Nema ničeg prirodnijeg od toga da upravo multietnička i višejezična Vojvodina bude domaćin izložbe koja radovima 11 mladih albanskih umetnika sa Kosova pruža mogućnost upoznavanja sa aktuelnim prištinskim zbivanjima na polju vizuelnih umetnosti, kaže predsednimk vojvođanske Skupštine Bojan Kostreš, otvorivši u Novom Sadu izložbu pod naslovom ’Odstupanje’. Ima li tu, međutim, i u samom činu predstavljanja takve izložbe, danas u Srbiji, odstupanja:
„Ne bih mešao politiku, ali je politika neizbežna. Moram da kažem da se prevazilaženje teških problema koji su postojali u prošlosti, između ostalog, čini i povezivanjem, prvo preko kulture a kasnije i u svim drugim sferama.“
Kosovo je tema o kojoj se mnogo priča, ali se zapravo malo zna, primećuje kustos izložbe Gordana Nikolić:
„’Odstupanje’ je naslov koji odgovara i našoj i njihovoj poziciji jer pre svega govori o odstupanju albanskog društva na Kosovu sa početka ’90-ih. Činjenica je da je fenomen paralelnog društva nešto o čemu se ovde malo zna, a to je u stvari čitava infrastruktura i edukacija tog socijalnog sistema koji je formiran tokom ’90-ih, a o tome niko nije znao. To je na neki način iniciralo potpuno drugačije okvire kulture tih ljudi koji su tamo živeli pod presijom hegemonog sistema, a o čemu se jako malo znalo.“
Mladi umetnik Aiban Muja kaže da nema dva puta već da je put samo jedan, a to je komunikacija i saradnja, smatra on:
„Ljudi odavde ništa ne znaju o tome šta se zbiva u Prištini, ne samo u umetnosti već i u celokupnom životu. Isto tako tamošnji ljudi ljudi ništa ne znaju o životu ovde i ovo bi mogao biti jedan početak saradnje. Zašto da ne?
Ova izložba jeste zanimljiva u političkom kontekstu, pre svega u smislu da neko ipak ima hrabrosti da je organizuje ovde, ali je njena ideja da pokaže jednu sasvim drugačiju opciju umetnika sa Kosova, jednu nevidljivu stranu umetničke produkcije, imajući u vidu da svi imamo predrasude jedni prema drugima, skreće pažnju direktor galerije savremenih likovnih umetnosti Vojvodine Živko Grozdanić:
„Ima ta cilj da pokaže jedan drugačiji jezik koji je jedini jezik kojim ćemo moći da govorimo u budućnosti – to je jezik savremene umetnosti i kulture, apsolutno kritički nastrojen prema svim tim nacionalističkim, ideološkim, tradicionalnim, mitskim itd. varijantama. To je ta velika dimenzija ove izložbe.“
Izložba nije nikakva politička provokacija već umetničko komuniciranje, dodaje umetnik Dren Maljići sažimajući svoja osećanja:
„Dobra stvar koju su nam rekli naši prijatelji iz Novog Sada kada smo kretali ovamo je da su na obe strane svi ludi ali da barem mi možemo komunicirati između sebe.“
Umetnici su, za sada, najbolji izvoznici sa Kosova, smatra mladi umetnik Driton Hairidini, i kaže da se u tamošnjoj mladoj umetničkoj generaciji prepoznaje hrabrost u kritici svih kulturnih i društvenih stereotipa, prepoznatljive i u opredeljenosti za uzajamnom komunikacijom kosovskih i srbijanskih umetnika:
„Ljudi kažu da možda još uvek nije vreme. Ali, kada će biti vreme, neka mi kažu kada će biti vreme jer ne znam kada će biti vreme. Posle 10-20 godina? Znam da je to realnost, ali neko mora početi. Umetnost je umetnost, mi iskazujemo naše mišljenje na vizuelnom nivou i to nam niko ne može zabraniti.“
