U proteklih sedam godina Srbija je, uglavnom kroz tadašnji državno pravni okvir SR Jugoslavije, potpisala niz ugovora i sporazuma sa UNMIK-om koji podrazumavaju saradnju u raznim oblastima, od trgovine do bezbednosti.
Najvažniji ugovor koji je Srbija potpisala između ostalog i sa UNMIK-om svakako je CEFTA sporazum kojim se definiše jedinstvena zona slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, ali istovremeno parafirani su i ugovori kao što su sporazum o popisu stanovništva na Kosovu, načinu vođenja u evrostatistici, serija ugovora o kontroli vazdušnog prostora, zaključno sa sporazumom o zajedničkom obezbeđivanju administrativne linije vojske Srbije i KFOR-a. Član beogradskog pregovaračkog tima Marko Jakšić, međutim, kaže da bi Srbija u slučaju proglašenja nezavsnosti Kosova najpre morala da se pozabavi ugovorima sa EU a potom i kontraktima potpisanim sa UNMIK-om.
Sporazum Srbije i UNMIK-a o zajedničkom obezbeđivanju administrativne linije između koji podrazumeva da sa kosovske strane o bezbednosti brine KFOR, a sa druge strane, vojska Srbije, kao i procedure o ulasku u kopnenu zonu bezbednosti i broju vojnika i naoružanja koji se mogu nalaziti u tom području, pored CEFTA sporazuma, jedan je od najvažnijih ugovora dve strane. Nekadašnji komandant združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije general Ninoslav Krstić ističe da ovi sporazumi nemaju ograničen rok trajanja, te da ih je potpisao uz saglasnost tadašnjeg državnog rukovodstva SRJ i ministra odbrane
Najvažniji ugovor koji je Srbija potpisala između ostalog i sa UNMIK-om svakako je CEFTA sporazum kojim se definiše jedinstvena zona slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, ali istovremeno parafirani su i ugovori kao što su sporazum o popisu stanovništva na Kosovu, načinu vođenja u evrostatistici, serija ugovora o kontroli vazdušnog prostora, zaključno sa sporazumom o zajedničkom obezbeđivanju administrativne linije vojske Srbije i KFOR-a. Član beogradskog pregovaračkog tima Marko Jakšić, međutim, kaže da bi Srbija u slučaju proglašenja nezavsnosti Kosova najpre morala da se pozabavi ugovorima sa EU a potom i kontraktima potpisanim sa UNMIK-om.
«Mislim da je to nešto što je sasvim normalno jer Srbija ukoliko želi da bude država na celoj svojoj teritoriji, mislim da će morati da pristupi jednom takvom činu, znači da sve te sporazume koje je na neki način potpisala, odnosno dozvolila da UNMIK potpiše u ime jednog prostora da faktički stavi van snage. Srbija mora da se postavi tako da ona bude garant cele teritorije na kojoj postoji»
Sporazum Srbije i UNMIK-a o zajedničkom obezbeđivanju administrativne linije između koji podrazumeva da sa kosovske strane o bezbednosti brine KFOR, a sa druge strane, vojska Srbije, kao i procedure o ulasku u kopnenu zonu bezbednosti i broju vojnika i naoružanja koji se mogu nalaziti u tom području, pored CEFTA sporazuma, jedan je od najvažnijih ugovora dve strane. Nekadašnji komandant združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije general Ninoslav Krstić ističe da ovi sporazumi nemaju ograničen rok trajanja, te da ih je potpisao uz saglasnost tadašnjeg državnog rukovodstva SRJ i ministra odbrane
«Zadnji sporazum nam obezbeđuje da u kopnenoj zoni bezbednosti možemo da imamo onoliko vojnika i sve vrste naoružanja za koje nasi komandanti procenu da su im za određenu situaciju potrebni. Nema tu nikakvog ograničenja. Mi možemo da kažemo da ti potpisani ugovori ne važe, ali mislim da bi greška, jer prakttično sve one prednosti iz ugovora koje smo imali mi bi sami sebi uskratili, i broj ljudi i vrstu naoružanja i sve ostalo. Ne verujem da bi KFOR sa svoje strane to poništio pod uslovom da mi ne kršimo taj sporazum.»
Sa pravne strane posmatrano, svi ugovori koji su potpisani sa UNMIK-om ostaju na snazi ukoliko ih Beograd retroaktivno ne bude preispitivao, kaže koordinator Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić. On naglašva da UNMIK nije bio institucija nezavisnog Kosova, ali da je Beograd serijom ugovora prihvatio da se Kosovo tretira kao samostalno. Janjić u tom smislu navodi primer CEFTA sporazuma , kao i stav komisije nekadašeg izvestioca Saveta Evrope Tonija Lojda o zaštiti ljudskih prava građana Kosova koji je Srbija takođe prihvatila.
«CEFTA tretira Kosovo kao posebnu državu. Pitanje je dokle će Beograd ići, da li će biti dosleddan, ako bi bio dosledan on ne bi smeo da uđe u CEFT-u, ali CEFTA je jedan od prvih primera kako bi ta vrsta akcije više oštetila interese Srbije nego samog Kosova. Srbija i njena privreda ne mogu da opstanu bez jedne vrste aranžmana kakv je CEFTA. Zatim tu je i mišljenje Lojdove komisije koje je Beograd prihvatio o zaštiti ljudskih prava. On omogućava da se građani Kosova kad ne mogu da zadovolje prava pred institucijama Kosova direktno obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava. To je urađeno na zahtev Beograda u Savetu Evrope, to znači da u suštini pred Evropskim sudom za ljudska prava Kosovo ima status nezavisne države.»
Ekonomski ekspert Miroslav Prokopijević smatra da bi posebno štetno po Srbiju bilo poništavanje upravo CEFTA sporazuma, ali kako kaže, ne isključuje do kraja ni takvu mogućnost.
«Iracionalne politike vuku iracionalne poteze i u tom svetlu nije nemoguće da do takvih stavri dođe, ali Srbiji nije u interesu da se ta stvar sa Kosovom suspenduje tim pre što trgovinski tokovi pokazuju da Srbija simbolično uvozi roba i usluga sa Kosova, a da izvozi nekoliko stotina miliona evra. Prema tome, bilo kakve blokade, bilo kakve suspenzije i preispitivanja mogle bi samo da štete srpskim firmama.»
Na polsetku, uz konstataciju da je Beograd pristajao na sprovođenje ugovora sa UNMIK-om Dušan Janić iznosi uverenje da Srbija nece preispitivati postojece sporazume sa UNMIK-om uključujući i CEFTA sporazum:
«Uveren sam da Srbija neće preispitati potpis na CEFTA sporazumu, a što zapravo govori da sve mere koje bi Beograd mogao da preduzme osim jedne, a ta jedna je stalno osporavanje nezavisnosti Kosova će biti kratkog daha, jer Srbija zapravo isuviše uvezana u tokove evropskih integracija».
