Politički lideri ne mogu da se dogovore ni oko čega. I dok traju međusobna prepucavanja, univerzitetski profesori i analitičari kažu da je rješenje u vanrednim izborima, jer sadašnja politička struktura zemlju ne može približiti evroatlanskim integracijama.
Posljednji sastanak bh političkih lidera, na kojem je bilo više međusobnih optuživanja nego razgovora o reformi policije koja je uslov da BiH potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, još je jedan od pokazatelja kako je zemlja - ne korak bliže, već sve udaljenija od Evropske unije. Uprkos tome, u Direkciji za evropske integracije kažu da, ukoliko se do 15.februara usvoji reforma policije, postoji mogućnost da BiH u martu potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Direktor Direkcije Osman Topčagić:
Posljednji sastanak bh političkih lidera, na kojem je bilo više međusobnih optuživanja nego razgovora o reformi policije koja je uslov da BiH potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, još je jedan od pokazatelja kako je zemlja - ne korak bliže, već sve udaljenija od Evropske unije. Uprkos tome, u Direkciji za evropske integracije kažu da, ukoliko se do 15.februara usvoji reforma policije, postoji mogućnost da BiH u martu potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Direktor Direkcije Osman Topčagić:
«Znam da moje kolege iz Brisela tehnički pripremaju Sporazum za potpis, kao što moje kolege ovdje u Direkciji i drugim institucijama finaliziraju prevod teksta Sporazuma na bosanski, srpski i hrvatski jezik. Puno bi se lakše obavljalo uz političku saglasnost o čitavom procesu. Ja moram reći da je izgradnja političke saglasnosti, podrške i volje za ovaj proces suštinski elemenat.»
Univerzitetski profesori i bh analitičari nemaju apsolutno nikakvu dilemu oko toga da političari koji vode zemlju ne mogu je uvesti u Evropsku uniju. Profesor sarajevskog Pravnog fakulteta Zdravko Grebo:
«Sa takvom vlašću, mi ne možemo prekoračiti granice susjedstva, da se makar s njima takmičimo, a kamoli da idemo u Evropu. Čak i njihove inicijative, sastanci po ljetnikovcima, kafanama, raznim mjestima po Bosni i Hercegovini, više liče na cirkus, jer takvi dogovori se postižu valjda u Parlamentu. Ne bi mi bilo teško da im dam mali oprost ako ljudi više vole kafanu nego Parlament, da to sve ne utiče vrlo, vrlo bitno na veoma loše skrojenu budućnost građana Bosne i Hercegovine.»
Sociolog Ivan Šijaković smatra da sa postojećim političkim strukturuma u zemlji BiH ne ide prema Evropskoj uniji, već prema ćorsokaku:
«Oni poseduju sve loše osobine, kao u udžbeniku. Kada biste napravili šta su loše osobine jednog političara od interesa za razvoj jednog društva, ušlo bi tih svih 7, 8 ili 10, koliko ih sada ima. Oni su formirali jednu političku porodicu koja može da posluži kao primer jedne negativne, neuspešne porodice.»
Politička analitičarka Bojana Batinić:
«Ljudi će sigurno vidjeti još više problema na političkoj sceni, ali postavlja se pitanje koje su to političke stranke koje bi mogle zamijeniti lidere koji pokazuju vrlo malo spremnosti da postignu kompromise oko ključnih pitanja koja je potrebno riješiti da bi Bosna i Hercegovina uopšte i dalje napredovala u procesu integracija.»
Predsjednik Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99, Hidajet Repovac, kaže da su bh političari toliko okupirani partikularnim interesima da se njihov rad i politička aktivnost svodi na manipulaciju kada treba postići dogovor o budućnosti zemlje:
«Mislim da se više ne radi o manipulaciji sa biračima i održavanju biračkog tijela i udvaranju biračima, nego da se radi o međusobnoj manipulaciji. Onda kad se približi dogovor o bilo čemu, u ovom slučaju o reformi policije, onda neko od njih udalji problem od rješenja upravo zbog toga što je to na neki način conditio sine qua non, opšti uslov njihovog opstanka na vlasti.»
Na naš upit ima li BiH političku alternativu, profesor mostarskog Sveučilišta Slavo Kukić odgovara:
«Postoji alternativa, teorijski. Praktično, bojim se, nažalost, da je ta alternativa za sada veoma mala, veoma slaba, iz jednostavnog razloga jer je 20 godina jedne političke filozofije utjecalo na promjenu čipa kod bh građana i političkih elita.»
Predstavnik Asocijacije Alumni Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije Reuf Bajrović:
«Činjenica je da građani jesu birali ove sadašnje političare i ljude koji su na vlasti, ali birali su ih, vjerovatno, da nas malo brže odvedu u Evropu.»
Sagovornici našeg radija jedinstveni su u ocjeni kako su za Bosnu i Hercegovinu spas vanredni parlamentarni izbori, koji će uslijediti - ne zbog nezadovoljstva građana, već previranja unutar postojeće koalicije.
