U 2006. Ministarstvo Srbije za ekonomiju izdalo je 100 dozvola za uvoz naoružanja i vojne opreme vredne 12,5 miliona dolara. Prema podacima iz prvog državnog godišnjeg izveštaja, čije je objavljivanje i sadržaj visoko ocenila Evropska unija, Srbija je najviše uvezla iz Bosne i Hercegovine, u vrednosti od skoro devet miliona dolara, sledi Belgija sa nešto više od milion, a onda Češka, Austrija i Francuska sa znatno manje vrednim isporukama. Ana Blagojević, pomoćnica ministra ekonomije za spoljnu trgovinu, rekla je za naš program da je uvoz iz Bosne i Hercegovine značajan za obe strane, ali da treba imati u vidu da se većinom ne radi o gotovim proizvodima:
"To je uvoz i delova, s obzirom da smo još uvek kompatibilne industrije. Uvoze se delovi radi završavanja a zatim se izvozi gotov proizvod na veća tržišta. Dakle, u taj uvoz iz Bosne spada i privremeni uvoz rezervnih delova i opreme koji su kasnije predmet izvoza. Mi nemamo zajedničku proizvodnju nego uvozimo neke delove koje ugrađujemo u naše gotove, finanlne, prozvode tako da u taj uvoz iz Bosne spada i ovaj privremeni uvoz, koji je prilično veliki."
Eksperti za vojna pitanja kažu da je iz Bosne moguć uvoz delova za proizvodnju municije, a Marko Milošević, iz beogradskog Centra za civilno-vojne odnose, smatra da je česta i kupovina ozbiljnijih komponenti, i dodaje da to što Srbija odatle najviše uvozi nije nikakvo iznenađenje:
"Proizvodnja naoružanja u bivšoj SFRJ je bila rascepkana po raznim republikama, Bosna je imala najviše te vojne industrije, pa je logično, recimo, da se komponente za neku opremu uvoze iz Bosne. Na primer, jedna od zemalja bivše SFRJ nije u stanju da sama napravi tenk pa je bila neka ideja o regionalnoj kooperaciji u pogledu proizvodnje tenkova. Moguće je da je na pragu te priče razmena vojne opreme iz Bosne."
Veljko Kadijević, iz Atlantskog saveta Srbije, kaže da je logično da je domaća vojna industrija upućena na Bosnu, zbog komplementarnosti, blizine i cena, i tvrdi da se ne kupuje naoružanje već tehnika koja je na režimu uvoznih dozvola:
"Po mojim saznanjima je reč o nekim motorima za tenkove itd. Dakle, nema klasičnog oružja, nismo uvozili nikakve puške, pištolje, topove iz Bosne - može biti nešto što je vezano za dalju proizvodnju ovde. Oni su imali velike fabrike tamo. Prema logici bivše Jugoslavije veći deo namenske industrije je bio lociran u Bosni da ako budemo napadnuti spolja to bude u srcu zemlje. Tamo su bili magacini sa delovima i kada je došlo do raspada države to je ostalo tamo – kada nam trebaju ti delovi mi ih moramo uvesti."
Bosna i Hercegovina ne proizvodi oružje, to je u bivšoj Jugoslaviji radila kragujevačka Zastava, ali Ana Blagojević i Marko Milošević kažu da ima potencijala za ozbiljnu saradnju:
"Za sve ekonomije, kada imamo takvu razmenu, je pozitivno, i za njih i za nas. To je jedna saradnja u okviru regiona i to je bitno."
"To je posao. Ta industrija takva kakva je ostala, pocepana, nije u stanju da deluje samostalno. To je upućena saradnja, da bi zajedno nešto dobili."
Najnoviji podaci govore da najviše oružja i vojne opreme Srbija izvozi u Libiju, u 2006. 11,4 miliona dolara, SAD - 9,75, Mijanmar – 8,37, Izrael – 3,2 miliona… Veljko Kadijević, koji je član Upravnog odbora Zastava oružja kaže da je Amerika potencijalno najbolji kupac srpskih proizvoda, kao što su čuveni pištolji cz 99 i cz 999:
"U Americi fantastično ide Zastavin program lovačko-sportskog oružja. Pre svega karabini koje Zastava radi za Remington, zatim municija Prvog partizana, a sada i Crne strele, dalekometna puška."
U Srbiji je prvi put objavljeno da je registrovano 95 preduzeća koja se bave spoljnotrgovinskim prometom oružja i vojne opreme.
U BiH kažu da nije u pitanju ekspanzija, već rasprodaja
Parlament Bosne i Hercegovine još uvijek nije razmatrao izvještaj o izvozu naoružanja u prošloj godini, tako da podaci za 2006. nisu dostupni javnosti - kažu u državnom ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa. Pomoćnik ministra za spoljnotrgovinsku politiku i strana ulaganja, Dragiša Mekić, objašnjava da zbog toga ne može komentarisati podatak da je Srbija prošle godine najviše oružja uvezla iz BiH. On ipak tvrdi da je ukupan izvoz naoružanja u prošloj godini značajno pao u odnosu na 2005. godinu:
«Nije bilo izvoza viška naoružanja, nego većinom je to bila municija iz proizvodnog procesa, nešto održavanja i tako.»
Podaci Vanjskotrgovinske komore BiH za prvih pet mjeseci 2005. godine ipak govore da je vrijednost izvezenog oružja i municije iz BiH dosegla više od 19 miliona KM, čak šest puta više nego u istom periodu 2004. Najviše municije izvezeno je za Kanadu i Kipar, a potom slijede tadašnja Srbija i Crna Gora i Kina. Dragiša Mekić objašnjava ovu svojevrsnu izvoznu ekspanziju:
«To je samo zbog izvoza viška naoružanja koje je bilo neperspektivno i koje je Ministarstvo odbrane prodalo u to vrijeme. Eto samo zboga toga.»
Mekić dodaje da je Ministarstvo odbrane BiH još 2004. godine donijelo odluku da se višak naoružanja ne izvozi, ali da je do sredine 2005. izvezeno nešto oružja da bi se ispunile ugovorne obaveze.
Vojni komentator sarajevskog „Oslobođenja“, Antonio Prlenda, potvrđuje da je izvoz naoružanja pao zbog odluke državnog ministarstva odbrane:
«Međunarodni su dužnosnici tražili od BiH, ili su diskutirali sa BiH da bi bilo korisno da se obustavi prodaja tih viškova zbog opasnosti da oni ne dođu u ruke teroristima bilo gdje u svijetu. I upravo je još uvijek na snazi taj embargo prodaje tih viškova naoružanja i tu treba tražiti razloge zašto je toliko drastičan pad.»
I vojni analitičar iz Banje Luke, Gostimir Popović, kaže da nema govora o ekspanziji izvoza naoružanja, posebno ne u Srbiju:
«Nije to ekspanzija. To je, ustvari, rasprodaja onoga što ovdje ima, što je, uslovno rečeno, višak i što je došlo u okviru programa Opremi i obuči. To je jednostavno trgovina sa određnim komadima naoružanja koji postoje ovdje. I u tom smislu ona će biti sve manja, ako neko ne bude pravio inekcije sa zastarjelom opremom NATO pakta, pa je dovozio ovdje, pa odavdje dalje deportovao. Kad se govori o tom da je jedan dio išao u Srbiju - ne, to nije tako. Išao je preko Srbije i preko pojedinih organizacija opet pod kontrolom Sjedinjenih Država koje kontrolišu tokove naoružanja na ovom prostoru.»
Antonio Prlenda kaže da BiH danas, prije svega, izvozi municiju malog pješačkog naoružanja, odnosno municiju za civilnu i vojnu upotrebu, te manje komponente nekih oružja. Gostimir Popović apostrofira problem nelegalnih tokova oružja u BiH i apeluje na institucije vlasti da povećaju kontrolu u ovoj oblasti.
