Evropska unija ponudila je danas Srbiji takozvani "privremeni politički sporazum" o jačanju sveukupne saradnje u trgovini, ekonomiji, obrazovanju i potpunom ukidanju viza za srpske građane i taj sporazum bi trebalo da bude potpisan 7. februara u Briselu.
Privremeni politički sporazum je jedini kompromis koji su uspeli da postignu ministri 27 zemalja članica, jer je koncenzus oko potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bio nemoguć zbog konstantnog odbijanja holandskih vlasti da odobre ovaj potpis bez hapšenja Ratka Mladića i njegovog prebacivanaj u Haški tribunal. Slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel je naglasio da “Evropska unija nije zaboravila da uslove (Haškog tribunala). "Verujemo da je bilo važno da Srbiji pošaljemo jasan signal, u ovim trenucima”, izjavio je Rupel.
Biće formirana radna grupa koja će pomoći da se sprovede ponuđeni "privremeni politički sporazum", saopštio je predsedavajući Saveta ministara EU, šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel posle sastanka u Bruselu. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da je to veoma snažna poruka da su Srbija i srpski narod važan deo Evrope, da je Srbija važan deo za EU i ključna zemlja na Zapadnom Balkanu. "Mi Srbiji i srpskom narodu nudimo jasnu perspektivu uključivanja u redove EU', istakao je Solana.
Privremeni politički sporazum je jedini kompromis koji su uspeli da postignu ministri 27 zemalja članica, jer je koncenzus oko potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bio nemoguć zbog konstantnog odbijanja holandskih vlasti da odobre ovaj potpis bez hapšenja Ratka Mladića i njegovog prebacivanaj u Haški tribunal. Slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel je naglasio da “Evropska unija nije zaboravila da uslove (Haškog tribunala). "Verujemo da je bilo važno da Srbiji pošaljemo jasan signal, u ovim trenucima”, izjavio je Rupel.
Biće formirana radna grupa koja će pomoći da se sprovede ponuđeni "privremeni politički sporazum", saopštio je predsedavajući Saveta ministara EU, šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel posle sastanka u Bruselu. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da je to veoma snažna poruka da su Srbija i srpski narod važan deo Evrope, da je Srbija važan deo za EU i ključna zemlja na Zapadnom Balkanu. "Mi Srbiji i srpskom narodu nudimo jasnu perspektivu uključivanja u redove EU', istakao je Solana.
Portugalski ministar inostranih poslova Luiš Amado izjavio je da je to snažna poruka srpskom narodu uoči drugog kruga predsedničkih izbora na kojima su podeljeni stavovi između onih koji su protiv uključivanja Srbije u Evropu i onih koji s pravom ubeđeni da je Srbija sastavni deo evropske porodice naroda.
Odgađanje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na duže vreme?
Inače, o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU premijer i predsednik Srbije imaju različite stavove. I dok predsednik Boris Tadić insistira na tome da sporazum treba potpisati, premijer Vojislav Koštunica se tome oštro protivi, ističući da bi potpisivanje tog sporazuma automatski značilo i priznavanje nezavisnosti Kosova. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić u više navrata ponovio je stav premijera Srbije Vojislava Koštunice da bi se potpisivanjem tog Sporazuma, između Beograda i Brisela, zapravo, priznalo nazavisno Kosovo:
Odgađanje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na duže vreme?
Inače, o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU premijer i predsednik Srbije imaju različite stavove. I dok predsednik Boris Tadić insistira na tome da sporazum treba potpisati, premijer Vojislav Koštunica se tome oštro protivi, ističući da bi potpisivanje tog sporazuma automatski značilo i priznavanje nezavisnosti Kosova. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić u više navrata ponovio je stav premijera Srbije Vojislava Koštunice da bi se potpisivanjem tog Sporazuma, između Beograda i Brisela, zapravo, priznalo nazavisno Kosovo:
«Taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je uključen u ovaj paket taktičkih poteza koji treba da dovedu do nezavisnosti Kosova. To treba da bude jedna šećerna kockica koju Beograd treba da proguta kako bi lakše sa njom progutao i ovu otrovnu pilulu o nezavisnosti. Nama je stalo sd Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, to je jedan strateški dokumet za ovu zemlju i on ima veliki značaj, ali ne znači da moramo da ga prihvatimo u ovom scenariju».
Ipak, ostaje nejasno na koji način je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je gotovo u celosti dokumet koji se odnosi na ekonomska pitanja, povezan sa nezavisnošću Kosova. Portparol Deomkratske stranke Srbije, Andreja Mladenović, pokušavajući da objasni vezu između ova dva procesa, kaže za RSE, da su do 14. decembra, po njemu, to zaista bili odvojeni procesi:
«Na sednici Saveta ministara EU održanoj 14. decembra, doneti su određeni zaključci. Jedan od tih zaključaka se odnosi i na moguće slanje misije EU na Kosovo i Metohiju I tada se ta dva procesa ulivaju u jedan proces jer se direktno povezuje odluka o slanju misije i istovremeno odluka o potpisivanju Sporazuma. Mi smo u novembru prošle godine parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u kome se jasno I nedvosmisleno u članu 135. kaže da se Sporazum odnosi na teritoriju Srbije i da se u skladu sa Rezolucijom 1244 neće primenjivati na Kosovu i Metohiji, jer je tamo UNMIK. Ne možete slati misiju na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti jer se time, upravo, krši Rezolucija 1244 i upravo se na taj način uvodi nešto što nije prihvaćeno a to je Ahtisarijev plan».
Kako je ranije već najavljeno, na sastanku ministara Evropske unije u ponedeljak u Briselu nije bilo razgovora o slanju misije na Kosovo jer u Evropskoj uniji još uvek ne postoji saglasnost o pravnoj osnovi kako bi se to učinilo. Uprkos činjenici da su izgledi za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju veoma mali, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Ðelić kaže:
«Slanje bilo kakve misije nije na dnevnom redu na sastanku ministara inostranih poslova EU niti postoji i jedna odluka u vezi sa tim, i zbog toga treba potpisati Sporazum što pre. Druga stvar je da smo otklonili sve nedoumice. Naša vlada je mene jednoglasno ovlastila da u ime naše države potpišem Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ja ću to uraditi odmah čim nas Evropska komisija pozove».
Stručnjaci ističu da bi različite poruke koje stižu iz Srbije, u vezi sa tim da li i pod kojim uslovima treba potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, mogle biti veoma opasne jer bi se potpisivanje moglo odložiti za jedan duži vremenski period. Predstavnik Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu Goran Svilanović kaže za RSE da ga konfuznost poruka koje stižu iz Srbije, a posebno izjave premijera Koštunice, zabrinjavaju:
“Moj utisak je da smo mi na jedan korak od toga da propustimo priliku da potpišemo Sporazum o stabilizaciji I pridruživanju, a ako se dogodi, što je za očekivati, da potpisivanja neće biti narednih dana, onda nisam siguran da će Srbiji uopšte uskoro i biti ponuđeno da potpiše Sporazum ili bar ne dok je ova vlada na čelu Srbije. Ja se bojim da dolazimo u situaciju da cela stvar bude odložena na jedan duži period, a ne na nakoliko dana, na možda godinu, dve ili koliko god, jer imam utisak da sve ono što nas očekuje u ovoj godini, predsednički izbori, pitanje Kosova… dovodi Srbiju da u rasporedu političkih snaga, kakve danas imamo u paralmentu, možemo da zaboravimo na razgovor o potpisivanju tog Sporazuma na neko duže vreme. Praktično, do nove vlade.”
