U zvaničnom saopštenju nakon sastanka Ive Vajgla sa ministrom inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vukom Draškovićem kaže se da je Janez Drnovšek uputio pojašnjenja svoje izjave o Kosovu. Vajgl je preneo stav predsednika Slovenije “da se nikakav sporazum o budućem statusu Kosova ne može zamisliti bez kompromisa i poštovanja prava srpskog naroda na Kosovu i legitimnih interesa Srbije”. “Predsednik Drnovšek” – rekao je Ivo Vajgl – “želi dati doprinos početku pregovora o budućem statusu Kosova, a o ishodu će se dogovoriti Beograd, Priština i međunarodna zajednica”.
Vuk Drašković je zahvalio na porukama, naglasivši da su Državna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija otvorene za razgovore o svemu, osim o proglašenju Kosova za nezavisnu državu.
Oštar potez predsednika SCG Svetozara Marovića naišao je na gotovo nepodeljenu podršku političkih aktera i iz pozicije i iz opozicije. Podršku pismu predsednika Marovića pružio je i ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić, koji kaže da su stavovi o uslovnoj nezavisnosti neprihvatljivi.
“Svi znaju da je glavna opcija međunarodne zajednice u ovom trenutku neka vrsta uslovne nezavisnosti i mi treba da govorimo o štetnosti jednog takvog rešenja jer u bilo kakvoj vrsti nezavisnosti bila ona uslovna, ograničena ona će proizvesti nesumnjivo iseljavanje velikog broja srpske zajednice sa Kosova i da to može da utiče i na političke prilike u Srbiji. To za Srbije nije samo socijalni nego objektivni politički problem i to može da utiče realno na stabilnosti čitavog regiona jer se pravi defakto presedan u međunarodnim odnosima.”
Slobodan Samardžić, savetnik premijera Srbije Vojislava Koštunice, negira tvrdnje da je predlog od devet tačaka prošle nedelje Beogradu predočio američki državni podsekretar Nikolas Berns, a da se Slovenija u ovom slučaju pojavljuje kao portparol velike sile:
“Taj predlog ne dolazi ni od jedne ozbiljne učesnice u celom ovom procesu već od Slovenije za koju je krajnje čudno da se sada zalaže za nezavisnost Kosova. Tim pre što su naša sećanja na vreme kada je Slovenija instrumentalizovala politički srpsko-albanski spor krajem '89. godine, ta sećanja su još uvek sveža.”
Portparol opozicione Demokratske stranke Đorđe Todorović smatra da je otkazivanje posete slovenačkom predsedniku Janezu Drnovšeku “normalna reakcija jedne normalne države, na predlog njene dezintegracije”:
“Dobro je što su drugi zvaničnici države Slovenije izrekli malo drugačije stavove i što će možda ovaj, da kažem, gaf biti brzo izglađen. Ali, u svakom slučaju, gospodin Drnovšek bi trebao da se zamisli da li je pitanje Kosova i Metohije uopšte nešto čime on treba da se bavi. To je unutrašnja stvar Srbije i Crne Gore. Srbija se na meša u probleme koje Slovenija ima sa Piranskim zalivom i sa teritorijalnim pitanjima oko Istare koje ima sa Hrvatskom, to je njihova stvar i svako drugi iz zemalja u regionu koji se ovako bude odnosio prema pitanjima Srbije proćiće na isti način kao gospodin Drnovšek.”
Unisona reagovanja jedini je poremetio predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji je oceni da je Vlada Srbije odgovorna za otkazivanje posete predsedniku Slovenije Janezu Drnovšeku, što je nazvao veoma nepromišljenim potezom:
“Vlada Republike Srbije je pokazala da će kada do nezavisnosti Kosova dođe pod bilo kojem eufemističkim nazivom uslovne nezavisnosti ili odsustva stolice u Ujedinjenim nacijama morati da objasni građanima zbog čega je stvari koje su očigledno neumitne, između ostalog i krivicom politike koju zastupa Vlada Republike Srbije, zbog čega su lagali građane i dovodili ih u poziciju da traće dragoceno vreme koje Srbija gubi u odsustvu tranzicije i u odsustvu evropskih intergracija.”
Da otkazivanje najavljene posete slovenačkog predsednika Beogradu ipak neće ozbiljnije ugroziti sve bolje političke i ekonomske odnose dve zemlje, smatra zamenik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović:
“Mislim da u svakom slučaju će one imati vrlo ograničeni efekat po pitanju ekonomske saradnje. Slovenija je jedan od najznačajnijih investitora u srpsku privredu i to je posledica ekonomskog interesa njihovih preduzeća a ne političkih odluka. Prema tome, mislim da će se taj trend dobre ekonomske saradnje nastaviti i da će se nastaviti investicije slovenačkih preduzeća kod nas i plasman srpskih proizvoda na slovenačko tržište. Samim tim mislim da to neće imati čak ni preterenog uticaja na proces priključenja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.“
*****
Institucije Kosova pozdravljaju inicijativu predsednika Slovenije za rešavanje pitanja statusa Kosova, ali ističu da Kosovo treba da dobije punu nezavisnost, a nikako uslovnu. Istovremeno, nezavisni analitičari ocenjuju da je slovenački predlog probni balon međunarodne zajednice.
Predstavnici institucija Kosova pozdravili su nameru Vlade Slovenije da se angažuje u organizaciji pregovora, ali i istakli da status Kosova može biti samo nezavisnost. Muhamet Hamiti, savetnik predsednika Kosova Ibrahima Rugove, izjavio je da je za institucije i građane, nezavisnost Kosova jedino prihvatljivo rešenje:
“Naš stav je da je rešenje za Kosovo potpuna nezavisnost.”
Prema rečima Avnija Arifija, političkog savetnika premijera Bajrama Kosumija, kosovska Vlada pozdravlja dobre namere i inicijativu Vlade Slovenije da se pronađe najbolje rešenje za pitanje statusa Kosova. Međutim, Arifi ističe da predlog Slovenije ne odražava zahtev Kosova:
“Kada je u pitanju predlog za rešenje statusa, mi, naravno, to ne podržavamo, jer mi imamo argumente, kojima ćemo ubediti i slovenačku Vladu da je Kosovo kao suverena i nezavisna država najbolje rešenje i za Kosovo i za region.”
Predsednik Slovenije je izrazio spremnost da njegova zemlja bude domaćin početnom susretu najviših političkih predstavnika Srbije i Kosova. Prema rečima Hamitija, o eventualnoj organizaciji procesa pregovora o statusu odlučivaće neko drugi:
“To je dobra namera Slovenije. Iako ne verujem da će se puno pregovarati, o eventulanom mestu će se odlučivati na nekim drugim nivoima.”
Avni Arifi kaže kako je Kosovo zahvalno Sloveniji što je jedna od prvih zemalja bivše Jugoslavije protestovala zbog kršenja ljudskih prava na Kosovu, zbog čega je bila u konfliktu sa tadašnjim komunističkim esablišmentom. Savetnik kosovskog premijera ističe kako danas Kosovo može i Sloveniji i svima ponuditi snažne argumente u prilog nezavisnosti:
“Sama činjenica da reč nezavisnost postoji u predlogu Slovenije ocenjujemo pozitivnim, ali kada bismo razgovarali sa Slovenijom i objasnili sve aspekte, verujemo da će reč uslovna biti izbrisana iz njihovog rečnika.”
Prema oceni političkog analitičara Skeljzena Maljićija, iza slovenačkog predloga stoji međunarodna zajednica:
“Mislim da to nije originalni predlog Slovenije, to je probni balon za nešto što je sama međunarodna zajednica već na neki način pripremila kao mogući scenario, gde je zapravo ta uslovna nezavisnost samo uslovljena vremenom, jer se mislim da nema drugog rešenja za Kosovo nego nezavisnost”.
Maljići ocenjuje da je probni period od pet godina priprema uslova za život srpske zajednice na nezavisnom Kosovu:
“Ovaj uslovi period od pet godina, kako predlaže Drnovšek, mogao bi da se iskoristi da se na Kosovu stvore uslovi, institucije i instrumenti da i srpska manjina uživa plodove ove realnosti nezavisnog Kosova”.
Vuk Drašković je zahvalio na porukama, naglasivši da su Državna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija otvorene za razgovore o svemu, osim o proglašenju Kosova za nezavisnu državu.
Oštar potez predsednika SCG Svetozara Marovića naišao je na gotovo nepodeljenu podršku političkih aktera i iz pozicije i iz opozicije. Podršku pismu predsednika Marovića pružio je i ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić, koji kaže da su stavovi o uslovnoj nezavisnosti neprihvatljivi.
“Svi znaju da je glavna opcija međunarodne zajednice u ovom trenutku neka vrsta uslovne nezavisnosti i mi treba da govorimo o štetnosti jednog takvog rešenja jer u bilo kakvoj vrsti nezavisnosti bila ona uslovna, ograničena ona će proizvesti nesumnjivo iseljavanje velikog broja srpske zajednice sa Kosova i da to može da utiče i na političke prilike u Srbiji. To za Srbije nije samo socijalni nego objektivni politički problem i to može da utiče realno na stabilnosti čitavog regiona jer se pravi defakto presedan u međunarodnim odnosima.”
Slobodan Samardžić, savetnik premijera Srbije Vojislava Koštunice, negira tvrdnje da je predlog od devet tačaka prošle nedelje Beogradu predočio američki državni podsekretar Nikolas Berns, a da se Slovenija u ovom slučaju pojavljuje kao portparol velike sile:
“Taj predlog ne dolazi ni od jedne ozbiljne učesnice u celom ovom procesu već od Slovenije za koju je krajnje čudno da se sada zalaže za nezavisnost Kosova. Tim pre što su naša sećanja na vreme kada je Slovenija instrumentalizovala politički srpsko-albanski spor krajem '89. godine, ta sećanja su još uvek sveža.”
Portparol opozicione Demokratske stranke Đorđe Todorović smatra da je otkazivanje posete slovenačkom predsedniku Janezu Drnovšeku “normalna reakcija jedne normalne države, na predlog njene dezintegracije”:
“Dobro je što su drugi zvaničnici države Slovenije izrekli malo drugačije stavove i što će možda ovaj, da kažem, gaf biti brzo izglađen. Ali, u svakom slučaju, gospodin Drnovšek bi trebao da se zamisli da li je pitanje Kosova i Metohije uopšte nešto čime on treba da se bavi. To je unutrašnja stvar Srbije i Crne Gore. Srbija se na meša u probleme koje Slovenija ima sa Piranskim zalivom i sa teritorijalnim pitanjima oko Istare koje ima sa Hrvatskom, to je njihova stvar i svako drugi iz zemalja u regionu koji se ovako bude odnosio prema pitanjima Srbije proćiće na isti način kao gospodin Drnovšek.”
Unisona reagovanja jedini je poremetio predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji je oceni da je Vlada Srbije odgovorna za otkazivanje posete predsedniku Slovenije Janezu Drnovšeku, što je nazvao veoma nepromišljenim potezom:
“Vlada Republike Srbije je pokazala da će kada do nezavisnosti Kosova dođe pod bilo kojem eufemističkim nazivom uslovne nezavisnosti ili odsustva stolice u Ujedinjenim nacijama morati da objasni građanima zbog čega je stvari koje su očigledno neumitne, između ostalog i krivicom politike koju zastupa Vlada Republike Srbije, zbog čega su lagali građane i dovodili ih u poziciju da traće dragoceno vreme koje Srbija gubi u odsustvu tranzicije i u odsustvu evropskih intergracija.”
Da otkazivanje najavljene posete slovenačkog predsednika Beogradu ipak neće ozbiljnije ugroziti sve bolje političke i ekonomske odnose dve zemlje, smatra zamenik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović:
“Mislim da u svakom slučaju će one imati vrlo ograničeni efekat po pitanju ekonomske saradnje. Slovenija je jedan od najznačajnijih investitora u srpsku privredu i to je posledica ekonomskog interesa njihovih preduzeća a ne političkih odluka. Prema tome, mislim da će se taj trend dobre ekonomske saradnje nastaviti i da će se nastaviti investicije slovenačkih preduzeća kod nas i plasman srpskih proizvoda na slovenačko tržište. Samim tim mislim da to neće imati čak ni preterenog uticaja na proces priključenja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.“
*****
Institucije Kosova pozdravljaju inicijativu predsednika Slovenije za rešavanje pitanja statusa Kosova, ali ističu da Kosovo treba da dobije punu nezavisnost, a nikako uslovnu. Istovremeno, nezavisni analitičari ocenjuju da je slovenački predlog probni balon međunarodne zajednice.
Predstavnici institucija Kosova pozdravili su nameru Vlade Slovenije da se angažuje u organizaciji pregovora, ali i istakli da status Kosova može biti samo nezavisnost. Muhamet Hamiti, savetnik predsednika Kosova Ibrahima Rugove, izjavio je da je za institucije i građane, nezavisnost Kosova jedino prihvatljivo rešenje:
“Naš stav je da je rešenje za Kosovo potpuna nezavisnost.”
Prema rečima Avnija Arifija, političkog savetnika premijera Bajrama Kosumija, kosovska Vlada pozdravlja dobre namere i inicijativu Vlade Slovenije da se pronađe najbolje rešenje za pitanje statusa Kosova. Međutim, Arifi ističe da predlog Slovenije ne odražava zahtev Kosova:
“Kada je u pitanju predlog za rešenje statusa, mi, naravno, to ne podržavamo, jer mi imamo argumente, kojima ćemo ubediti i slovenačku Vladu da je Kosovo kao suverena i nezavisna država najbolje rešenje i za Kosovo i za region.”
Predsednik Slovenije je izrazio spremnost da njegova zemlja bude domaćin početnom susretu najviših političkih predstavnika Srbije i Kosova. Prema rečima Hamitija, o eventualnoj organizaciji procesa pregovora o statusu odlučivaće neko drugi:
“To je dobra namera Slovenije. Iako ne verujem da će se puno pregovarati, o eventulanom mestu će se odlučivati na nekim drugim nivoima.”
Avni Arifi kaže kako je Kosovo zahvalno Sloveniji što je jedna od prvih zemalja bivše Jugoslavije protestovala zbog kršenja ljudskih prava na Kosovu, zbog čega je bila u konfliktu sa tadašnjim komunističkim esablišmentom. Savetnik kosovskog premijera ističe kako danas Kosovo može i Sloveniji i svima ponuditi snažne argumente u prilog nezavisnosti:
“Sama činjenica da reč nezavisnost postoji u predlogu Slovenije ocenjujemo pozitivnim, ali kada bismo razgovarali sa Slovenijom i objasnili sve aspekte, verujemo da će reč uslovna biti izbrisana iz njihovog rečnika.”
Prema oceni političkog analitičara Skeljzena Maljićija, iza slovenačkog predloga stoji međunarodna zajednica:
“Mislim da to nije originalni predlog Slovenije, to je probni balon za nešto što je sama međunarodna zajednica već na neki način pripremila kao mogući scenario, gde je zapravo ta uslovna nezavisnost samo uslovljena vremenom, jer se mislim da nema drugog rešenja za Kosovo nego nezavisnost”.
Maljići ocenjuje da je probni period od pet godina priprema uslova za život srpske zajednice na nezavisnom Kosovu:
“Ovaj uslovi period od pet godina, kako predlaže Drnovšek, mogao bi da se iskoristi da se na Kosovu stvore uslovi, institucije i instrumenti da i srpska manjina uživa plodove ove realnosti nezavisnog Kosova”.
