, uz nastavak silaznog trenda, što se tumači većom prodajom od kupovine, ali i od neizvesnosti oko rezultata predsedničkih izbora i rešenja kosovskog pitanja.
Pad na srpskom tržištu kapitala deo je svetskog trenda negativnih kretanja na berzama, pri čemu je pad na Beogradskoj berzi znatno manji nego na berzama u regionu. Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić kaže za naš program da predsednički izbori u Srbiji nemaju značajniji uticaj na poslovanje Beogradske berze, već su to više spoljni razlozi, odnosno situacija na tržištima u regionu i šire:
“Sve ono što se događa u Srbiji i okruženju, u krajnjoj liniji i na svim velikim berzama, sigurno da ima uticaj na Beogradsku berzu jer se taj uticaj sa velikih svetskih tržišta, preko stranih investitora, preliva i na mala tržišta. Sve ono što je lokalnog karaktera i što se dešava u ekonomiji i politici sigurno da ima odraza na odluku investitora da li će ulaziti ili ne u neke hartije na određenom tržištu. Da li situacija iščekivanja drugog izbornog kruga predsedničkih izbora ima uticaja mogu reći jedino lično mišljenje. Mislim da nema, imajući u vidu da su svi očekivali da izbori budu raspisani u decembru, da su svi očekivali taj drugi izborni krug i da su znali koji kandidati će biti – ne vidim da je to u ovom trenutku od nekog velikog uticaja. Mislim da veći uticaj ima ono što se dešava na velikim tržištima, uticaj stranih investitora.“
Prema mišljenju nekoliko brokersko-dilerskih društva u Srbiji, tri su faktora koja utiču na pad prometa na beogradskoj berzi. Uticaj globalne finansijske krize, aktuelna politička situacija u Srbiji, odnosno drugi izborni krug i kosovsko pitanje, i kao treći razlog enorman rast indeksa beogradske berze za 95 odsto u prva četri meseca 2007. godine. Ovo za naš program kaže Branislav Jorgić, direktor Jorgić broker društva:
“Imamo situaciju da strani ulagači prodaju veće pakete i napuštaju naše tržište, što neumitno ostavlja određene posledice na cene na Beogradskoj berzi, ali, ponavljam, taj uticaj nije tako snažan kao što je to na berzama u regionu i svetskim berzama – to je jedno. Drugi faktor je politička kriza, nerešen status KiM i predstojeći drugi krug predsedničkih izbora – ovo takođe ima određeni uticaj na inostrane, ali i na domaće, ulagače koji su uzdržani očekujući rasplet situacije u ta dva, gore navedena, segmenta. Treći faktor je činjenica da je indeks Beogradske berze u prva četiri meseca 2007. skočio čak za 95%, što je bio enorman rast i očigledno, kako je to vreme kasnije pokazalo, nerealan – došlo je do prirodne korekcije tih cena u drugoj polovini 2007. godine. To je taj treći faktor koji je uticao na pad indeksa, s tim što je teško kvantifikovati svaki od tih pojedinačnih faktora, ali svaki od njih pojedinačno ima značajan uticaj.“
Teško je proceniti koliko berzanski indeks pada zbog domaćih prilika, a koliko zbog kretanja na svetskom berzanskom tržištu, kaže za naš program ekonomista i direktor centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević:
“To se ne može razdvojiti. Poklopilo se sa padom na berzama u svetu što i ovde utiče na pad. Ovde, očito, do nekog pada dolazi i zbog toga što poslovni svet smatra da je Nikolić favorit u drugom krugu, ali bi trebalo napraviti posebna istraživanja kako bi se videlo koliko uzimaju, koji prodaju ili kupuju, jedan ili drugi faktor u obzir, a takva istraživanja nije niko radio koliko ja znam. Očito je da se više prodaje nego što se kupuje, jer indeks pada, a koliko pada zbog domaćih prilika a koliko zbog prelivanja međunarodne krize, ne može se reći sa izvesnošću – u ovom trenutku je to nemoguće reći.“
Niži pad indeksa Beogradske berze je posledica značajnog pada akcija na svim vodećim globalnim finansijskim berzama i reakcije stranih investitora. Strani investitori koji trguju na Beogradskoj berzi prilično su aktivni od početka godine i realizuju uglavnom više od polovine ukupnih dnevnih kupoporodaja.
Pad na srpskom tržištu kapitala deo je svetskog trenda negativnih kretanja na berzama, pri čemu je pad na Beogradskoj berzi znatno manji nego na berzama u regionu. Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić kaže za naš program da predsednički izbori u Srbiji nemaju značajniji uticaj na poslovanje Beogradske berze, već su to više spoljni razlozi, odnosno situacija na tržištima u regionu i šire:
“Sve ono što se događa u Srbiji i okruženju, u krajnjoj liniji i na svim velikim berzama, sigurno da ima uticaj na Beogradsku berzu jer se taj uticaj sa velikih svetskih tržišta, preko stranih investitora, preliva i na mala tržišta. Sve ono što je lokalnog karaktera i što se dešava u ekonomiji i politici sigurno da ima odraza na odluku investitora da li će ulaziti ili ne u neke hartije na određenom tržištu. Da li situacija iščekivanja drugog izbornog kruga predsedničkih izbora ima uticaja mogu reći jedino lično mišljenje. Mislim da nema, imajući u vidu da su svi očekivali da izbori budu raspisani u decembru, da su svi očekivali taj drugi izborni krug i da su znali koji kandidati će biti – ne vidim da je to u ovom trenutku od nekog velikog uticaja. Mislim da veći uticaj ima ono što se dešava na velikim tržištima, uticaj stranih investitora.“
Prema mišljenju nekoliko brokersko-dilerskih društva u Srbiji, tri su faktora koja utiču na pad prometa na beogradskoj berzi. Uticaj globalne finansijske krize, aktuelna politička situacija u Srbiji, odnosno drugi izborni krug i kosovsko pitanje, i kao treći razlog enorman rast indeksa beogradske berze za 95 odsto u prva četri meseca 2007. godine. Ovo za naš program kaže Branislav Jorgić, direktor Jorgić broker društva:
“Imamo situaciju da strani ulagači prodaju veće pakete i napuštaju naše tržište, što neumitno ostavlja određene posledice na cene na Beogradskoj berzi, ali, ponavljam, taj uticaj nije tako snažan kao što je to na berzama u regionu i svetskim berzama – to je jedno. Drugi faktor je politička kriza, nerešen status KiM i predstojeći drugi krug predsedničkih izbora – ovo takođe ima određeni uticaj na inostrane, ali i na domaće, ulagače koji su uzdržani očekujući rasplet situacije u ta dva, gore navedena, segmenta. Treći faktor je činjenica da je indeks Beogradske berze u prva četiri meseca 2007. skočio čak za 95%, što je bio enorman rast i očigledno, kako je to vreme kasnije pokazalo, nerealan – došlo je do prirodne korekcije tih cena u drugoj polovini 2007. godine. To je taj treći faktor koji je uticao na pad indeksa, s tim što je teško kvantifikovati svaki od tih pojedinačnih faktora, ali svaki od njih pojedinačno ima značajan uticaj.“
Teško je proceniti koliko berzanski indeks pada zbog domaćih prilika, a koliko zbog kretanja na svetskom berzanskom tržištu, kaže za naš program ekonomista i direktor centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević:
“To se ne može razdvojiti. Poklopilo se sa padom na berzama u svetu što i ovde utiče na pad. Ovde, očito, do nekog pada dolazi i zbog toga što poslovni svet smatra da je Nikolić favorit u drugom krugu, ali bi trebalo napraviti posebna istraživanja kako bi se videlo koliko uzimaju, koji prodaju ili kupuju, jedan ili drugi faktor u obzir, a takva istraživanja nije niko radio koliko ja znam. Očito je da se više prodaje nego što se kupuje, jer indeks pada, a koliko pada zbog domaćih prilika a koliko zbog prelivanja međunarodne krize, ne može se reći sa izvesnošću – u ovom trenutku je to nemoguće reći.“
Niži pad indeksa Beogradske berze je posledica značajnog pada akcija na svim vodećim globalnim finansijskim berzama i reakcije stranih investitora. Strani investitori koji trguju na Beogradskoj berzi prilično su aktivni od početka godine i realizuju uglavnom više od polovine ukupnih dnevnih kupoporodaja.
