Stručnjaci ističu da se problem readmisije ne može razumeti i efikasno rešavati, ako se ne razumeju procesi vezani za migracije. Migracije i readmisija predstavljaju danas čitav niz novih politika i otvaraju razna pitanja, kao što su: humanitarni programi, zaštita ljudskih prava, shvatanje migranata kao marginalne grupe, socijalna inkluzija, prava na rad, borba protiv siromaštva, pa čak i pitanje identiteta. Međutim, iza procedure, prakse i sprovođenja programa readmisije krije se jedan ozbiljniji problem, kaže Tanja Miščević, dikrektorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije:
"To je integracija povratnika. Ovo pitanje je zapravo suštinsko pitanje readmisije."
Ali, Vlada Srbije još uvek nema izgrađene efikasne modele za prihvat migranata i njihovu inkluziju. Do sada je, prema nezvaničnim procenama, na osnovu Sporazuma o readmisiji, u Srbiju vraćeno oko 50.000 ljudi. I upravo njihovo prihvatanje novih životnih okolnosti predstavlja najveći problem kako za njih tako i za državu. Oni se ne retko vraćaju samo sa najosnovnijim stvarima, bez novca, bez dokumenata i osiguranja i bez znanja gde će tačno ubuduće boraviti.
Jedan od njih, koji je sa svojom porodicom na osnovu Sporazuma o readmisiji pre tri godine vraćen iz Nemačke, je i Kadrija Mehmedović iz Novog Pazara. On, za RSE kaže, da ni jedan povratnik ne može da računa na pomoć države jer jedino što mu ona daje jeste status redovnog građanina:
"Problem je već sa dolaskom na granicu. Navešću jedan primer – nismo oslobođeni plaćanja carine na lični prtljag, na stvari koje smo koristili u inostranstvu moramo platiti carinu. Kada dođemo država nema program za nas, zatekli smo stanje u kom, napominjem, svako treće dete nije nastavilo školovanje, a za to postoji nekoliko razloga - nepoznavanje jezika, skupa nostrifikacija svedočanstava i diploma, kao i teška sveukupna adaptacija porodica na novu sredinu, u proseku su 12 godina boravili u inostranstvu."
Iz Saveta Evrope upozoravaju da imajući u vidu činjenicu da migranti u Evropi predstavljaju manjinu koja još uvek nije priznata, treba obratiti posebnu pažnju na njihova ljudska prava i slobode. Nadia Ćuk, vršilac dužnosti šefa kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, navodi neka od tih prava:
"Pravo na primarno i sekundarno obrazovanje, pravo na primarnu zdravstvenu zaštitu, pravo na odgovarajuće uslove rada, pravo na privatan i porodičan život, pravo na traženje azila i pravo da budu zaštićeni od proterivanja u zemlju u kojoj su njihova ljudska prava ugrožena."
Nadia Ćuk ističe da postoje dva načina za efikasno rešavanje problema migranata:
"To su ugovori o readmisiji koji su vrlo česti. Oni su u prošlosti uglavnom bili bilateralnog karaktera, između države destinacije i države odakle su potekli, a sada se zaključuju isključivo između EU i drugih zemalja i oni zapravo pokušavaju da zaštite ljudska prava i slobode tih lica regulišući njihov status i vraćajući ih u zemlju odakle su došli. Međutim, postoji još jedan način, a to je putem legalizacije njihovog statusa u zemlji u kojoj se nalaze, to je takozvani postupak regularizacije. Najuspešniji primer iz prakse regularizacije je urađen 2005. godine u Španiji - u jednom poduhvatu Španija je uspela da legalizuje 540.000 lica, odnosno njihov status."
Iako je po Sporazumu o readmisiji Srbija dužna da omogući svojim državljanima koji nemaju regulisan status u zemljama Evropske unije da se vrate i ponovo integrišu ona to još ne uspeva da učini. Zbog loše ekonomske i političke situacije, Srbija će i dalje biti izvor migratornih kretanja, kaže Tanja Miščević. Ona naglašava da se upravo zbog toga Srbija suočava sa jednim novim fenomenom:
"To je povratna migracija. Ljudi koji su vraćeni po Sporazumu o readmisiji imaju tendenciju da prvu priliku koja im se ukaže iskoriste kako bi se vratili na prostor koji bolje poznaju i u kojem se bolje snalaze, u kojem su bolji uslovi njihovog života."
San o povrataku u zemlje iz kojih su vraćeni, imaju mnogi migranti. Kadrija Mehmedović bi se u Nemačku vratio bez mnogo dvoumljenja:
"Svakako bih se vratio, zbog mog deteta koje se nije dan danas adaptiralo."
