"To bi meni samo odmoglo u mom daljem usavršavanju, konkretno u obavljanju sudske prakse – bolje je da toga nema. Radim sve kao i ostali pripravnici. Rešenja otkucam tako što uradim ih prvo uradim na kompjuteru, onda ih prebacim na USB. Zatim to odnesem u sud i sudija ima uvid u to šta sam uradio."
Predsednik suda Dušan Dražović pored svih drugih kandidata za obavljanje sudske prakse založio se da upravo osoba kao što je Miroslav Kovačević dobije taj posao:
"Lično smatram da ukoliko je kao invalidno lice mogao da završi školu u nekom rekordnom roku sigurno može i da obavlja uspešno posao kao i ostali zaposleni."
Potrudiću se da na što bolji način obavim svoj posao jer sam svestan da ovo može biti sjajna prilika da se dokaže da lica sa invaliditetom, kada je produktivnost u pitanju, mogu u potpunosti biti ravnopravna sa zdravim osobama, ističe Kovačević:
"Možemo da pokažemo šta možemo, šta znamo, da možemo zaista uspešno raditi ono za šta smo se školovali. Možda i bolje od drugih jer mi tu ulažemo mnogo napora i truda i naravno rezultati ne izostaju."
Miroslav Kovačević je prvi slepi pravnik zaposlen u sudu u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Međutim, kako sam kaže, njegove profesionalne ambicije su da postane prvi slepi sudija u državi:
"To bi zaista bila velika senzacija, mada je i sve ovo što mi se sada događa senzacija - to je na žalost tako iako mi se to ne sviđa. To bi zaista bio prvi slučaj, nešto što je nezapamćeno."
Predsednik suda Dušan Dražović:
"Lično ću se angažovati da bude primljen u stalni radni odnos i da bude izabran za sudiju, ali o tome kada dođe vreme. Posle polaganja pravosudnog ispita, posle dve godine, stiče pravo da konkuriše za sudiju i lično ću mu pomoći u tome. Posao će sigurno imati obezbeđen, o tome ne treba da misli."
U Srbiji u kojoj je generalno odnos prema drugačijim ljudima, pa tako i osobama sa invaliditetom, takav kakav jeste biti na ovakvom putu na kojem je Miroslav Kovačević pravi je podvig. Najvažnija je vera u sebe, kaže on, i upućujući poruku svim onima koji imaju probleme slične njegovom dodaje da su samosažaljenje i malodušnost najveći neprijatelji hendikepiranih lica:
"Da zaista nikada ne odustaju, ali nikada, od svojih ciljeva - to je jedino što može da ih izvede na pravi put. Ako oni odustanu od toga neće biti ništa, biće stalno sklonjeni u nekom zapećku"
