Politička i pravna javnost u Srbiji saglasni su da razdvajanje suđenja Slobodanu Miloševiću po pojedinačnim optužnicama nije u interesu pravde. Advokat i pravni savetnik Slobodana Miloševića Zdenko Tomanović, ističe kako je pravni tim na osnovu jedinstvene optužnice za Hrvatsku, BiH i Kosovo, koncipirao odbranu i da je neprihvatljivo eventualno razdvajanje takve optužnice.
“Na takvu koncepciju odbrane mi smo sve ovo vreme spremali veliki broj svedoka i moram da vam kažem u ovom trenutku to bi ozbiljno narušilo i taj naš plan. Primera radi, deo svedoka koji će u budućem delu postupka svedočiti samo o Kosovu, on je zaista mali, možda je negde 15 do 18, ali, postoje svedoci koji smo mi planirali za završnicu suđenja i koji će svedočiti o najmanje dve optužnice. Recimo sadašnji aktuelni predsednik Grčke, gospodin Karolas Papuljas, on neće svedočiti samo o Bosni, već pre svega o Kosovu pa onda i o Bosni. Ili bivši šef kontraobaveštajne službe Francuske gospodin Iv Bone, od njega ćemo čuti fenomenalno važne i poverljive podatke koje su značajni i za Kosovo, ali i za Bosnu i Hrvatsku. Ili recimo Micotakis, on neće svedočiti samo o njegovoj ulozi na Palama, već i tome šta se dešavalo u pripremi NATO agresije na teritoriji Kosova, odnosno cele Jugoslavije. Ja bi mogao sad da vam nabrajam veliki broj svedoka koji su spremani, dakle, odbrana je napravila takav koncept polazeći upravo od toga da je sudsko veće odlučilo da postoji jedna nedeljiva celina kad je u pitanju Slobodan Milošević, a to je događaji za proteklih 10 godina na teritoriji bivše Jugoslavije.”
Savetnik srpskog predsednika za pitanje saradnje sa Hagom Jovan Simić, smatra da je način na koji suđenje započeto teško menjati u samom procesu, jer se time urušava pravo optuženog ali i kredibilitet tužilaštva:
“Ja stvarno mislim, da to, evo, ja govorim iz pozicije advokata i nekog ko je bio u Tribunalu i ko se susreo sa pravilima i statutom, mislim da to u najmanju ruku nije fer i pošteno ili u interesu pravde. Zato što na kraju krajeva svaki optuženi ima pravo da koncepira svoju odbranu kako hoće, na koji god hoće način, i ja mislim da to njegovo pravo je legitimni deo, ne može niko da utiče na to. S druge strane razlog zbog čega se pokušava da se razdvoji predmet ili postoji taj predlog je vrlo po meni ovako suspektan jer nisam siguran da li je to zbog toga da bi se stvorile jedna presuda odnosno napravile, izrekla jedna presuda pre nego što se to sve završi. Da li je to prouzrukovano bolešću ili potrebama da Tribunal možda ima jednu presudu pre nego što bude otvorio krajem iduće godine ili 2007. tamo ovo Kosovo gde su Šainović i ostali, ili je nešto što mi ne znamo ali, eto, ja mislim da gledano iz stručnog ugla, ja bi se protivio i ulagao sve prigovore kao advokat.”
Dugogodišnji izveštač iz Haga, glavni i odgovorni urednik lista “Politika” Ljiljana Smajlović, procenjuje da su sudije Tribunala došle do zaključka da je bila greška što je uopšte i bilo spajanja optužnice:
“I da bi sad svi više voleli da je Miloševiću tuženo samo po prvoj kosovskoj optužnici zato što bi to suđenje da je tako urađeno već bilo davno gotovo. Mislim da postoji strah da, s obzirom na Milošvićevo zdravstveno stanje, njemu nikada neće biti u Hagu izrečena nikakva pravosnažna presuda, odnosno presuda za koju bi bilo dovoljno vremena da jednog dana postane pravosnažna i u tom smislu mislim da pretresno veće muči taj strah da će ovih 4-5 godina biti na neki način uzaludni eksperiment i da sada pokušavaju da spase ono što se od suđenja spasiti da. Znači, to je onaj isti zaključak koji je naveo Amerikance da u Iraku Sadamu sude samo za jedno delo i to po mogućnosti za neko delo za koje postoji neki pisani trag da je optuženi kriv kao što je u slučaju Sadamovog suđenja. A sada pošto se računa da je inače kosovski deo optužnice bio najutemeljeniji protiv Miloševića, to je nekako, znači, sa najtanjeg kraja se ide, plus je Milošević imao najviše svedoka koji se tiču Kosova i moj bi zaključak bio da sudije pokušavaju da spasu ono što se spasiti može od suđenja.”
U delu Socijalističke partije koji Miloševića smatra za lidera stranke, a koji nema parlamentarnu snagu, zahtevaju od Skupštine Srbije da usvoji rezoluciju kojom se pravi šestonedeljni prekid suđenja Miloševiću i njegovo lečenje u Srbiji. Tužilaštvo Haškog tribunala takođe se protivi predlogu sudskog veća o razdvajanju optužnice na tri dela. Međutim i pored insistiranja nismo uspeli da čujemo predstavnika za štampu tužilaštva.
“Na takvu koncepciju odbrane mi smo sve ovo vreme spremali veliki broj svedoka i moram da vam kažem u ovom trenutku to bi ozbiljno narušilo i taj naš plan. Primera radi, deo svedoka koji će u budućem delu postupka svedočiti samo o Kosovu, on je zaista mali, možda je negde 15 do 18, ali, postoje svedoci koji smo mi planirali za završnicu suđenja i koji će svedočiti o najmanje dve optužnice. Recimo sadašnji aktuelni predsednik Grčke, gospodin Karolas Papuljas, on neće svedočiti samo o Bosni, već pre svega o Kosovu pa onda i o Bosni. Ili bivši šef kontraobaveštajne službe Francuske gospodin Iv Bone, od njega ćemo čuti fenomenalno važne i poverljive podatke koje su značajni i za Kosovo, ali i za Bosnu i Hrvatsku. Ili recimo Micotakis, on neće svedočiti samo o njegovoj ulozi na Palama, već i tome šta se dešavalo u pripremi NATO agresije na teritoriji Kosova, odnosno cele Jugoslavije. Ja bi mogao sad da vam nabrajam veliki broj svedoka koji su spremani, dakle, odbrana je napravila takav koncept polazeći upravo od toga da je sudsko veće odlučilo da postoji jedna nedeljiva celina kad je u pitanju Slobodan Milošević, a to je događaji za proteklih 10 godina na teritoriji bivše Jugoslavije.”
Savetnik srpskog predsednika za pitanje saradnje sa Hagom Jovan Simić, smatra da je način na koji suđenje započeto teško menjati u samom procesu, jer se time urušava pravo optuženog ali i kredibilitet tužilaštva:
“Ja stvarno mislim, da to, evo, ja govorim iz pozicije advokata i nekog ko je bio u Tribunalu i ko se susreo sa pravilima i statutom, mislim da to u najmanju ruku nije fer i pošteno ili u interesu pravde. Zato što na kraju krajeva svaki optuženi ima pravo da koncepira svoju odbranu kako hoće, na koji god hoće način, i ja mislim da to njegovo pravo je legitimni deo, ne može niko da utiče na to. S druge strane razlog zbog čega se pokušava da se razdvoji predmet ili postoji taj predlog je vrlo po meni ovako suspektan jer nisam siguran da li je to zbog toga da bi se stvorile jedna presuda odnosno napravile, izrekla jedna presuda pre nego što se to sve završi. Da li je to prouzrukovano bolešću ili potrebama da Tribunal možda ima jednu presudu pre nego što bude otvorio krajem iduće godine ili 2007. tamo ovo Kosovo gde su Šainović i ostali, ili je nešto što mi ne znamo ali, eto, ja mislim da gledano iz stručnog ugla, ja bi se protivio i ulagao sve prigovore kao advokat.”
Dugogodišnji izveštač iz Haga, glavni i odgovorni urednik lista “Politika” Ljiljana Smajlović, procenjuje da su sudije Tribunala došle do zaključka da je bila greška što je uopšte i bilo spajanja optužnice:
“I da bi sad svi više voleli da je Miloševiću tuženo samo po prvoj kosovskoj optužnici zato što bi to suđenje da je tako urađeno već bilo davno gotovo. Mislim da postoji strah da, s obzirom na Milošvićevo zdravstveno stanje, njemu nikada neće biti u Hagu izrečena nikakva pravosnažna presuda, odnosno presuda za koju bi bilo dovoljno vremena da jednog dana postane pravosnažna i u tom smislu mislim da pretresno veće muči taj strah da će ovih 4-5 godina biti na neki način uzaludni eksperiment i da sada pokušavaju da spase ono što se od suđenja spasiti da. Znači, to je onaj isti zaključak koji je naveo Amerikance da u Iraku Sadamu sude samo za jedno delo i to po mogućnosti za neko delo za koje postoji neki pisani trag da je optuženi kriv kao što je u slučaju Sadamovog suđenja. A sada pošto se računa da je inače kosovski deo optužnice bio najutemeljeniji protiv Miloševića, to je nekako, znači, sa najtanjeg kraja se ide, plus je Milošević imao najviše svedoka koji se tiču Kosova i moj bi zaključak bio da sudije pokušavaju da spasu ono što se spasiti može od suđenja.”
U delu Socijalističke partije koji Miloševića smatra za lidera stranke, a koji nema parlamentarnu snagu, zahtevaju od Skupštine Srbije da usvoji rezoluciju kojom se pravi šestonedeljni prekid suđenja Miloševiću i njegovo lečenje u Srbiji. Tužilaštvo Haškog tribunala takođe se protivi predlogu sudskog veća o razdvajanju optužnice na tri dela. Međutim i pored insistiranja nismo uspeli da čujemo predstavnika za štampu tužilaštva.
