RSE: Gospođice Lukić, nakon petnaest godina Crna Gora je otvorila slučaj etničkog čišćenja Bukovice, ranije su otvarani slučajevi deportacije Bošnjaka iz ’92. i Kaluđerskog Laza ...Imate li vi objašnjenje dok se procesi otvaraju istovremeno se u bunkeru drže dokumentarni filmovi koji su snimljeni o zločinima počinjenim od strane crnogorskih građana. Ima li objašnjenja tom paradoksu?
LUKIĆ: Pretpostavljam da su razlozi kao i ovde u Srbiji. S jedne strane država koja pokazuje, a Crna Gora to pokazuje mnogo više nego Srbija, da hoće da se priključi porodici evropskih naroda, a jedna od obaveza koje mora da učini jeste da procesuira ratne zločine. Tako da je to njena obaveza i države najčešće manje ili više opstruiraju tu svoju obavezu koliko god je moguće. S druge strane izbegavaju da u javnim glasilima u javnim medijima, pogotovo na državnim televizijama, da prikazuju dokumentarne filmove zbog toga što znaju da većina njihovih građana to ne želi da vidi, a ne žele da vide jer je većina tih građana u jednom ili drugom momentu podržavala aktivno ili manje aktivno ili pasivno gledala šta se događa na ratištu, mi u Srebrenici, Crna Gora u Dubrovniku, Konavlima. Tako da je to u principu dvostruka igra vlasti koja s jedne strane hoće da pokaže da je demokratska, proevropska, a s druge strane neće da se zamera svojim biračima i svojim građanima koji ne žele da se podsete uloge svojih političara, a mnogi su aktivni i na političkoj sceni u Crnoj Gori, a ne žele ni da misle o tome šta su oni uradili ili šta nisu uradili.
RSE. U Crnoj Gori se uporno odbija stavljanje Zakona o lustraciji na dnevni red crnogorskog parlamenta, a istovremeno teče proces „pranja“ biografije vrha političke elite. Može li se ovaj proces nazvati kontralustracijom?
LUKIĆ: Jeste, mi smo to isto videli ovde. Takođe se zna da bi svaka postkomunistička zemlja ili postnacionalistička ili zemlja koja je u tranziciji, da je jedan od zakona koji bi valjalo da donese, kao što su doneli Poljska, Češka, Mađarska, je Zakon o lustraciji. Ali mi imamo na prostoru bivše Jugoslavije, govorim pre svega o Srbiji, a delimično i u Crnoj Gori, iste ljude koji su do juče učestvovali ili najmanje prećutkivali, a nisu smeli po funkciji, masovno kršenje ljudskih prava i sad je veoma bizarno očekivati da od ljudi koji su odgovorni za masovno kršenje ljudskih prava da će oni podržati Zakon o lustraciji jer će naravno „seći granu na kojoj sede“. Tako da za nas Zakon o lustraciji, mi to ne pominjemo, za to nikakve šanse nema. Meni bi bilo jako žao da Crna Gora koja se pokazala inteligentnija i njena politička elita, da ne smogne snage da makar delimično pokaže volju da ljude koji su ipak najodgovorniji za masovno kršenje ljudskih prava da ih ne makne i pretpostavljam da je i kod vas kao i kod nas propaganda – vi hoćete sada da se svetite svojim političkim neistomišljenicima - . Otprilike kao da želimo da ih vešamo po Terazijama ili vi u centru Podgorice. Ne, ne možeš da vodiš ovu državu koja je izabrala drugi put, ti koji si je doveo do ivice katastrofe. Ja mislim da će otpori u Crnoj Gori biti veliki i to s razlogom veliki, jer većina političke elite to radi veoma racionalno jer bi oni bili predmet lustracije.
RSE: U Crnoj Gori još imamo i taj dodatni sindrom da se Beograd prikazuje kao centar komandne odgovornosti za zločine počinjene u vrijeme zajednice Srbije i Crne Gore. Može li to biti opravdanje?
LUKIĆ: Naravno da ne može, a Srbija se koristi kao strašilo i ima mnogo razloga zbog kojih se Srbija koristi kao strašilo, ali meni je jako tužno da ljudi nasedaju na to. Naravno, ništa ne mora da bude sporno, te dve stvari se ne isključuju da je Srbija najodgovornija za to, da srpski političari, kompletno rukovodstvo, od Miloševića pa nadalje, jeste u Hagu, ali šta to znači da su Crnogorci bili maloumni, njihovi politički lideri, kao nisu znali pa su ih zavodili ovi iz Srbije. Izvol’te u Hag, generali, majori, admirali, koji su ostali dole oni treba da snose odgovornost. Ako se sećam nisu bili ni maloletni, a nisu imali ni zvaničan papir da ih je neko manipulisao. Tako da živim u Crnoj Gori to bi objašnjenje za mene bilo kao građanku Crne Gore dosta ponižavajuće.Ponavljam, te dve stvari se ne isključuju. Niko ne kaže da ako neko kaže da je ovaj čovek odgovoran za masovno kršenje ljudskih prava da se na taj način smanjuje odgovornost Srbije. Svako od njih ima veliki krst koji mora da nosi na svojim leđima, tako da na svakome ima dovoljno tog tereta i dovoljno krivične i moralne i političke odgovornosti.
RSE: Čini se da je još nešto regionu zajedničko. Naime, na udaru su oni koji podsjećaju na zločine i pozivaju na lustraciju. Da li je to pokušaj da se spriječi priča o zločinima ili nervoza onih na koje se to odnosi, a koji imaju osjećaj moći formalno ili neformalno?
LUKIĆ: Ja mislim da je to opet jedno i drugo. Svako tu ima neki svoj interes. Govorimo o velikim delovima političkih elita, govorimo o ljudima koji su u policiji i koji su zauzeli visoka mesta. Imate na visokim komandnim položajima ili značajnim imate ljude za koje se ima razloga da se preispita šta su oni radili tokom devedesetih godina. Tako da oni brane sopstveni integritet, sopstvenu slobodu. S druge strane, ogroman broj stanovništva takođe na neki način saučestvuje u tom zatrpavanju prošlosti jer zna, ma kako se pravila luda, da je odgovorna jer je glasajući, izlazeći na izbore, podržavajući tu elitu doprinela tome što se događalo devedesetih godina. Problem što nema dovoljno ljudi koji bi ukazivali da dok se to ne dogodi da će demokratija biti tako kilava i tako jadna i tako mučna da samo produžavamo sopstvenu agoniju. Meni je žao što i u Crnoj Gori, a i u Srbiji, tek takozvane intelektualne elite koje su uglavnom besramno odigrale za vreme rata devedesetih, da one nisu te koje će građanima omogućiti tu poruku i reći – Ljudi, ništa ne vredi, dobili ste neku banku Raifaizen, dobićete i Miškovićev „Delta Siti“, prodaćete imovinu Rusima i svaki će dobiti 300, 400 hiljada eura i to ćete potrošiti, ali društvo demokratsko nećete na taj način napraviti. Tako da vlada neka vrsta kolaboracije između tih političkih elita i velikog dela građana : ovi kradu na veliko i kradu sad jer pitanje je šta će biti iduće godine, a i građani u velikoj meri se ponašaju kao da budućnost ne postoji. Daj mi sad dvesta hiljada eura, daj mi sad nešto da i ja budem malo korumpiran ako treba, a neko će drugi jednog dana, a ko drugi nego crnogorska deca, a ko drugi nego srpska deca da plaćaju danak toga što smo mi bili tako kratkovidi i tako bolećivi i popustljivi prema sebi.
