Analitičari ističu da je prvi krug predsedničkih izbora, održan juče, po mnogo čemu drugačiji od svih prethodno održanih predsedničkih izbora.
Mnogi su ukazivali da bi povećana izlaznost na izborima išla na ruku aktuelnom predsedniku Borisu Tadiću, ali dogodilo se neočekivano. Uz izlaznost od preko 60 procenata, Tomislav Nikolić dobio je oko 180 000 glasova više nego u drugom krugu predsedničkih izbora 2004. godine, dok je njegov protiv kandidat, i na tadašnjim i na sadašnjim, izborima Boris Tadić, osvojio oko 260 000 glasova manje nego u drugom izbornom krugu 2004. godine.
Iako mnogi strahuju da bi ovi rezultati mogli značiti da Srbija ulazi u novi krug radikalizacije, Oliver Antić, član Srpske radikalne stranke i profesor na Pravnom fakultetu, kaže za RSE, da je termin «radikalizacija» izmišljen da bi se birači uplašili i odustali od glasanja za SRS:
”Šta danas uopšte znači radikalizacija? Taj povećani interes je upravo zbog povrede dostojanstva naroda i ljudi su rešili da izađu i kažu šta misle, bez obzira za koju su opciju. Videli ste da je znatno uvećan taj broj ljudi koji glasa za radikale, a razlika je upravo u tome što su uporedili i videli šta može da uradi jedan nesposobni Jeljcin a šta može jedan sposobni Putin. Prema tome, Rusija se podigla za par godina.”
Posmatrajući sociološke, psihološke ili kulturološke modele koji su u Srbij poslednjih godina preovlađujući sasvim je za očekivati da Tomislav Nikolić dobije ovoliko glasova, kaže za RSE režiser Gorčin Stojanović:
”Neukus, primitivizam, glupost, ograničenost, nacionalizam u svojim raznim formama, to su sve stvari kojima Srbija konstantno izložena. Grand šou, babe koje se češljaju, sela koja gore i ostale stvari, sve to je deo jednog kulturološko-civilizacijskog koda u kome, mene čudi, rezultat Nuikolića nije bolji.”
Ovakvi rezultati nisu iznenađujući ni za Filipa Davida, književnika i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. On, za RSE kaže, da rezultati jasno pokazuju da u Srbiji postoji stalna opsanost od radikalizacije, jer broj ljudi koji je svojevremeno glasao za Miloševićeve ratne politike i dalje razmišlja na isti način:
”Recimo, DS od koje se očekuje da ima jedan jasan stav u odnosu na neka ključna pitanja, EU, KiM itd., šalje vrlo nejasne poruke upravo zbog kohabitacije sa DSS i mislim da su glasači, posebno glasači DS, vrlo zbunjeni. Još jedna stvar, ovi rezultati pokazuju da nema diskontinuiteta sa ’90-im godinama jer otprilike taj broj birača, možda nešto manji, koji je podržavao Miloševićevu politiku danas podržava tu opciju koju zastupa Toma Nikolić. Nije se ništa suštinski promenilo kao što se ni u ovoj dominantnoj politici, koju vode najjače partije, isto tako nije ništa suštinski promenilo. To se primećuje, na primer, po retorici u odnosu na Kosovo koja je vrlo slična retorici Miloševića ’90-ih godina.”
Gorčin Stojanović kaže da Srbija već godinama živu u atmosferi moguće radikalizacije i da je nakon ovih izbora to postalo više nego očigledno:
”U Srbiji je to uvek moguće, u Srbiji je to opasnost i to je velika propuštena šansa 5. oktobra, odnosno 6. oktobra. Kada se kaže 6. oktobar ne misli se na hapšenja i vešanja ljudi po ulicama već se radi o temeljnom preobražaju osnovnih etičkih postulata i civilizacijskih tekovina jednog društva. Radi se o kulturološkom prevratu koji se nije dogodio, odnosno koji se događa tiho kao što se, na isti način, jedan drugi retrogradni mehanizam i proces događa. Voleo bih da je to bilo sa katarzom, ako ne može sa katarzom onda sa odumiranjem, ali na kraju će jedna od te dve stvari morati da prevlada. Ubeđen sam da će to biti ona normalna demokratska opcija zato što Srbija, ponavljam, teško može opet biti u izolaciji u kakvoj je bila ’90-ih godina – stvari su se promenile geostrateški.”
