RSE: U prvom krugu izbora, u centralnoj Srbiji, Toma Nikolić je dobio mnogo više glasova nego Boris Tadić. U Kragujevcu je Toma Nikolić dobio 42,16 posto, a Boris Tadić 35,75 posto. Da li je tome doprinelo to što su u nekim velikim gradovima, koji su zavisili od velike industrije, radnici, koji su u tim gigantima radili, sada, kada firma loše stoji, gubitnici tranzicije i oni su, ili izgubili posao, ili su na nekom minimalcu?
VUČKOVIĆ: Mislim da je to odigralo presudnu ulogu. Kragujevac, kao i još neki gradovi u Srbiji, poput Niša, Kraljeva, donekle Valjeva, Leskovca, bazirali su svoj razvoj na lokalnoj industriji, poput kragujevačke fabrike automobila, celokupne Zastave. Sa promenom koja se dogodila na privrednom planu, sa propašću nekadašnjih velikih socijalističkih giganata, sa velikim brojem otpuštenih radnika, sa bedom i nedaćama koje su pratile ove tranzicione godine, nekako se i radikalizovalo glasačko telo u tim gradovima i ti ljudi, koji su ostali bez posla, koji su najveći gubitnici tranzicije, okrenuli su se prema radikalima, verovatno i pod uticajem njihovih obećanja. Ovoga puta ta obećanja nisu kao nekada - hleb tri dinara i zejtin sedam dinara - ali je i dalje to jedna demagoška politika prema biračima i dalje su to olako data obećanja o boljem standardu i životu.
Mislim da je uspehu radikala u Kragujevcu na ovim predsedničkim izborima doprinela, po meni, i jedna loša strategija DS-a, bar kada je Kragujevac u pitanju. Malo je doprineo i lokal-patriotizam, jer je deo građana glasao za Tomislava Nikolića samo zbog proste činjenice što je on rođen u Kragujevcu. Na predizbornoj konvenciji u Kragujevcu, koju je držao predsednički kandidat Boris Tadić, je zanimljivo da se niko od lokalnih političara DS-a nije pojavio na bini da govori, što je malo neuobičajeno, jer su građani navikli da vide i svoje lokalne predstavnike uz predsedničkog kandidata, da čuju i neku njihovu poruku. U Kragujevcu je DS imala i peh. Oni su se nekoliko puta ovde delili, neke unutar stranačke borbe su dovele do toga da prilično oslabi uticaj DS-a u samom gradu. DS je i u lokalnom Parlamentu u opoziciji, što je neuobičajeno u odnosu na druge gradove u Srbiji. Mislim da je i to donekle doprinelo nešto slabijem izbornom rezultatu predsedničkog kandidata Borisa Tadića. Činjenica je da je i na proteklim izborima bila otprilike ista razlika između Nikolića i Tadića, a da je u drugom krugu Tadić ostvario rezultat koji mu je bio dovoljan za pobedu.
Mislim da je najpresudniju ulogu ipak imala socijalno teška situacija u Kragujevcu i u gradovima poput Leskovca i Niša, u kojima ljudi, koji se svakog dana bore za egzistenciju, imaju malo vremena da razmišljaju o suštinskim problemima naše politike. Obični čovek, koji svakog dana razmišlja kako da ishrani svoju porodicu i kako da zaradi parče hleba, ima malo vremena i malo ga dotiču evidentni uspesi koje su demokratske vlasti Srbije u proteklih sedam godina ostvarile, kao što je povratak u međunarodne organizacije, u MMF, u UN i sve ostale, jer običnog čoveka pre svega zanima koliko novca ima u džepu i šta on za taj novac može da kupi.
RSE: Da li još uvek na ulazu u Kragujevac stoji tabla na kojoj piše - Dolina gladi?
VUČKOVIĆ: Više te table nema. Za Kragujevac se sada možda i ne bi moglo reći da je Dolina gladi u pravom smislu te reči, u kome je bio u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Uprkos što je najveća kragujevačka fabrika Zastava prošla kroz ogromnu krizu, u kojoj se još uvek nalazi, činjenica je da je Kragujevac u proteklih sedam godina ipak napravio jedan veliki iskorak. Sam podatak da su u ovaj grad došli svi veliki svetski trgovački lanci, od Metro-a, Merkatora, Super Nove, do onih koji su već sagradili svoje supermarkete, ili su zakupili zemljište za izgradnju, nagoveštava da ti ljudi, koji procenjuju tržišne potencijale i kupovnu moć građana, smatraju da su Kragujevčani dobra ciljna grupa. Verovatno i to govori u prilog tome da Kragujevac više nije dolina gladi. U vreme Slobodana Miloševića ovde su plate bile tri ili pet maraka, inflacija je uništavala i to malo zarade. Ljudi su bili u beznađu i u očaju. Posle tih godina krize u ovim tranzicionim godinama vratilo se malo i samopouzdanja i ljudi koji sada rade bar imaju redovne plate, mada one i dalje nisu tako visoke. Dobar deo građana Kragujevca, jedna velika većina, još uvek teško živi i teško sastavlja kraj s kajem, još uvek taj ukupni ambijent nije tako dobar da bi ljudi mogli da kažu da se sve ono što su očekivali od demokratskih promena i ostvarilo, a pod tim očekivanjem broj jedan je bio siguran posao, sigurna plata i jedna socijalna sigurnost, da čovek ne misli o tome da li će sutra moći da izdvoji novac da dete pošalje na ekskurziju, da li će imati dovoljno novca da svojoj porodici obezbedi sva tri obroka.
RSE: Poznati ste u novinarskim krugovima kao čovek koji jako dobro poznaje, ne samo političku, nego i ekonomsku situaciju u Srbiji. Centralna Srbija je u suštini cela gubitnička, jer su gradovi imali po velikog giganta koji je uglavnom propao. Kakva je situacija u Boru, Majdanpeku, Zaječaru, Pirotu?
VUČKOVIĆ: Na žalost, sličnu sudbinu koju je Kragujevac doživeo u tranzicionim godinama, kada je Zastava otpustila praktično tri četvrtine svojih radnika, doživeli su i gradovi u istočnoj Srbiji, ali i u centralnoj, u Aranđelovcu, Topoli, Batočini, Lapovu, Svilajncu, pa sve do Bora i Zaječara. Svi ti nekadašnji veliki giganti i sistemi su praktično propali još u vreme Slobodana Miloševića, ekonomske blokade i hiper inflacije, koja ih je dokrajčila. U Kragujevcu se nakon NATO bombardovanja mogla čuti misao da su NATO bombarderi samo zakopali pokojnika koji je već odavno bio mrtav. To se odnosilo na našu privredu koja je i pre tog bombardovanja bila uništena, a velika razaranja koja su usledila bombardovanjem su samo poravnala i zabetonirala tu situaciju.
RSE: Neka mesta koja inkliniraju ka Republici Srpskoj, kao Loznica i Šabac, imaju ogromnu prednost radikala, a isto tako i ona mesta koja inkliniraju ka Kosovu. Da li ljudi misle da će radikali, ako dođu na vlast, ili da ujedine Srbiju sa Republikom Srpskom, ili da odbrane Kosovo da bi ono ostalo i dalje u Srbiji?
VUČKOVIĆ: Na žalost, kod dela birača i građana Srbije opšte je poznata politička zaboravnost. Dobar deo tih građana je zaboravio sve one silne probleme koje je Srbija imala u vreme kada su radikali već jednom bili na vlasti. Dobar deo birača je zaboravio da su im ti isti radikali obećavali granice Srbije - Karlovac, Virovitica, Karlobag - ili da će Kosovo biti srpsko i da ta politika radikala nije dala te rezultate. Ne mogu da verujem da ti isti ljudi ponovo veruju tim istim obećanjima, mada sada u jednom znatno izmenjenom vokabularu. Tomislav Nikolić je na prvoj konvenciji javno rekao da Srbija više neće ratovati za Kosovo, jer ona više nema dece da ginu u ratovima. Ljudi se pitaju da li to znači da je Srbija pre nekoliko godina imala dovoljno dece da gine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Međutim, deo tih ljudi je zaista još uvek uveren da je Srpska radikalna stranka vrhunski branilac srpskih nacionalnih interesa, onakvih kakvi bi oni voleli da budu, a to je da veruju da će pobeda njihove stranke obezbediti da Kosovo opstane u granicama sadašnje Srbije, da će možda ta ista politika doneti i ujedinjenje sa Republikom Srpskom.
KragujevacPraveći jednu anketu na ulicama Kragujevca, razgovarao sam sa 20 slučajnih prolaznika. Prvo pitanje je bilo šta misle o uslovljavanju koje je DSS postavila predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću za podršku u drugom krugu izbora. DSS i Nova Srbija su uslovili Borisa Tadića da ne prihvati misiju na Kosovu, ako to ne podrazumeva i jasan odnos, takav da Srbija samo sa Kosovom može u Evropsku uniju. Od 20 građana, 18 mi je odgovorilo da je to ucenjivanje potpuno bespotrebno i da su oni potpuno svesni da od toga neće biti ništa, da se o Kosovu ne odlučuje u Srbiji, da o Kosovu ne odlučuje ni Tadić, ni Koštunica, ni Velimir Ilić, a pogotovo ne Tomislav Nikolić. Na drugo pitanje - da li Kosovo ili Evropa - čak i ono dvoje, koji su rekli da treba postaviti uslov Tadiću, su rekli da su za to da ipak Srbija bude u Evropi.
Kod većine građana postoji svest da se o Kosovu ne odlučuje u Beogradu, nego van Srbije. Građani su, za razliku od ranijih godina i onog vremena kada je Srbijom vladao informativni mrak, kada su oni zaista bili ubeđeni da Milošević ili Šešelj mogu da donesu neke odluke koje mogu da budu u potpunoj koliziji sa svetskim i evropskim tokovima, sada potpuno racionalniji u tom pogledu i ovih sedam godina, i pored brojnih problema, ubedile su ih da se sada mnogo bolje živi nego u prethodnom periodu.
Ima područja koja gravitiraju prema Republici Srpskoj, ili prema Kosovu, u kojima se više glasa za Tomislava Nikolića upravo zbog ovih razloga, a takva je situacija i u gradovima u unutrašnjosti Srbije. Gledao sam ovih dana tabelu u Kragujevcu. U centru grada je ubedljivo pobedio Boris Tadić, a na periferiji grada, gde ima najviše ljudi koji su u godinama ratnog beznađa došli iz raznih krajeva Kosova, Republike Srpske i Hrvatske, pobedio je Tomislav Nikolić, i to ubedljivo. Zanimljivo je da je u seoskom području Šumadije pobedio Boris Tadić, ili su bili izjednačeni.
RSE: Šta je to kragujevačka inicijativa oko medija. Sigurno ste jedan od učesnika kragujevačke inicijative?
VUČKOVIĆ: To je jedan principijelni zahtev Kragujevca da se, kada je u pitanju privatizacija medija, svim subjektima privatizacije obezbedi ravnopravan položaj. Pre šest meseci smo uputili zahtev Skupštini Srbije, vladi i Radio-difuznoj agenciji za privatizaciju, tražeći da se elektronskim medijima u centralnoj Srbiji, kao i u većim gradovima Srbije, omogući da zadrže status neke vrste javnog servisa, da ostanu u vlasništvu gradova i da se finansiraju iz budžeta, naravno u onim gradovima čije su vlasti raspoložene da finansiraju rad takvih medija. Naš argument za to je bio jednostavan. Smatramo da će privatizacijom medija građani izgubiti sadašnji nivo informisanja, jer teško je verovati da će novi vlasnici, kojima je cilj da ostvare što veći profit, imati ovoliko prostora na svojim medijima za informativne emisije. S druge strane, ubeđeni smo da RTV Srbije, kao javni servis, neće uspeti da zadovolji sve potrebe građana u Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, baš oko tih servisnih informacija, jer ako RTS objavi da je večeras u Beogradu došlo do havarije toplovoda, a ne objavi građanima Leskovca zbog čega oni nemaju grejanje, onda informativna funkcija nije zadovoljena.
Mi smo još tada u svojim predviđanjima procenili da bi moglo doći i do takvih problema, da bi privatizacijom medija koji emituju program na jezicima manjina takođe bio ugrožen nivo informisanosti nacionalnih manjina. Srpske vlasti su shvatile da bi promena statusa položaja medija u Vojvodini, koji emituju obično na nekoliko jezika manjina, takođe donela probleme tim manjinama, pa su iz privatizacije izuzeli te medije u Vojvodini. Izuzet je i Studio B, mediji na jugu Srbije u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa koji emituju na albanskom i na srpskom jeziku. Smatramo da je to potpuno u redu. Na kraju je ostalo da će se privatizacija medija obaviti samo u centralnoj Srbiji. Onda smo rekli - Ako može Beograd da ima Studio B, zašto onda Kragujevac ne može da ima RTV Kragujevac, a Niš TV Niš.
RSE: Kada očekujete odgovor?
VUČKOVIĆ: Dobili smo iz Agencije za privatizaciju zvaničnu informaciju da je naša aukcija odložena, što znači da država razmišlja o svemu ovome o čemu smo mi pisali pre šest meseci.
