Sastanak ili redovne kosultacije Saveta bezbednosti UN o izveštaju šefa UNMIK-a Joakima Rikera i generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o radu Civilne misije UN na Kosovu, završen je bez konkretnih odluka. Analitičari ističu da se od debate nije mnogo ni očekivalo pošto se radi o redovnim konsultacijama, a i činjenica da su članicama Saveta bezbednosti bila potrebna tri sastanka kako bi se dogovorili o formatu sednice govori da podele u pogledu pitanja Kosova unutar tog tela još uvek nisu prevaziđene. Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Savet bezbednosti UN da donese odluku o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova.
Nekadašnji diplomata Simeon Pobulić, kaže za RSE, da sednice Saveta bezbednosti na kojima se ne donose jasni zaključci ne predstavljau ništa neobično:
“Takve sednice se održavaju, nije to slučaj samo sa nama. To je prosto, mogu reći, normalno. E sad, da li je nešto trebalo da se dogodi ili ne, mogu reći da ni to nije moralo. Ali, ono što jeste korisno u celoj stvari jeste to da se pruži prilika svim stranama da kažu šta misle jer dogovor još nije zaključen. Prema tome, u toj fazi, bolje je da se što više otvoreno razgovara, nego da to bude zamrznuto u nekom stanju gde ne možete da čujete ama baš ništa”.
“Takve sednice se održavaju, nije to slučaj samo sa nama. To je prosto, mogu reći, normalno. E sad, da li je nešto trebalo da se dogodi ili ne, mogu reći da ni to nije moralo. Ali, ono što jeste korisno u celoj stvari jeste to da se pruži prilika svim stranama da kažu šta misle jer dogovor još nije zaključen. Prema tome, u toj fazi, bolje je da se što više otvoreno razgovara, nego da to bude zamrznuto u nekom stanju gde ne možete da čujete ama baš ništa”.
Nina Dobrković, članica Foruma za međunarosne odnose, kaže za RSE, da bi ozbiljnija analiza sednice Saveta bezbednosti, na kojoj se raspravljalo o stanju na Kosovu, zahtevala više podataka o tome na koji način su vođeni razgovori i iza zatvorenih vrata :
“Ono što mi ne znamo jeste to kako je tekla diskusija na Savetu bezbednosti, ni kakava je bila ni koliko dugo je trajala, odnosno, ne znamo na koji način je komentar Vlade Srbije na Rikerov izveštaj dobio mesto u svim tim razgovorima bilo na samoj sednici bilo u kuloarima sednice. To su isto sve jako važne stvari. U UN ta politika se vodi raznim kanalima jer tu su i te neformalne konsultacije jako bitne i u tom kontekstu bi trebalo posmatrati i ovo naše nastojanje da se pregovori nastave”.
“Ono što mi ne znamo jeste to kako je tekla diskusija na Savetu bezbednosti, ni kakava je bila ni koliko dugo je trajala, odnosno, ne znamo na koji način je komentar Vlade Srbije na Rikerov izveštaj dobio mesto u svim tim razgovorima bilo na samoj sednici bilo u kuloarima sednice. To su isto sve jako važne stvari. U UN ta politika se vodi raznim kanalima jer tu su i te neformalne konsultacije jako bitne i u tom kontekstu bi trebalo posmatrati i ovo naše nastojanje da se pregovori nastave”.
Upravo zahtev predsednika Tadića da se pregovori nastave izazvao je dilemu u delu srbijanske javnosti. Zapravo, da li nakon svih pokušaja i insistiranja srpaka strana ima načine da albansku stranu vrati pregovorima?
Simeon Pobulić ističe da takvo rešenje, istina modifikovano, ne treba olako odbacivati:
“Ne bih stavio ruku u vatru da nekih pregovora neće biti. Ono što mislim da je istina je da pregovora neće biti onakvih kakvi su bili do sada, u tom formatu i u toj organizaciji. Nešto će se drugo dogoditi, a šta će se drugo uraditi to je stvar onih koji imaju najveći uticaj u SB, jer mi jesmo opčinjeni našim problemom, ali mi smo sitna stvar”.
Ali, na pitanje da li će se dalje debate u vezi sa kosovom uopšte odvijati u Savetu bezbednosti, Nina Dobrković kaže:
“To je veoma teško reći, zato što imamo problem nesaglasnosti među samim članicama Saveta bezbednosti. One, po prirodi stvari, ako ne mogu da postignu saglasnost, trude se da se to što manje vidi. Izbegavaće da se na dnevni red stavi pitanje oko kojeg ne mogu da se slože jer žele da izbegnu veto. Koliko goda da imaju to pravo one se retko oslanjaju na veto. E sad, mi ne znamo kako će to teći jer to se mora rešavati u konsultacijama koje su van sastanaka i zvaničnih dnevnih redova”.
“To je veoma teško reći, zato što imamo problem nesaglasnosti među samim članicama Saveta bezbednosti. One, po prirodi stvari, ako ne mogu da postignu saglasnost, trude se da se to što manje vidi. Izbegavaće da se na dnevni red stavi pitanje oko kojeg ne mogu da se slože jer žele da izbegnu veto. Koliko goda da imaju to pravo one se retko oslanjaju na veto. E sad, mi ne znamo kako će to teći jer to se mora rešavati u konsultacijama koje su van sastanaka i zvaničnih dnevnih redova”.
Ipak, za Simeona Pobulića, upravo takvo stanje u kome nema konkretnih rešenja, jasno govori o tome da su neke opcije još uvek otvorene:
“One su otvorene sve do trenutka kada neko bude povukao potez posle koga nema više povratka, ali mislim da takav potez, u ovom trenutku, ne može niko da povuče što ne mislim da nam je neka velika prednost. Ne raešavanje nije prednost, rešavanje je prednost”.
Status treba rešiti van Saveta bezbednosti
“One su otvorene sve do trenutka kada neko bude povukao potez posle koga nema više povratka, ali mislim da takav potez, u ovom trenutku, ne može niko da povuče što ne mislim da nam je neka velika prednost. Ne raešavanje nije prednost, rešavanje je prednost”.
Status treba rešiti van Saveta bezbednosti
Jučerašnja sednica Saveta bezbednosti UN je pokazala da se status Kosova treba rešiti van Saveta bezbednosti UN, ocenjuju predstavnici institucija Kosova. Zamenik premijera Ram Manaj ističe kako je sednica bila pozitivna za Kosovo jer su na njoj predstavljena pozitivna dostignuća, kako od strane šefa UNMIK-a, takođe i od premijera i drugih učesnika na sinoćnjem sastanku.
„Jučerašnja sednica Saveta bezbednosti UN-a još jednom je, ja mislim i konačno, potvrdila da se rešenje statusa Kosova treba tražiti van Saveta betbednosti UN-a. To potvrđuje i izjava američkog ambasadora Halilzada.“
Manaj je ocenio veoma pozitivnim stavove većine članova Saveta bezbednosti UN da nema više prostora za pregoovre o statusu Kosova i da sada treba nastaviti kretanje ka slanju misije EU na Kosovu. I portparol predsednika Kosova Xhavit Beqiri ocenjuje da je sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravljalo o Kosovu pokazala da je Savet bezbednosti zatvorio ovo pitanje i da se rešenje za Kosovo treba pronaći drugim putem, van Saveta bezbednosti:
„Kao što je nekoliko puta do sada rekao predsednik Sejdiu, Kosovu je potrebno hitno rešenje, kako zarad prošlosti takođe i zarad budućnosti. Kosovo ne može da bude talac različitih blokada, makar se radilo i o Rusiji, već je potrebno jasno definisati status, nezavisnost prema predlogu međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija“.
Beqiri ističe da su institucije Kosova podržale i pozdravile dolazak misije EU na Kosovu, kao što su pozdravile i prisustvo snaga NATO-a. Rešavanje konačnog statusa Kosova će se dogoditi nakon izvesnog vremena, sada se ide na rešavanje budučeg statusa i zapadnoevropske zemlje će preduzeti mere da blokiraju uticaj Rusije na tok rešavanja statusa, time što će odlučivanje o statusu izmestiti van Saveta bezbednosti UN-a, kaže potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova Rada Trajković:
„To će na jedan način omogućiti prostoru Kosova i Metohije da dobije određeni status, koji neće biti konačan, koji će, ja očekujem, biti pod snažnim monitoringom, koji će na jedan način vršiti strahovitu presiju na albansko politčko i institucionalno liderstvo da se taj njihov projekat ne komprimituje u smisli kršenja ljudskih prava Srba i ostalih nealbanaca“.
Trajković ističe da zapadno evropske zmelje neće dozvoliti diplomatsku pobedu Rusije koja bi značila blokadu statusa Kosova. Međutim, prema njenim rečima, Rusija će iskoristiti sve institucije u kojima učestvuje da blokira članstvo Kosova u tim institucijama.
Savet bezbednosti UN održao je u Njujorku sednicu na kojoj je razmotrio izveštaj UNMIK-a o situaciji na Kosovu. Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad rekao je da je Savet bezbednosti UN u blokadi po pitanju rešavanja konačnog statusa
Savet bezbednosti UN održao je u Njujorku sednicu na kojoj je razmotrio izveštaj UNMIK-a o situaciji na Kosovu. Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad rekao je da je Savet bezbednosti UN u blokadi po pitanju rešavanja konačnog statusa
Kosova i ponovio da je plan Martija Ahtisarija najbolje rešenje. "Složili smo se oko toga koja je naša pozicija oko statusa, žao nam je što se strane nisu dogovorile i što je SB blokiran, ali što se tiče specifičnijih pitanja mi smo pozdravili izbore", rekao je Halilzad. On je poručio srpskim vlastima da treba da rade mudro i da međunarodna zajednica "pruža ruku" Srbiji i da treba raditi kako bi
Srbija održala svoje veze sa SAD, sa EU.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je, međutim, da misija UN na Kosovu treba da poništi odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i da svaka odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN. Govoreći o ruskom predlogu za dalje rešavanje kosovskog pitanja, Čurkin je kazao da on ne predstavlja "zamrzavanje već pokretanje procesa" i da će nakon izbora u Srbiji biti trenutak za novi proces o Kosovu.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je, međutim, da misija UN na Kosovu treba da poništi odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i da svaka odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN. Govoreći o ruskom predlogu za dalje rešavanje kosovskog pitanja, Čurkin je kazao da on ne predstavlja "zamrzavanje već pokretanje procesa" i da će nakon izbora u Srbiji biti trenutak za novi proces o Kosovu.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji nije prisustvovao sednici, ocenio je u izveštaju da je "malo verovatno" održati status kvo i da
zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i međunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa određivanja budućeg statusa Kosova". Ban Ki Mun je takođe naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra".
Obraćanje Borisa Tadića na sednici Saveta bezbednosti
Predsednik Srbije Boris Tadić je pozvao Savet bezbednosti UN da donese odluku o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova. Ističući da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, Tadić je ukazao da će ona svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati "svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom". "Zbog toga, još jednom potvrđujem da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu", rekao je Tadić i pozvao članice Saveta bezbednosti UN da "ne ohrabruju i da ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova" i kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN, kojima se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Osvrćući se na izveštaj šefa UNMIK-a o stanju na Kosovu, Tadić je rekao da je na Kosovu "etnički diskrimisanim zajednicama" uskraćeno osnovno ljudsko pravo na slobodu kretanja, da su česta zastrašivanja, kao i napadi na srpsko kulturno i versko nasleđe.
Obraćanje Borisa Tadića na sednici Saveta bezbednostiPredsednik Srbije Boris Tadić je pozvao Savet bezbednosti UN da donese odluku o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova. Ističući da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, Tadić je ukazao da će ona svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati "svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom". "Zbog toga, još jednom potvrđujem da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu", rekao je Tadić i pozvao članice Saveta bezbednosti UN da "ne ohrabruju i da ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova" i kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN, kojima se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Osvrćući se na izveštaj šefa UNMIK-a o stanju na Kosovu, Tadić je rekao da je na Kosovu "etnički diskrimisanim zajednicama" uskraćeno osnovno ljudsko pravo na slobodu kretanja, da su česta zastrašivanja, kao i napadi na srpsko kulturno i versko nasleđe.
U zatvorenom delu sednice šef UNMIK-a Joahim Riker predstavio je tromesečni izveštaj o situaciji na Kosovu i ocenio da je međunarodna administracija na Kosovu uradila ono što je bilo realno moguće uraditi i da je spremna "na sve mogućnosti" u slučaju proglašenja nezavisnosti. Riker je na Tadićevo izlaganje odgovorio da "nije fer" reći da na Kosovu nema slobode kretanja. "Ja sam svedok da se u Prištini na ulici I restoranima može slobodno govoriti na srpskom jeziku", rekao je on. Šef UNMIK-a je ocenio da su kosovske institucije spremne za naredni korak u procesu utvrđivanja statusa Kosova i da od pitanja statusa zavisi sprovođenje nekih standarda.
Kosovski premijer Hašim Tači je izjavio da će u veoma bliskoj budućnosti biti doneta odluka o nezavisnosti Kosova u koordinaciji sa Vašingtonom i Briselom i da će "Kosovo biti zemlja ravnopravnih šansi za sve građane, podsticaj stabilnosti u regionu". "Predstavili smo veoma pozitivnu realnost na Kosovu, koja je izgradila stabilne multietničke institucije koje su spremne da vode Kosovo ka sledećem koraku", kazao je Tači.
