"Mora se ispoštovati jedna normativno-pravna procedura kada je reč o sistemu odbrane a to je od hijerarhijski način komandovanja pa sve do samog izvršioca, odnosno vozača. Dva faktora su ključna – ljudski faktor, nemarnost, i drugi faktor je svakako tehnika. Ovom prilikom moram istaći da je reč o vozilu TAM iz '85. godine i to se mora uzeti u obzir. Radi se o vratima koja su se otvorila. Da li su te brave bile ispravne, zatvorene na adekvatan način, da je popustilo od starosti pokazaće u svakom slučaju istraga."
Očevici koji su prisustvovali incidentu koji se dogodio na autoputu Beograd - Niš kažu da vozač vojnog kamiona nije ni primetio da su sanduci sa bombama ispali:
"Trčao sam za njim, ali nije video ni čuo ništa."
"Sami smo sklonili kutije sa prolaza da bismo mogli da radimo i tek smo onda videli šta piše. Šta je bilo bilo je, važno je da nisu pukle prvog trenutka."
Potsećamo takođe da je prošle godine u Paraćinu došlo do eksplozije velike količine municije u vojnom skladištu i da je tom prilikom oštećen znatan broj civillnih objekata. Učestalost incidenata ovakve prirode otvara i pitanje da li je reč o potpunom nemaru i aljkavosti osoba zaduženih za skladištenje i transport opasnih materija ili višegodišnjem materijalnom propadanju vojnih resursa. Vojni analitičar Zoran Dragišić za naš program tim povodom kaže:
"Mislim da postoje dva faktora. S jedne strane ljudski faktor koji se nikada ne može isključiti u takvoj situaciji, i s druge strane je to veoma loša tehnika jer dugo vremena nije bilo ozbiljnog ulaganja u vojsku. O konkretnom slučaju je jako teško govoriti pre nego što se završi istraga i pre nego što se ustanovi šta se zaista dogodilo. Međutim, očigledno je da taj incident nije bio opasan, s obzirom da su sanduci sa bombama transportovani na propisan način, da su bile odvojene od upaljača – ovaj incident je v iše ostavio loš utisak o vojsci nego što je zaista bio opasan."
S druge strane, ekspert iz Centra za civilno vojne odnose Marko Milošević smatra da i ovaj najnoviji i propust koji se dogodio u Paraćinu pokazuju da se u Vojsci Srbije ne poštuju dovoljno sve mere obezbeđenja ili one nisu usklađene sa realnim stanjem stvari:
"Stanje je takvo da je posle raspada Jugoslavije ostalo puno materijala, mnogo skladišta je dislocirano i preseljavano u neadekvatne smeštajne prostore sa neadekvatnim merama sigurnosti. Pojedine kasarne su pune takve tehnike koja više ne služi ničemu, ali je dovučena iz Hrvatske, Bosne.."
U Upravi za logistiku Generalštaba koja je zadužena je za transport i skladištenje eksplozivnih sredstava nisu bili raspoloženi da komentarišu ovaj događaj, iz, kako kažu, proceduralnih razloga, a Petar Bošković iz Ministarstva odbrane napominje da se u slučaju eksplozije u vojnom magacinu u Paraćinu ipak reagovalo adekvatno:
"Kada je reč o Paraćinu takođe su oni bili ti koji su utvrdili odgovornost četvorice starešina, koji su kažnjeni. Ono što sigurno mogu reći je da će istraga biti brza i efikasna."
Na posletku, Marko Milošević iz Centra za civilno vojne odnose zaključuje da sankcije u ovakvim slučajevima retko pogađaju odgovorne:
"Ako proces traje 3-4 godine dolazi do smene vlade a samim tim i do smene ljudi na čelu ministarstva. Ako se suđenje oduži onda zaista nema nekog efekta jer je osoba koja je bila na čelu logostike, kada dobije presudu, već odavno je smenjena nekim drugim političkim aparatčekom. Na tom mestu teško da sankcija pogađa tu funkciju, odnosno da bilo koji naredni vlasnik te funkcije može ozbiljno da strepi od toga. Stvari u vojsci stoje dosta loše. Činjenica da je ispalo 18 sanduka, nije to moglo tek tako da ispadne, je posledica nekog javašluka."
