Tendencije umrežavanja postaju sve vidljivije, jer su proizvodi tih saradnji, najčešće, televizijski i filmski projekti. Tom lažnom utisku najviše doprinose televizijske serije koje se emituju gotovo istovremeno u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i u Crnoj Gori, a u kojima se pojavljuju glumci iz tih država.
Sa druge strane, filmska koprodukcija je gotovo neprimetna. Postoji svega nekoliko primera te saradnje, kao što su film "Karaula", režisera Rajka Grlića, koji predstavlja prvu koprodukciju svih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije i Velike Britanije, a jedan od poslednjih primera srpske i hrvatske koprodukcije jeste film Ljubiše Samardžića "Konji vrani".
Sarajevski glumac Zijah Sokolović, koji je jednako prisutan u različitim tv i filmskim produkcijama na prostoru bivše Jugoslavije, kaže za RSE, da za loše stanje u oblasti koprodukcija postoji jednostavan odgovor:
"Kada govorimo o televiziji a pogotovo o filmu, zahtevaju jednu ogromnu publiku i ekonomsku potporu, ekonomski feedback, a to toga još uvek nema."
Poslednji primer televizijske koprodukcije predstavlja serija "Ne daj se Nina", koja se upravo emituje na televiziji FOX.
Ova serija predstavlja regionalni projekat u kom učestvuju glumci iz nekoliko ex-yu republika. Realizovan je u koprodukciji Fox televizije Srbija i RTL Televizije Hrvatska, a osim u ove dve zemlje serija će se emitovati u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
Slađana Paunović, PR menadžerka FOX televizije, kaže za RSE, da su njihova iskustva u stvaranju zajedničkog regionalnog projekta više nego pozitivna:
"Izabran je zaista odličan tim kada je u pitanju ovaj projekat, i kada govorimo o produkcijskom delu i glumačkoj postavi. Serija se snima u studiju Jadran film u Zagrebu ali se snimanje paralelno odvija i na otvorenim lokacijama u Beogradu i Zagrebu. Set je zaista ogroman, površine veće od hiljadu kvadratnih metara, sa dvadeset različitih objekata – jedan zahtevan tehničko-tehnološki projekat. Dakle, možemo biti više nego zadovoljni dosadašnjom saradnjom."
I dok jedni govore kako saradnje ima više nego pre, drugi tvrde suprotno. Zijah Sokolović ističe da su nacionalističke politike u regionu još uvek toliko dominantne da uspevaju da spreče sve one tendencije u kulturi koje imaju za cilj profesionalno i ekonomsko udruživanje:
"Mislim da još uvek ima premalo kulturnog udruživanja i zajedničkog rada na prostoru bivše Jugoslavije, jer ni politička ni verska situacija nije dovedena na taj nivo da se, u tom smislu, kulturna zbivanja odvijaju samostalno i da imaju samoinicijativu. Postoji jedna zatvorenost koja ne odgovara vremenu u kojem živimo."
U Srbiji se trenutno, na televiziji "Pink" prikazuje i hrvatska serija "Urota", producentske kuće "Ava". Ova televizija već godinama sarađuje sa raznim produkcijama u regionu, ali se za velike koprodukcije, kako kažu u ovoj televiziji, tek sprema.
Tatjana Vojtehovski-Stevanov, PR menadžerka RTV "Pink", za RSE kaže, da su koprodukcije veoma poželjne jer je to jedan od najboljih načina da se proširi tržište. Ona, suprotno Zijahu Sokoloviću, kaže da su u oblasti regionalne tv kprodukcije napravljeno ogromni pomaci:
"Veliki pomaci su napravljeni, govorim iz ličnog iskustva i iz iskustva televizije, kompanije, za koju radim. Ne može se porediti situacija od pre nekoliko godina, čak pre dve godine, sa ovom danas. Danas je to daleko bolje. Mislim da su neke barijere, i sve ono što je postojalo kao rezultat svega onoga što se dešavalo '90-ih godina na ovim prostorima, srušene. Svaka vrsta regionalnog medijskog povezivanja, pošto govorimo o tom biznisu, može doprineti svakoj vrsti povezivanja, u ostalim privrednim granama i drugim vrstama biznisa, što može biti jako dobro, ne samo za nas već i za naše komšije."
Ali, da bi se promenile kulturološke matrice potrebno je menjati političke elite, kaže Zijah Sokolović. On naglašava da je potrebno učiniti nekoliko stvari kako bi filmske, tv ili neke druge koprodukcije iz oblasti kulture, postale učestalije i vidljivije:
"Mislim da prvo političke stranke, koje zagovaraju nacionalizam i koje su učestvovale u ratu, moraju da odu sa političke i društvene scene. To je neki imperativ da bi se otvorio prostor u kojem bi ljudi mogli mirno da funkcionišu. To je prvi uslov, ali za to treba malo više vremena, jer to ide dosta sporo i stidljivo. Naravno da postoji jedan kulturni i materijalni profit iz jedne takve politike, ona je realnost vremena u kojem živimo, ali je pogubna za umetnost, pogotovo u komunikaciji umetnika."
