Procenjeno je da bi svaki građanin koji do sada nije učestvovao u procesu privatizacije mogao da dobije akcije u vrednosti oko 1.000 evra, a zaposleni i bivši radnici u javnim preduzećima dobili bi akcije u vrednosti od 200 evra po godini staža. Planirano je da se privatizacija društvenih preduzeća završi do kraja naredne godine, ali privatizacija javnih preduzeća još uvek nije ni počela.
Jedna od najbolnijih tačaka tranzicije u Srbiji jeste privatizacija velikih javnih preduzeća. Oni raspolažu ogromnim delom ukupnog privrednog kapitala, od preko 40 procenata. Ekonomisti smatraju da su veliki sistemi javnih preduzeća izdvojeni u jednu vrstu privatizacionog karantina, što znači da će vlasnička struktura biti menjana pod posebnim uslovima uz naročitu pažnju države.
Šest velikih javnih preduzeća ( NIS, JAT, Telekom, Aerodrom - Nikola Tesla, Galenika i EPS ), trebalo bi u naredne dve godine da budu privatizovana, kaže za RSE, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. On ističe da bi proces podele besplatnih akcija od šest najvećih javnih preduzeća, trebao da se završi odmah,a da se trgovina tim akcijama na berzi omogući najdalje do 2010. godine. Dinkić naglašava da bi prvo trebalo da budu privatizovani Telekom ili Galenika:
"Plan je da NIS i JAT budu privatizovani metodom javnog tendera a EPS, Telekom, Aerodrom i Galenika bi bili privatizovani na berzi inicijalnom ponudom akcija gde bi se manjinski paketi ponudili kako građanima da ih kupe u maksimalnom iznosu od 5000 eura tako i institucionalnim investitorima. Nakon što se formira tržišna cena svi oni građani, njih 4 miliona, koji dobiju besplatne akcije bi imali mogućnost da u roku od šest meseci od formiranja tržišne cene iznesu i svoje akcije i eventualno ih prodaju na berzi, mogu naravno i da ih čuvaju."
Ekonomisti smatraju da ni jedan od ponuđenih načina privatizacije nije loš. Ekomonista Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže za RSE, da prodaja putem inicijalne ponude javnih akcija ili IPO metodom, u mnogome liči na vaučersku prodaju:
"Ona je korisna iz prostog razloga što dovodi do disperzije vlasništva, Margaret Tačer je ovu vrstu nazivala narodnim kapitalizmom, i to je njena najpozitivnija strana. Što se tiče prodaje putem tendera, njegova pogodnost je što dovodi do koncentrisanja vlasništva u jednim rukama što se jako dobro uklapa u zahteve efikasnosti. Dakle, disperzirano vlasništvo, u prvom IPO slučaju, ne mora da vodi ka povećanju efikasnosti dok bi putem prodaje efikasnost trebala znatno da se unapredi."
Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Ðelić, kaže da je vlada pokrenula izmene i dopune Zakona o hartijama od vrednosti i da će se do kraja godine ti nacrti naći na sajtu Ministarstva finansija. Ðelić ističe da bi upravo te izmene zakona unapredile strandarde u oblasti inicijalne ponude ili IPO-a, tako značajnog za građane i njihove besplatne akcije:
"Očekujemo da takom sledeća dva meseca, u januaru i februaru, sve zainteresovane partije daju komentare kako bi se taj zakon našao na samom početku sledećeg redovnog zasedanja Skupštine Srbije 1. marta. Na taj način ćemo biti spremni i komplementarni sa izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, a najviše usvajanjem, nadam se, u četvrtak Zakona o besplatnim akcijama i novčanim naknadama u postupku privatizacije."
Ipak, ono što građane Srbije najviše interesuje u vezi sa privatizacijom najvećih javnih preduzeća jeste podela besplatnih akcija. Mlađan Dinkić ističe da je ovakva podela besplatnih akcija jedinstvena i da ni jedna zemlja u tranziciji nije uradila ništa slično:
"Cilj besplatne podele akcija jeste da se masovno uvedu akcionari u javna preduzeća kako bi bolje kontrolisali menandžment, kako bi indirektno upravljali javnim preduzećima kroz svoje skupštine. Moram da kažem, ovo su besplatne akcije koje su potpuno različite od vaučerske privatizacije, ovo nisu vaučeri već akcije – imaće jak obrazovni efekat na naše stanovništvo. S obzirom da idemo i težimo ka EU moramo se naučiti akcionarstvu, ulaganje štednje u akcije je nešto potpuno prirodno u svim razvijenim zemljama - tako će biti i u Srbiji."
Međutim, iako političari već godinama obećavaju da se privatizacija javnih preduzeća mora što pre obaviti, to nikako da se i uradi. Ekonomisti, kao razlog tog odugovlačenja vide u tome što se političke stranke prema imovini javnih preduzeća odnose kao prema sopstvenoj imovini. Ipak, Miroslav Prokopijević ističe da je privatizaciju, bez obzira na koji način, moguće isvesti pošteno, ali da sadašnje manjkavosti u tim procesima unose sumnju da će se privatizacija pošteno i odvijati:
"Tenderska prodaja zbog više kriterijuma dovodi do komplikacija, ali takav postupak je usvojen ovde. Nije idealan, bolje je kada je samo jedan kriterijum, kada su transakcione cene glavni kriterijum, međutim to kod nas nije slučaj i to dovodi do mogućnosti, da tako kažem, da se nešto petlja ili da se nekorektno izvede. Što se tiče prodaje putem IPO-a, ona takođe može korektno da se izvede, ali postoji dosta tehničkih detalja pri ponudi dela vlasništva čitavoj populaciji jer u zemlji u kojoj ne postoji korektni glasački spisak postavlja se pitanje kako će se napraviti registar onih koji imaju pravo na akcije."
