Stanje ljudskih prava pogoršano

Stanje ljudskih prava u Srbiji u 2007. pogoršano je u odnosu na prethodnu godinu, a rad državnih organa, na njihovom ostvarivanju i zaštiti, bio je pod uticajem i u senci burnih političkih zbivanja, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.

Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za RSE, da veliki problem u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava i dalje predstavlja loše funkcionisanje institucija nadležnih da štite ljudska prava:

"Ono što provejava u čitavom našem istraživanju je da je politika prevagnula u odnosu na ljudska prava. Zato, kada kažemo da je pogoršano stanje ljudskih prava, ne možemo baš konkretno reći da je, na primer, pojačana tortura u zatvorima itd. Kada to kažemo želimo reći da je posvećeno mnogo manje brige, od strane onih koji donose odluke, zakone i uredbe, stvarima koji se tiču zaštite pojedinca, a da se cela politička elita i oni koji bi trebali da podržavaju ideju ljudskih prava kroz rad svojih tela, organa i ministarstava više okrenula politici."

Javno tužilaštvo retko se oglašavalo kada su u pitanju povrede ljudskih prava, a policija i dalje vodi veoma duge istrage koje ne daju zadovoljavajuće rezultate, navodi se u ovoj analizi. Takođe, u ovom izveštaju stoji, da sudski postupci traju neopravdano dugi, a odugovlačenje često dovodi i do zastarevanja predmeta. Primedbe građana na dužinu postupka među najčešćima su u predstavkama pred Evropskim sudom za ljudska prava, koji je u 11 od 15 presuda koliko ih je protiv Srbije doneto, utvrdio povredu prava na pravično suđenje.

Ova ocena je tačna, kaže za RSE Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije. Međutim, ona ističe da se svi sudovi zemalja članica Saveta Evrope susreću sa ovim problemom, pa čak i Evropski sud za ljudska prava koji i sam, kako kaže, zbog toga što ne može da sudi u razumnom roku, krši član 6. Evropske povelje o ljudskim pravima:

"To suđenje u roku koji nije razuman zaista, ali zaista, nije tipično samo za Srbiju, pri čemu to za nas ne treba da bude ni uteha ni opravdanje. Konstatacija da postupci neopravdano dugo traju je sasvim tačna, ali je stvar u tome šta ona znači, čija odgovornost stoji iza tog neopravdano dugog postupka. Ja kažem da odgovornost postoji pomalo kod svakog od učesnika postupka, pa i države koja je dužna, po svim svojim međunarodno preuzetim obavezama, da organizuje pravosuđe tako da ono funkcioniše optimalno, razumno itd. Postoji odgovornost sudija, koji nisu obučeni na dobar način, postoji odgovornost i drugih učesnika u postupku koji ili zloupotrebljavaju svoja procesna prava ili ih ne koriste na dovoljno kvalitetan način. Na kraju, najveća odgovornost je na državi koja nije obezbedila da sudije budu rasterećene poslova koje ne moraju da rade oni već to mogu raditi i neki drugi pravnici koji nisu sudije."

Govor mržnje u Srbiji još uvek je rasprostranjen, čak i u medijima i izdavačkoj delatnosti, a može se čuti i sa skupštinske govornice, navedeno je u analizi. Učestalo je i kršenje slobode izražavanja. Uočena je dalja "tabloidizacija" medija i kršenja pravila izveštavanja i novinarske etike. Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže za RSE da se slaže sa nalazima ovog centra i da je u Srbiji još uvek primetno odsustvo čvrstih i jasnih novinarskih standarda:

"Pogotovo kada je reč o tabloidizaciji Srbije i NUNS je na to upozoravao protekle dve godine i ranije. Dozvolite mi jednu vrlo oštru ocenu, parlament Srbije je mesto sa kojeg se izgovaraju najdrastičnije rečenice govora mržnje, uvrede, klevete i slično. Kada se to posle preslika u štampi ispada da nam je đavo kriv, ali nije. Ako se na sve to doda da novinari ne mogu biti anđeli koji lete po nebu kada je društvo veoma polarizovano, onda je situacija takva kakva jeste."

Potrazi za haškim optuženicima i radu tužilaštava i sudova za ratne zločine i organizovani kriminal posvećena je posebna pažnja u ovom izveštaju i naglašeno je da su tužioci i sudije izloženi političkim pritiscima, pretnjama i fizičkim napadima.