Profesor Ustavnog prava u penziji Fatmir Fehmiu kaže kako treba napraviti razliku između nacionalne i državne zastave. Zastava je simbol nacije ili države i o njenom izgledu odlučuje najviši zakobodavni organ i uglavnom se utvrđuje nakon proglašavanja ili dobijanja nezavisnosti neke zemlje. U modernim zemljama izgled i sadržaj zastave i grba se uređuje Ustavom:
„Pitanje zastave na Kosovu treba da ima određenu proceduru koja treba da se utvrdi Ustavom i naravno na osnovu Ustava treba doneti zakon kojim se reguliše njena upotreba. Svaki drugi način bi bio u suprotnosti sa osnovnim principima ustavnosti i zakonitosti.»
Istorija albanske zastave potiče iz vremena Skenderbega i ona je u prvom redu u to vreme bila simbol porodice Kastrioti i podignuta je 1444. godine u Kruji, nakon povratka Skenderbega iz Turske. Na dan proglašenja nezavisnosti Albanije, 28. novembra 1912. godine, kao simbol Albanije je prihvaćena ista zastava koju je imao i Skenderbeg. Taj simbol je usvojen od strane Skupštine Valone.
Ova zastava je korišćena i na Kosovu kao nacionalna zastava. Međutim, sada kada se otvara pitanje političkog statusa Kosova, institucije imaju obavezu da utvrde izgled simbola Kosova:
«U našem slučaju, zbog istorijskih okolnosti i pošto je naš narod podeljen u nekoliko država i pošto albanska država ima simbol koji je proglasila Skupština u Valoni, taj se simbol prihvata kao nacionalni simbol albanskog naroda, bez obzira gde on živi. Kada se radi o zastavi kao državnom simbolu, to treba razmatrati u koleraciji sa međunarodnim normama, pošto svaka nezavisna i suverena zemlja ima svoj simbol.»
Prema demokratskim procedurama, Skupština Kosova treba da pripremi sve procedure koje joj pripadaju prema ustavnim rešenjima i, imajući u vidu da su u Skupštini predstavljene i vlast i opozicija, treba da bude konsenzusa o simbolima jedne zemlje, koji će se izraditi na osnovu jednog konkursa, dok se izgled ovih simbola može, ako je potrebno utvrditi i putem referenduma:
«Pošto se Kosovo nalazi u fazi pregovora, koje bih ja nazvao fazom ostvarivanja pravde, jer je i Poveljnom Ujedinjenih nacija i Međunarodnom konvencijom o građanskim i demokratskim pravima i drugim dokumentima jasno utvrđeno da svaki narod ima pravo na samoopredelenje, tako da u okviru prava na samoopredelnje ima pravo i da odredi i fizionomiju simbola koji treba da izraze to samoopredelenje.»
Profesor Fehmiu kaže da bi svako nametanje simbola bilo teško gaženje demokratskih procedura.
„Pitanje zastave na Kosovu treba da ima određenu proceduru koja treba da se utvrdi Ustavom i naravno na osnovu Ustava treba doneti zakon kojim se reguliše njena upotreba. Svaki drugi način bi bio u suprotnosti sa osnovnim principima ustavnosti i zakonitosti.»
Istorija albanske zastave potiče iz vremena Skenderbega i ona je u prvom redu u to vreme bila simbol porodice Kastrioti i podignuta je 1444. godine u Kruji, nakon povratka Skenderbega iz Turske. Na dan proglašenja nezavisnosti Albanije, 28. novembra 1912. godine, kao simbol Albanije je prihvaćena ista zastava koju je imao i Skenderbeg. Taj simbol je usvojen od strane Skupštine Valone.
Ova zastava je korišćena i na Kosovu kao nacionalna zastava. Međutim, sada kada se otvara pitanje političkog statusa Kosova, institucije imaju obavezu da utvrde izgled simbola Kosova:
«U našem slučaju, zbog istorijskih okolnosti i pošto je naš narod podeljen u nekoliko država i pošto albanska država ima simbol koji je proglasila Skupština u Valoni, taj se simbol prihvata kao nacionalni simbol albanskog naroda, bez obzira gde on živi. Kada se radi o zastavi kao državnom simbolu, to treba razmatrati u koleraciji sa međunarodnim normama, pošto svaka nezavisna i suverena zemlja ima svoj simbol.»
Prema demokratskim procedurama, Skupština Kosova treba da pripremi sve procedure koje joj pripadaju prema ustavnim rešenjima i, imajući u vidu da su u Skupštini predstavljene i vlast i opozicija, treba da bude konsenzusa o simbolima jedne zemlje, koji će se izraditi na osnovu jednog konkursa, dok se izgled ovih simbola može, ako je potrebno utvrditi i putem referenduma:
«Pošto se Kosovo nalazi u fazi pregovora, koje bih ja nazvao fazom ostvarivanja pravde, jer je i Poveljnom Ujedinjenih nacija i Međunarodnom konvencijom o građanskim i demokratskim pravima i drugim dokumentima jasno utvrđeno da svaki narod ima pravo na samoopredelenje, tako da u okviru prava na samoopredelnje ima pravo i da odredi i fizionomiju simbola koji treba da izraze to samoopredelenje.»
Profesor Fehmiu kaže da bi svako nametanje simbola bilo teško gaženje demokratskih procedura.
