Istraživanje CESID-a, pokazuje da bi, u ovom trenutku, 44 procenta građana glasalo za Srpsku radikalnu stranku, 29 procenta za Demokratsku stranku, njih 10 procenata za Demokratsku stranku Srbije i Novu Srbiju, po 6 procenata za Liberalno demokratsku stranku i stranku G 17 plus, dok bi 5 procenata građana glasalo za Miloševićevu Socijalističku partiju Srbije.
Ðorđe Vuković, šef istraživačkog tima u CESID-u, ističe da upravo ovi rezultati najbolje pokazuju koliko bi koji predsednički kandidat mogao da osvoji glasova u prvom izbornom krugu:
“Tomislav Nikolić u ovom trenutku može računati na preko milion i 100.000 birača i njegov nekakav potencijal je još nekih 200.000, govorim o prvom krugu. Njemu određeni broj glasova, ovih 200.000 razlike, može doći od onih pristalica SRS koji su još uvek neodlučni da li će izaći na izbore - on u najvećoj meri, u ovom trenutku, privlači glasače iz skupine neodlučnih. Potom sledi Boris Tadić, koji u ovom trenutku ima nešto preko milion birača, i on može računati na još 150.000 birača - on može računati na nešto manji broj iz skupine neodlučnih. Podrška gospodina Čanka takođe donosi određeni broj glasova gospodinu Tadiću kao i određeni broj birača DSS koji pokazuju bliskost ka ovom kandidatu. Gospodin Čedomir Jovanović se nalazi u okviru između 150.000 i 250.000 birača. Milutin Mrkonjić može računati na ono što je imala njegova stranka na poslednjim parlamentarnim izborima jer u svim ostalim skupinama ima relativno malu podršku. Velimir Ilić u ovom trenutku ima 200.000 birača, ali tu postoje neki novi momenti na političkoj sceni. To je podrška DSS i na osnovu toga on može računati na jedan značajan broj - naša procena je da to može ići do 400.000 birača.“
Sociolog Srećko Mihajlović kaže za RSE, da je sasvim izvesno da će u prvom izbornom krugu najviše glasova odneti radikalski kandidat Tomislav Nikolić, ali da će od stava premijera Srbije Vojislava Koštunice zavisiti ko će odneti pobedu u drugom izbornom krugu:
“Kada je reč o drugom izbornom krugu veća verovatnoća je pobeda Borisa Tadića, iako ta pobeda u velikoj meri zavisi od toga šta će Vojislav Koštunica poručiti svojim pristalicama, da li će ih orijentisati ka Tadiću, ka Nikoliću ili će ostati uzdržan. Ukoliko ostane uzdržan, ako nema posebnu preporuku za svoje birače, treba očekivati pobedu Borisa Tadića.“
Ove izbore, kao i mnoge prethodne obeležiće visog procenata apstinenata. Procenjuje se da će se u prvom krugu taj procenat kretati između 50 i 60 procenata. Građani su nezadovoljni i to utiče na njihovu neodlučnost kome će svoj glas da povere, ističe Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. On kaže da bi u drugom izbornom krugu procenata apstinenata, ipak, mogao da se smanji:
”Kada građani procene da se dešava nešto zaista bitno za njihovu sudbinu i da je ishod neizvestan, da i njihov glas može nešto značiti, oni po pravilu u visokom okviru izlaze.”
Međutim, iako na prvi pogled sve izgleda poznato, direktorka Fonda za političku izuzetnost Sonja Licht kaže za RSE da i ovi izbori sa sobom nose izvesne tajne:
”Analitičari govore o onim prikrivenim glasačima, na primer SRS. Govore da se još uvek ne zna dovoljno, koliki će biti procenat onih koji neće izaći na glasanje. Da li će oni koji glasaju za demokratske kandidate biti više lenji od ovih drugih, da li je moguće da će se Srbija u jednom trenutku trgnuti, kao što je to bilo sa Francuskom pre par godina, kada se odlučivalo između Lepena i Širaka. To su sve razne tajne.”
Zoran Stojiljković slaže se sa stavovima Sonje Licht. On naglašava da postoji veoma mnogo nepoznatih stvari u vezi sa predstojećim izborima i da će po svom rezultati ovo biti krajnje neizvesni izbori. Stojiljković ističe da će na rejtinge kandidata presudno uticati njihov način da odgovore na izazove koji se tiču unutrašnje politike i ekonomije, ali da ne treba zanemariti ni njihov način da odgovore na poruke koje budu stizale i iz inostranstva:
”Kakve će poruke upućivati od takozvanih spoljno veto igrača, EU i drugi, će imati relevanciju – za svaki pogrešan korak, koji zatvara ili uslovljava put ka daljim evropskim integracijama, se zna kome može ići u prilog, kao i svaki korektan korak. Prema tome, ukoliko ne bude velikih iznenađenja i ako se ne desi ništa spektakularno oko Kosova, ukoliko ono što je već parafirano bude potpisano, naše prognoze će opstati.”
