Prema vladinim tvrdnjama povređen je Zakon o oglašavanju, jer se Kosovo ne može pominjati kao samostalna celina. Šta je pozadina ovakve odluke za koju i privrednici nisu imali previše razumevanja.
Prema tvrdnjama tržišne inspekcije Ministarstva trgovine povređen je Zakon o oglašavanju jer se na proizvodima srpskih proizvođača i distributera pojavila deklaracija o distribuciji robe na Kosovo, što zakonodavac smatra prekršajem. Državni sekretar Ministarstva trgovine Zora Simović je zatražila u razgovoru sa 30-tak proizvođača, trgovaca i distributera da promene način označavanja robe za Kosovo:
“Što se tiče saopštenja i predloga za označavanje, kada se radi o onima koji distribuiraju robu na područje KiM, nadležni pomoćnik gospodin Vučković je obavio potrebne konsultacije sa predstavnicima UNMIK administracije i oni su apsolutno saglasni sa time, za njih je označavanje UNMIK/Kosovo prihvatljivo i u tom smislu neće biti nikakvih problema, kada bude stizala roba sa onakvom oznakom kakvom je to predložilo resorno ministarstvo.“
Privrednici, koji izvoze i distribuiraju robu, požalili su se predstavnicima Privredne komore i Ministarstva trgovine, kako će zbog izmene ili brisanja deklaracije na postojećim proizvodima, pretrpeti gubitak u trgovini i distribuciji:
“Na mojim prozvodima stoji da je distributer za Kosovo firma iz Peći. Voleo bih da mi se odgovori u čemu je greška, šta je van zakona i gde sam pogrešio jer smatram da odrednica koju vi predlažete, Kosovo/Srbija, Kosovo/UNMIK ili Kosovo/1244, više govori o tome da postoji problem nego ovo što sam ja eventualno napravio – mislim da ne postoji apsolutno nijedna greška.“
Kosovo je za srpske konditorske proizvođače veliko tržište, kazao je Miroslav Miletić, direktor Bambi koncerna:
„Činjenica je takođe, to je poznato Ministarstvu i svima nama, da godinama unazad ovo postoji kao određena činjenica koja je u januaru mesecu kulminirala u problem koji je doveo do zaustavljanja prometa, ali ne iz razloga prejudiciranja bilo čije državnosti već zbog činjenice da ne postoji direktan platni promet u dinarima na relaciji KiM i ovog dela Srbije. To je nešto što samim tim ima obeležje spoljno trgovinskog prometa, ali sigurno ne znači bilo kakvo priznavanje bilo kakve državnosti - verujem da to nikome u ovoj sali i onima koji nisu danas prisutni na sastanku nije padalo na pamet kada su deklarisali proizvod, pre svega po zahtevu i samih distributera sa Kosova.“
Proizvođači konditorskih proizvoda, po sopstvenoj tvrdnji, godišnje izvezu oko 15 miliona evra robe na Kosovo i Metohiju. Snežana Lauš iz kompanije Svis Lajon Takovo, kaže da ova kompanija od sredine devedesetih na svojoj deklaraciji navodi izvoznika na Kosovu i danas u tome ne vidi nikakav problem:
“Količina prodate robe i vrednost prometa sa Kosovom govori upravo u prilog činjenici da Kosovo sa aspekta konzumiranja naših proizvoda smatra sebe delom Srbije. Smatram da je deklarisanje Kosovo/UNMIK takođe, čak i više, isticanje da postoji problem sa statusom Kosova nego ono što trenutno piše na našim deklaracijama. S druge strane imam još jedno pitanje.. Kada izvozimo robu na Kosovo mi sprovodimo spoljno trgovinski postupak, fakturišemo u drugoj valuti. Zar onda nije logično da imamo deklarisanog uvoznika za Kosovo? Potrošači na Kosovu, bojim se, neće prihvatiti naša nova pravila i izgubićemo veoma veliki tržišni potencijal. Vi nas na ovaj način ometate, onemogućavate nas da dalje osvajamo i da zadržimo postojeće pozicije.“
Komplikovana carinska procedura na Kosovu i u Srbiji još jedna je od barijera sa kojom se suočavaju preduzetnici iz Srbije. Nedostatak finansijskih i političkih veza između dve susedne teritorije stvara prepreke koje onemogućavaju potpunu obnovu trgovinskih veza, pogotovo u osetljivom političkom trenutku definisanja statusa Kosova.