Tokom ovog susreta trebalo bi da bude izvršena procena u ključnim oblastima i uslovima koje Srbija treba da ispuni kako bi dospela na takozvanu 'Belu šengensku listu'. Kako procenjuju stručnjaci početak dijaloga Beograda i Brisela o ukidanju viza mogao bi da ima uticaja i na rezultate drugog kruga predsedničkih izbora koji se održavaju u nedelju 3. februara. Povodom početka dijaloga o ukidanju viznog režima za građane Srbije u Beograd je doputovao i potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini.
Evropska komisija odlučila je 18. januara da započne dijalog o viznoj liberalizaciji za građane Srbije nakon što je ocenjeno da su tehničke pripreme u Srbiji dovoljno napredovale i omogućile donošenje takve odluke. Istovremeno, potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini navodi da bi građani Srbije mogli već u 2009. godini bez viza da putuju u zemlje članice Evropske unije.
Optimizam visokog zvaničnika Evropske komisije svakako zvuči ohrabrujuće, ali je pred Beogradom još uvek stoji nekoliko važnih uslova koje treba ispuniti kako bi Srbija dospela na 'Belu šengen listu'. Sanja Mrvaljević iz vladine kancelarije za pridruživanje EU za naš program kaže da će ti uslovi biti podeljeni u četiri velike kategorije:
"Pre svega bezbednost dokumenata – Srbija je već usvojila Zakon o putnim ispravama. Očekuje se da se sa izradom novih putnih isprava počne u aprilu mesecu. Razgovaraće se o ilegalnoj migraciji uključujući i readmisiju, samim tim i o sprovođenju Sporazuma o readmisiji koji je potpisala Srbija sa EU, i o spoljnim odnosima kao i o javnom redu i bezbednosti. To je sveobuhvatni proces reformi u oblasti pravde, slobode i bezbednosti."
Istovremeno, Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji smatra da početak dijaloga Beograda i Brisela o ukidanju viza predstavlja i političku poruku građanima Srbije koja nije beznačajna imajući u vidu da je liberalizacija viznog režima stavljena u prvi plan u prezentaciji zaključaka saveta ministara Evropske unije posvećenog zapadnom Balkanu:
"U anketama građana o njihovom odnosu prema EU oko 40% građana stavlja slobodu kretanja kao drugo pitanje koje ih asocira na EU, prvo je bolji životni standard. To je ono što svi očekuju kao neposrednu dobit od dalje integracije Srbije u EU."
Početak dijaloga o liberalizaciji viznog režima stiže u predvečerje drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji koji bi po nepodeljenim procenama eksperata mogao da odredi put Srbije za dugi niz godina, odnosno da li će Srbija krenuti putem evrointegracija ili izabrati povratak u devedesete i izolacionističku politiku oslonjenu isključivo na jednog partnera - Rusiju. Na pitanje u kojoj meri bi otvaranje dijaloga o ukidanju viza moglo da utiče na ishod predsedničkih izbora Jelica Minić ovako odgovara:
"Sigurno ne presudnu, ali nije ni beznačajno. Naime, to je najava mnogo intenzivnije personalne komunikacije građana Srbije sa svim partnerima u EU."
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izražava uverenje da su građani svesni šta bi se dogodilo ukoliko bi ishod izbora Srbiju okrenuo od proklamovanog puta ka evrointegracijama:
"Moram da kažem da ta druga strana nije čak ni Rusija. Interes Rusije je jaka i stabilna Srbija u okviru EU jer svaka zemlja želi da ima jakog saveznika. Naše bitisanje u EU, uz dobru saradnju sa Rusijom, bi bio vrhunski interes i Rusije i Srbije. Mislim da svi oni koji pričaju drugačije zamajavaju naše građane."
Na posletku verovatno bolje od bilo kakve polemike političara o odnosu građana prema EU govori jezik brojki. Naime, prema rečima Svetlane Logar iz agencije 'Stratedžik marketing' poslednje ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da je ogromna većina građana Srbije opredeljena za Evropu:
"Sedamdeset i pet odsto građana podržava članstvo Srbije u EU. Kada smo pitali ljude šta ih najviše asocira na EU njihove prve asocijacije na EU su bolji životni standard i sloboda kretanja."
