Sivac, selo u opštini Kula sa blizu 10.000 stanovnika. U Sivcu ima i divlje naselje Ciganska mahala u kojem živi 24 romske porodice i još desetak porodica u izuzetno lošim uslovima. I sve je manje-više bilo slično mnogim drugim romskim naseljima dok se krajem avgusta nije desilo ubistvo Vladimira Đuvere i pokušaj ubistva Aleksandra Ačanskog ispred lokalne disokoteke “Fokus”. Osumnjičen i uhapšen maloletni M.M. iz Sivca po nacionalnosti Rom, trenutno je u pritovoru za odrasle. Posle ubistva meštani i lokalna vlast održali su sastanak na kojem se čulo i da je 20. oktobar krajnji rok za iselenje Roma iz Sivca, što predsednik Saveta mesene zajednice Milan Subotić smatra, kako nam je rekao, samo gnevom i revoltom trenutnim, ali ne i pozivom na linč:
“Pa vidite, ovako, od toga nema ništa. Evo i ovde možda sami primećujete da se Romi bez problema šetaju, kreću, evo i ovde do nas postoji jedan lokal u kome Romi dolaze pa se kockaju. Znači nema nikakvih pritisaka, nikakvih strahova da će im se bilo šta desiti tog famoznog 20. oktobra, to je više bio neki revolt pojedinih građana na taj naš nesretan slučaj koji se tu desio, ali nikakakvog organizovanog ili planiranog proterivanja Roma...”
Što se samih Roma Sivčana tiče, neki su u strahu već napustili bili svoje kuće, ali su se ipak u njih vrlo brzo vratili:
“Da, svi smo otišli odavde. Pa nije bila dobra, sad je dobra situacija, evo ne dira nas niko, no bilo je malo...”
“Jedno do četiri, pet dana smo bili svi, nije bilog nikog ovde.”
“Znate šta, bilo je stvarno, bili smo zašlašeni svi. Javno izjaviti da će nas neko proterati do 20. oktobra u stvari dat ultimatum državnim vlastima, opštini i šta ti ja znam, da će ukoliko oni to ne urade da će oni to oni sami da preuzmu vlast u svoje ruke. Normalna stvar da smo svi bili uplašeni da nam nije svejedno bilo.”
“Ne znamo ni sad da li... međutim, situacija je sad mirna, obilazi nas policija i sve to. Kažu da je to samo novine, međutim, novinar što je čuo on je to izjavio, to je normalna stvar, nama nije svejedno bilo.”
“U početku vikali su neki momci i ništa više. Sada nas ne dira niko, ne dolazi da viče, niko ništa.”
“Pa nije nam ni sad svejedno, ali...”
Komšije Srbi tvrde da mesto za paniku nije ni bilo:
“Dokaz da nema straha je čovek predsednik Roma koji svaki dan se ovde karta, koji je svaki dan sa našim ljudima tu od ujutru do uveče. Znači, to što je objavio 'Kurir' ili bilo koje druge novine ništa nije istina, razumeš. To su neke političke tenzije, ne znam zbog čega. Predsednik Roma je po ceo dan ovde, može sa mnom da se slika. Evo, znači svaki dan je tu sa nama, lepo se javi, vidi, uzeo pare Srbima, znači niko ga ne dira.”
“Ovi Romi koji žive u Sivcu žive normalno kao svi ostali građani.”
Mnogo od sivačkih Roma kažu da su se vratili jer je lokalna policija korektno odradila svoj posao:
“I onda stanica milicije iz Sivca više puta na svakih tri sata ili šest sati čak i u ponoć ih je obilazila i videla da ih više niko ne smeta, niko ih ne uznemirava, nego uslovi su takvi što ne može da se živi u ovim kućama.”
Ipak, uprkos nadgledanju policije početkom oktobra nepoznati počinioci polupali su prozore na udruženju "Ođila", što ipak nije prouzrokovalo nova iselenja iz Sivca. Nada je ono što nam ostaje, kažu sivački Romi:
“Pa ja mislim da je prošlo, daj bože da bude da se to stvarno ne ostvari to što su izjavili kad su imali taj miting i to. Daj bože da je to samo jedan bes, da to ne bude nešto organizovano. Znate šta, mi se nadamo, uvek smo bili u dobrim odnosima sa svim građanima u Sivcu, međutim, to nas je malo poremetilo od kad se desio taj slučaj. A nadamo se da neće biti, daj bože da bude sve u redu.”
Da je poverenje u lokalnu i regionalnu policiju jedan od važnih faktora stabilnosti u svim višenacionalnim sredinama Vojvodine, primer je i selo Sivac u koje se, čuli smo, većina romskih porodica posle intervencije policije ipak vratila. Negde poverenje u lokalnu policiju postoji negde ne, pokazala su mnoga istraživanja građana Vojvodine, što je bilo, kaže predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, jedno od osnovnih pokazatelja da je sasvim opravdano da se zatraži da se predlogom zakona o policiji koja je u proceduri u Skupštini Srbije reguliše i osnivanje uprave policije za Vojvodinu. Kostreš navodi da bi to bio jedini i pravi način da se uspostavi suštinska bezbednost građana na teritoriji Vojvodine.
“Procena je da bi Vojvodina sa svojim organima javne bezbednosti, znači policijom, mnogo bolje i efikasnije mogla da upravlja procesima javne bezbednosti da prevenira i sprečava međunacionalne incidente i rešava te probleme koje su vezane iz te oblasti. Najbolji pokazatelj za to jeste činjenica da je Vojvodina do 1988. godine imala svoju javnu bezbednost i u tom periodu ovi problemi sa kojima se danas susreću građani Vojvodine ranije nisu postojali. S druge strane postoji joše jedan veoma značajan motiv a to je da se prilikom istraživanja javnog mnjenja koja su vršena u Vojvodini pokazalo da bi se građani Vojvodine mnogo bezbednije osećaju ukoliko bi postojala vojvođanska policija.”
Sa vojvođanskom policijom ili još uvek bez nje ono što je trenutno najvažnije za Rome u Sivucu je da je 20. oktobar bar do ovog trenutka prošao mirno i bez incidenata, a tako bi valjda bilo normalno i da je na celom području višenacionalne Vojvodine ali i Srbije.
“Pa vidite, ovako, od toga nema ništa. Evo i ovde možda sami primećujete da se Romi bez problema šetaju, kreću, evo i ovde do nas postoji jedan lokal u kome Romi dolaze pa se kockaju. Znači nema nikakvih pritisaka, nikakvih strahova da će im se bilo šta desiti tog famoznog 20. oktobra, to je više bio neki revolt pojedinih građana na taj naš nesretan slučaj koji se tu desio, ali nikakakvog organizovanog ili planiranog proterivanja Roma...”
Što se samih Roma Sivčana tiče, neki su u strahu već napustili bili svoje kuće, ali su se ipak u njih vrlo brzo vratili:
“Da, svi smo otišli odavde. Pa nije bila dobra, sad je dobra situacija, evo ne dira nas niko, no bilo je malo...”
“Jedno do četiri, pet dana smo bili svi, nije bilog nikog ovde.”
“Znate šta, bilo je stvarno, bili smo zašlašeni svi. Javno izjaviti da će nas neko proterati do 20. oktobra u stvari dat ultimatum državnim vlastima, opštini i šta ti ja znam, da će ukoliko oni to ne urade da će oni to oni sami da preuzmu vlast u svoje ruke. Normalna stvar da smo svi bili uplašeni da nam nije svejedno bilo.”
“Ne znamo ni sad da li... međutim, situacija je sad mirna, obilazi nas policija i sve to. Kažu da je to samo novine, međutim, novinar što je čuo on je to izjavio, to je normalna stvar, nama nije svejedno bilo.”
“U početku vikali su neki momci i ništa više. Sada nas ne dira niko, ne dolazi da viče, niko ništa.”
“Pa nije nam ni sad svejedno, ali...”
Komšije Srbi tvrde da mesto za paniku nije ni bilo:
“Dokaz da nema straha je čovek predsednik Roma koji svaki dan se ovde karta, koji je svaki dan sa našim ljudima tu od ujutru do uveče. Znači, to što je objavio 'Kurir' ili bilo koje druge novine ništa nije istina, razumeš. To su neke političke tenzije, ne znam zbog čega. Predsednik Roma je po ceo dan ovde, može sa mnom da se slika. Evo, znači svaki dan je tu sa nama, lepo se javi, vidi, uzeo pare Srbima, znači niko ga ne dira.”
“Ovi Romi koji žive u Sivcu žive normalno kao svi ostali građani.”
Mnogo od sivačkih Roma kažu da su se vratili jer je lokalna policija korektno odradila svoj posao:
“I onda stanica milicije iz Sivca više puta na svakih tri sata ili šest sati čak i u ponoć ih je obilazila i videla da ih više niko ne smeta, niko ih ne uznemirava, nego uslovi su takvi što ne može da se živi u ovim kućama.”
Ipak, uprkos nadgledanju policije početkom oktobra nepoznati počinioci polupali su prozore na udruženju "Ođila", što ipak nije prouzrokovalo nova iselenja iz Sivca. Nada je ono što nam ostaje, kažu sivački Romi:
“Pa ja mislim da je prošlo, daj bože da bude da se to stvarno ne ostvari to što su izjavili kad su imali taj miting i to. Daj bože da je to samo jedan bes, da to ne bude nešto organizovano. Znate šta, mi se nadamo, uvek smo bili u dobrim odnosima sa svim građanima u Sivcu, međutim, to nas je malo poremetilo od kad se desio taj slučaj. A nadamo se da neće biti, daj bože da bude sve u redu.”
Da je poverenje u lokalnu i regionalnu policiju jedan od važnih faktora stabilnosti u svim višenacionalnim sredinama Vojvodine, primer je i selo Sivac u koje se, čuli smo, većina romskih porodica posle intervencije policije ipak vratila. Negde poverenje u lokalnu policiju postoji negde ne, pokazala su mnoga istraživanja građana Vojvodine, što je bilo, kaže predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, jedno od osnovnih pokazatelja da je sasvim opravdano da se zatraži da se predlogom zakona o policiji koja je u proceduri u Skupštini Srbije reguliše i osnivanje uprave policije za Vojvodinu. Kostreš navodi da bi to bio jedini i pravi način da se uspostavi suštinska bezbednost građana na teritoriji Vojvodine.
“Procena je da bi Vojvodina sa svojim organima javne bezbednosti, znači policijom, mnogo bolje i efikasnije mogla da upravlja procesima javne bezbednosti da prevenira i sprečava međunacionalne incidente i rešava te probleme koje su vezane iz te oblasti. Najbolji pokazatelj za to jeste činjenica da je Vojvodina do 1988. godine imala svoju javnu bezbednost i u tom periodu ovi problemi sa kojima se danas susreću građani Vojvodine ranije nisu postojali. S druge strane postoji joše jedan veoma značajan motiv a to je da se prilikom istraživanja javnog mnjenja koja su vršena u Vojvodini pokazalo da bi se građani Vojvodine mnogo bezbednije osećaju ukoliko bi postojala vojvođanska policija.”
Sa vojvođanskom policijom ili još uvek bez nje ono što je trenutno najvažnije za Rome u Sivucu je da je 20. oktobar bar do ovog trenutka prošao mirno i bez incidenata, a tako bi valjda bilo normalno i da je na celom području višenacionalne Vojvodine ali i Srbije.
