. Mislim da ta slika koja se stvara i istraživanje javnog mnijenja o tome da je navodno 70 posto populacije u Srbiji za evropske integracije, nije tačna. To je 70 posto onih koji su možda na rečima za to. Na delima mislim da je još uvek manjina. To je ono što stvara dubinski problem politike u ovoj zemlji. Mračne snage, snage prošlosti, snage izolacije, snage lošeg života imaju mnogo veću političku podršku u Srbiji. Na žalost i to je ono što čini teškim naš problem.
RSE: Danilo Kiš je rekao da se Srbi Evrope, ili boje, ili je mrze.
PROKOPIJEVIĆ: Jednim dobrim delom je to još uvek tačno.
RSE: Kakav rasplet očekujete ove sadašnje situacije?
PROKOPIJEVIĆ: Teško je to reći. Postoje neki scenariji koji bi bili bolji, postoje scenariji koji bi bili lošiji. Bolji scenario je verovatno da budu parlamentarni izbori i da se oni izmaknu na kraj juna, dok prohuji ovo oko Kosova, bar u osnovnom delu. Lošiji scenario je da odmah nastane koalicija DSS-a, radikala i socijalista, što im onda omogućuje da tri godine ostanu na vlasti uz predvidljivo katastrofalne posledice u ekonomskom, političkom, spoljno-političkom i svakom drugom pogledu.
RSE: Ali sudeći po ovim najnovijim izjavama Radikala, oni nisu baš za koaliciju sa Koštunicom, jer su shvatili da je on gubitnik?
PROKOPIJEVIĆ: Srećna okolnost je da oni imaju iskustvo o tome kako ih je on izmanipulisao za vreme izbora Nikolića za predsednika. S druge strane, oni su stranka u nadiranju i naravno da će radije ići na izbore da bi pojačali svoj uticaj i da bi sutra, čak i ako budu morali s njim slučajno da budu u koaliciji, bili toliko dominantni da on tu može da ide samo po burek i kiselu vodu, da dobije neka dva ministarstva koja su potpuno beznačajna. Oni postupaju na osnovu svog političkog interesa.
RSE: Što je i prirodno.
PROKOPIJEVIĆ: Što je krajnje prirodno. Posledica toga je da ako oni doista dobiju 40 posto, kao što je to bilo u prvom krugu izbora, onda radikali i socijalisti imaju većinu i ne treba im Koštunica.
RSE: Onda se vraćamo na ono gde smo nekada bili?
PROKOPIJEVIĆ: Upravo tako.
RSE: Šta da radimo?
PROKOPIJEVIĆ: Ovo je jedna situacija u kojoj ne može nikakvo rešenje doći s polja. Evropska unija nam neće više ništa ponuditi, sem ovoga što je ponudila. Ponudila je veliki paket, a nismo bili u stanju da ga uzmemo. Ponudila je manji paket, pa ni to nismo bili u stanju prihvatiti. Da nešto vadi iz tog manjeg paketa i da to rasitnjava, bila bi besmislica i igrarija. Oni ne mogu ponuditi ništa što bi ovde imalo nekog poticajnog efekta. Sve je do nas. Moramo dobro da razmislimo i da se podsetimo kako smo živeli pod Radikalima, Socijalistima i sličnima u prošlosti i da se prelomimo da li hoćemo da idemo u normalan svet ili hoćemo da idemo u jedno nenormalno stanje, koje će svakoga stanovnika Srbije debelo koštati.