RSE: Zapanjili ste Slovence, u pozitivnom smislu, u Celju na sajmu. Izlagali ste ono što prezentuje Inđiju kao jedan super centar. Šta je to što je njih tako oduševilo?
JEŠIĆ: Mi smo bili na 36. Međunarodnom obrtnom sajmu u Celju. To je najveća sajamska manifestacija tog tipa u regionu.
RSE: To je zanatski sajam?
JEŠIĆ: Ne samo zanatski. To je obrtni sajam. Bili su zastupljeni svi veliki gradovi. Sada već to je sajam investicije i sajam privrede, najveći tog tipa. Bilo je 1600 izlagača iz 29 zemalja i preko 200 hiljada posetilaca. Mi smo, znajući da se slovenački, italijanski i austrijski privrednici, najveći investitori u Srbiji, pojavljuju na tom sajmu, hteli da rešimo problem nezaposlenosti. Trudili smo se da podstaknemo strane investitore da direktno ulažu u nas, a to bi trebala cela država da radi. Na našem štandu, štandu Opštine Inđija, imali smo, pre svega, za cilj da se našim nastupom rodi nešto više od promocije Inđije, da pokušamo da promenimo imidž Srbije. Moramo priznati da je imidž Srbije veoma loš. Hteli smo modernim izdanjem, modernim nastupom i modernim filmskim materijalom da predstavimo jednu drugu Srbiju koja je spremna da primi investitore, koja, doduše, jednim sporim koracima, ide ka modernim demokratskim zemljama. Pokušali smo da motivišemo sve one koji žele da investiraju u jedan region kao što je Srbija i da dođu u Inđiju. Po broju investicija, po reformisanoj administraciji, po nekim mnogim drugim činiocima koji su jako važni za investicije, mi smo ipak najbolja opština.
RSE: Koliko ima firmi u Inđiji?
JEŠIĆ: U Inđiji ima 3700 registrovanih firmi na 52500 stanovnika. U Staroj Pazovi smo lideri po broju registrovanih preduzeća u odnosu na broj stanovnika. Inđija je, kao grad, treća u Sremu.
RSE: Završili ste Poljoprivredni fakultet i bili ste na postdiplomskim studijama u Americi. Odlično govorite engleski jezik. Ovo vam je drugi mandat. Kada ste dobili prvi mandat u Inđiji imali ste samo 26 godina i bili ste najmlađi gradonačelnik u Evropi. Danas, u drugom mandatu, sa 31 godinom, ste najmlađi gradonačelnik u Srbiji. Kažu za vas da imate viziju. Šta je vaša vizija?
JEŠIĆ: Mi želimo da radimo svoj posao. Bilo je jako teško u prvom mandatu. Preuzeli smo ozbiljne državne institucije sa nikakvim iskustvom. Imao sam jako malo godina. Pokušali smo da ispunimo očekivanja građana, a građani su hteli bolje i kvalitetnije da žive. Različita su bila očekivanja građana u prvom mandatu i u ovome sada. Prema svim istraživanjima, osnovna očekivanja građana u ovom mandatu jesu da žive bolje. Kada to kažu, znači da žele, pre svega, pravo na rad, koje je jedno od osnovnih ljudskih prava, i da pošteno zarade. Onda će sve ostalo biti lako. Ekonomskim pitanjima se najviše bavimo. Da bi smo uspeli, mi smo uradili strateški plan opštine, kao svaka ozbiljna firma. Mi opštinu doživljavamo kao firmu, jer jedino kao takav subjekt može da funkcionište. Kroz taj strateški plan smo uočili svoje pozitivne i negativne strane. To je komparativno u celoj Srbiji. Skupo je građevinsko zemljište, loša je infrastruktura, velika je korupcija u administraciji, koja je pri tome još i spora. Šta god mi mislili o sebi, mi smo veoma neobrazovana nacija. Danas imamo tri posto više i visokoobrazovanih, a to je katastrofa. Internet koristi samo oko šest posto građanstva. Kada imate takvo društvo, teško možete čekati da neko dođe kod vas da investira i da vam omogući da zaposlite svoje sugrađane. Mi smo to otklonili.
RSE: Kako ste otklonili? Koliko sada u opštini imate nezaposlenih, s obzirom da imate 3700 firmi?
JEŠIĆ: Stopa nezaposlenosti je još uvek izuzetno visoka u odnosu na evropske kriterije, ali je znatno niža u odnosu na naše, srpske, kriterije. Mi smo imali negde oko 8500 nezaposlenih na 52 hiljade stanovnika. Sada je oko 5500 nezaposlenih. Kada prestane naš mandat, očekujemo da će biti oko 3500 nezaposlenih. Problem je u tome što je struktura naših nezaposlenih veoma loša. Veliki je broj izbeglica, veliki je broj ženske nekvalifikovane radne snage. Sada motivišemo investitore da dođu i uposle tu radnu snagu tako što im dajemo veoma povoljno zemljište. Poreskom politikom ne možemo da se bavimo, za razliku od naših kolega u zemljama u okruženju, u kojima opštine mogu da kreiraju pozitivnu poresku politiku. Mi to ne možemo jer je ova država još uvek visoko centralizovana, naročito fiskalno.
RSE: Vojvodina to stalno ističe.
JEŠIĆ: Ne samo Vojvodina. U zemljama u okruženju opštinski prihod ostaje opštinama. To je porez na imovinu, na zaradu. Opština može da reguliše stopu koja im je potrebna. Ukoliko želite da privučete investitore, vi ćete smanjiti tu stopu, ali onda imate problem da finansirate neke druge institucije. Uvek se mora tražiti balans. Da biste to mogli da uradite, morate da rasteretite administraciju, da smanjite broj radnika. To u Srbiji niko nije uradio. Naša vlada se pre odlučuje da otpusti lekare, specijaliste i medicinsko osoblje, nego da se reši 25 hiljada administrativaca u republičkoj i saveznoj administraciji, koji ništa ne rade i sede drugima nad glavom. To je ozbiljan korak koji, pre svaga, naša vlada mora da uradi. Mi nismo mogli da čekamo vladu. Po mnogo čemu smo najbolji u Evropi.
RSE: U čemu ste najbolji u Evropi?
JEŠIĆ: Imamo najbolju administraciju. Imamo najbolji E- Government. To znači da ne morate da korumpirate pola administracije da biste dobili građevinsku dozvolu i tako terali investitore. Kroz naš E- Government, putem Interneta, možete da investirate u Inđiju, a da se ne pomerite iz Ljubljane, iz Trsta, Milana, ili Beča. To automatski ubrzava proces, i što je najvažnije, smanjuje korupciju.
RSE: Za koliko vremena može neko da otvori firmu u Inđiji?
JEŠIĆ: Samostalnu zanatsku radnju, što je u ingerenciji lokalne samouprave, u roku od pet do deset minuta.
RSE: A u Srbiji?
JEŠIĆ: Mnogo duže. Prosečno izdavanje građevinske dozvole u Srbiji traje preko dve godine. Kod nas to traje šezdeset dana, onaj deo koji opština radi, a mi preuzimamo na sebe da uradimo celi proces. Sva dokumenta se u Srbiji čekaju po nekoliko dana. U opštinama koje imaju znak najbolje, osnovna dokumenta se čekaju minimalno dva ili jedan dan. U Beogradu, ukoliko želite da izvadite izvod iz Matične knjige, trebate dva dana, prvi dan podnesete zahtev, a sutradan dođete po dokument. Kod nas to možete da uradite putem Interneta ili putem telefonskog poziva. Ukoliko dođete u opštinu, izvod dobijete u roku od dvadeset sekundi, onoliko koliko službenici treba da odkuca vaše ime i prezime.
RSE: Ima li neke veze Microsoft sa time, obzirom da imate vrlo bliske veze sa Microsoft-om?
JEŠIĆ: Microsoft je prepoznao opštinu Inđija kao budućeg veoma važnog partnera za njegov projekt Municipality Government. Oni su nam ponudili partnerstvo. Zajedno razvijamo softvere. Imamo nekoliko velikih sistema. Inđija je jedina, koja uz Beograd, naplaćuje parkiranje putem SMS-a. Imamo jedinstven E- Government koji smo razvili sa firmom Mega, koja je takođe u sistemu Microsoft. Razvijamo IT tehnologije.
RSE: Za one koji ne znaju, šta je IT tehnologija?
JEŠIĆ: Razvijamo informacione tehnologije bez kojih nema napretka u ovom modernom društvu. Mi smo, recimo, stavili za svoj glavni politički cilj da na kraju našeg mandata odemo iz lokalne samouprave sa 30% korisnika Interneta. To je veoma teško, ali mi već sada radimo na tome.
RSE: Na koji način na tome radite?
JEŠIĆ: Mi smo po jednom modelu Evropske unije, koja taj sistem testira u Estoniji, najmanjoj zemlji članici Evropske unije, odvojili 1,5% budžeta za razvoj IT-a. Razvijamo i onaj hardverski deo. Opština je Provider i dajemo besplatno korištenje Interneta svim našim školama, vrtićima, društvenim institucijama, Domu zdravlja, javnim preduzećima, pozorištu i mesnim zajednicama. Građani se kroz te centre obučavaju. Putem partnerstva sa Microsoft-om obučavamo sve zaposlene u državnim institucijama da koriste računare, Internet i opštinski softver. Od prvog januara naredne godine uvešćemo beneficirano školovanje računara. Kurs za Microsoft Office košta 100 eura, a u Inđiji će za svo građanstvo, koje želi da se edukuje, koštati 20 eura. Najvažnija stvar koju smo uradili za ovih pet godina, je to što smo motivisali decu u osnovnim i srednjim školama da puno rade na Internetu. Sledeće nedelje ćemo 121-om Vukovcu opštine Inđija iz prošle godine, zbog spore procedure javnih nabavki, na poklon dati po jednu Delovu konfiguraciju, jedan računar koji košta oko 500 eura. Na taj način ćemo motivisati naše klince da promene sistem vrednosti, da sagledaju da se znanje isplati. Svake godine će od 120 do 150 klinaca dobiti besplatan računar od opštine. Dajemo im i besplatan Internet. Veliki projekt koji sledeće godine sprovodimo jeste besplatan Internet za kompletno građanstvo. To će biti jedna tehnološka revolucija, ravna onoj kada je odlučeno obavezno osnovno obrazovanje za čitavu populaciju. Napravićemo tehnološku revoluciju u našoj opštini.
RSE: Koliko je vaša specijalizacija u Pitsburgu, na Javnoj školi za državnu upravu, uticala na to da razvijate informatičke inteligencije i korištenje kompjutera?
JEŠIĆ: Nimalo. Mi smo rešili da reformišemo administraciju. To je išlo korak po korak. Shvatili smo da nema ozbiljne reforme administracije u XXI veku bez razvoja informacionih tehnologija. Kada su krenule stvari, jedna za drugom, shvatili smo koliko to nama olakšava posao, koliko to građanima olakšava kontakt sa državom, koliko investitorima olakšava to što će moći putem Interneta da završavaju svoju papirologiju. Na kraju smo shvatili da ukoliko uspemo da edukujemo stanovništvo, naše najbliže prijatelje, komšije, poznanike, da ćemo stvoriti jedan potencijal koji ne može materijalno da se meri.
RSE: Imate podršku USAID-a. Imate li podršku i nekog drugog?
JEŠIĆ: Mi smo imali razne programe kroz saradnju sa USAID-om, od direktne materijalne pomoći infrastrukturi, pa do sada, gde nas prate u nekim problemima. Sada smo partneri USAID-u u implementaciji naših programa po čitavoj Srbiji. Juče sam došao iz Knjaževca. U saradnji sa Fondom za političku izuzetnost, radimo jedan program.
RSE: Vodi ga Sonja Liht?
JEŠIĆ: Tako je. Opštinu Inđija nedeljno poseti četiri do pet opština lokalne samouprave iz Srbije, dolaze čak autobusima. Do sada je bilo preko 145 opština u poseti opštini Inđija. Na žalost, jako mali broj političkih funkcionera se odlučuje na tako krupne korake, da reformiše administraciju, da reformiše javna preduzeća i da napravi prema građanima transparentnu lokalnu samoupravu.
RSE: Kada bih ja bila građanka Inđije, da li bih mogla sa svog kompjutera da napišem opštini, da se žalim na nešto ili da tražim nešto, i da dobijem odgovor od opštine?
JEŠIĆ: Mi smo razvili sistem koji se zove Sistem 48. Znači, na svaki problem, koji bilo koji građanin naše opštine ima, znači njih 52 hiljade, pozivom na broj telefona 5555 88, možete da se žalite na bilo koji broj koji je u ingerenciji lokalne samouprave, ili na bilo koji drugi problem. Te probleme potom pokušavamo da rešimo. Da napomenem, od Telekoma smo tražili kraći telefonski broj i već godinu dana čekamo na odgovor. Znači, sve što vas tišti, problem komunalne infrastrukture, loša voda, nemate gas, problem sa kanalizacijom, uličnom rasvetom, psi lutalice, gradski saobraćaj, jednostavno sve što možete da zamislite kao problem, javite na uvedeni broj telefona. Taj call centar radi 24 sata, a u jednom delu dana osoblje menja telefonska sekretarica. Ostavite poruku na sekretarici ili problem direktno izdiktirate operatorki. Operatorka napiše radni nalog i prosledi službi koja mora da ga reši. Problem rešavamo garantovano u roku od 48 sata i obaveštavamo vas o tome.
RSE: Postoje li problemi koji ne mogu da se reše u roku od 48 sati?
JEŠIĆ: Naravno. Recimo da se žalite na rupu na putu. Rešavanje tog problema može da traje i nekoliko meseci. Nemoguće je asfaltirati ulice u januaru ili februaru, već se to radi u aprilu. U takvim situacijama rešimo problem privremeno, ali trajno se reši u aprilu. Takvi problemi ulaze u veliku bazu podataka i kroz neke sastanke, koje mi obavljamo svakog petka, ih rešavamo. Sistem je vrlo komplikovan ali uglavnom u službi građana mi rešavamo sve njihove probleme. Građanin uvek dobije povratnu informaciju o rešenju problema. Ukoliko građanin nije zadovoljan, procedura se ponavlja. Oko 450 građana mesečno se žali na razne probleme.
RSE: Da li prepoznaju građani Inđije da opština radi za njih?
JEŠIĆ: Da, ukoliko uzmemo pretpostavku da su izbori od pre godinu dana merilo. Mi smo imali snažnu političku podršku našim programima. Građani su nam dali podršku, iako smo veoma teška opština u smislu da jedna građanska opcija dobiva apsolutnu podršku.
RSE: Zašto se u opštinama kao što su Inđija, Ruma i slične, u kojima još uvek ima dosta izbeglih ljudi, koji su sve izgubili, koji su ogorčeni zato što su izbeglice, oni najrađe okreću Srpskoj radikalnoj stranci? Kako stoji Građanska stranka?
JEŠIĆ: Mi smo imali puno problema, ali smo pokušali da odvojimo razne nivoe vlasti. Kažemo im da smo tu da rešavamo njihove razne životne probleme i da im pomognemo oko zaposlenosti. Tu smo da pokušamo motivisati investitore, da dođu i da ih uposle. Ne možemo da utičemo na njihovo političko opredelenje što se tiče predsedničkih izbora. Prošle godine su predsednički izbori bili u julu, drugi krug. Boris Tadić je izgubio preko 25 posto razlike u Inđiji. U septembru su bili lokalni izbori i ja, kao kandidat za gradonačelnika ispred Građanskog saveza, sam na pokrajinskom i na lokalnom nivou pobedio i imao većinu u samoj Skupštini opštine. To je poruka da su srpski birači ipak dovoljno, ma šta se mislilo o njima, obrazovani da prepoznaju određene nivoe vlasti.
RSE: I zato što ih interesuju životna pitanja više od nekih ideoloških.
JEŠIĆ: Sve više ih interesuju životna pitanja – gde će da žive, u koje će im škole deca ići, kakve su im ulice, kakav im je nivo komunalnih usluga, da li mogu u tom gradu da vide svoju perspektivu i svoje dece, ili ne mogu. Izbeglička populacija je izgubilia sve i nemaju motiva da prepoznaju tako važne stvari. Mi smo uspeli da ih motivišemo da se ipak opredele za nešto napredno i proevropski. Nadamo se da ćemo ih, korak po korak, ipak ubediti da na nekim višim nivoima glasaju za neke demokratske opcije.
RSE: Šta se trenutno događa u Građanskom savezu? Znam da je Građanski savez uvek imao veći ugled i renome u inostranstvu, nego što ga je imao u Srbiji. Uvek je bio mala partija, ali i te umerene male partije najčešće kontrolišu vlasti, bilo gde u svetu. Kakav je sada status Građanskog saveza napolju, a kako stojite unutar zemlje?
JEŠIĆ: Što se tiče međunarodnog stava prema Građanskom savezu, mislim da je on približno isti kakav je bio svih ovih godina. Međutim, Građanski savez Srbije je u ozbiljnoj političkoj krizi. Veliki broj poznatih funkcionera Građanskog saveza Srbije je napustio stranku i otišao pre godinu dana u Demokratsku stranku. Jedan broj ljudi je otišao u frakciju Građanskog saveza Srbije. Postoji ozbiljna kriza identiteta ljudi koji vode Građanski savez, tu uključujem i sebe. Postoji puno ličnih interesa. Pojedini funkcioneri su se opredelili da nestane Građanski savez Srbije kao politička partija koja bi trebala da bude, kao što ste rekli, korektor velikih partija. Došlo je do osnovnog sukoba u odnosu prema Demokratskoj stranci. Moj stav je da Demokratska stranka treba da bude partner Građanskom savezu Srbije, a ne da nam bude neprijatelj broj jedan, pogotovo ukoliko želimo demokratsku Srbiju. Ne mogu da shvatim da je bolje da mi sutra ministar policije bude Jočić, nego neko iz Demokratske stranke, koja mi je prirodan partner već dvanaest godina. Druga grupa ljudi vidi Demokratsku stranku kao najvećeg neprijatelja, pre svega gospođa Mićić i neki ljudi iz njenog okruženja. Oni su odlučili da Građanski savez treba da nestane tako što će se utopiti u stranku, koja za sada još uvek nije stranka nego udruženje građana okupljeno oko Čedomira Jovanovića. Na moju žalost, nisam bio u zemlji u vreme izbora u Kuli. Građanski savez je posle 13 godina postojanja izašao na listi građana Čedomira Jovanovića ''Srbiji se žuri'', bez imena Građanskog saveza Srbije. Odluka predsedništva je bila, koliko sam obavešten, da se po hitnom postupku Građanski savez utopi u tu frakciju. Mislim da to nije dobro i da, ako se to dogodi, siva je perspektiva Građanskog saveza Srbije. Svi su izgledi da će to da se dogodi na prvom glavnom odboru za petnaestak dana.
RSE: Upozoravate li na to vaše kolege, Natašu Mićić i ostale?
JEŠIĆ: Napisao sam jedno pismo koje ću poslati pre nego što odem u Građanski savez Srbije. Ukazujem na to da mislim da to nije dobro, pre svega zbog stava. Ja ne mislim ništa loše o gospodinu Jovanoviću, naprotiv mislim da je izuzetan političar, ali stav da mi je Demokratska stranka najveći neprijatelj, nije u redu. Ne bavim se politikom da bih bio na vlasti, ili da bih imao beneficije, nego da menjam Srbiju. Želim da moje dete ostane u Srbiji, a ne da kada napuni 18 godina napusti zemlju i da se čujemo putem radio talasa, interneta ili mobilnog telefona. Želim da pokušam da ga motivišem da ostane u Srbiji. Ukoliko želimo da ostanemo na vlasti, da menjamo Srbiju, ja to vidim samo u nekim demokratskim partijama. Pre svega u Demokratskoj stranci, Građanskom savezu ili Ligi socijaldemokrata Vojvodine. To su neke partije koje mogu da promene Srbiju. Ja ne vidim modernu vladu Republike Srbije u kojoj sedi Demorkatska stranka Srbije, Nova Srbija ili neke druge političke opcije koje su sada na vlasti.
RSE: Kada su bili studentski protesti, bili ste hapšeni i tučeni. Jedan opozicionar bi ipak morao da prođe kroz to da bi bio prava ličnost.
JEŠIĆ: Nadam se da buduće generacije u Srbiji neće morati da prođu kroz ono kroz šta smo mi prošli i da će voditi politiku na jedan moderan način. To znači da će pričati o najvažnijim problemima, o investicijama, o poreskim olakšicama, o socijalnoj politici i socijalnoj pravdi. Mi smo generacija koja je prošla kroz ružan period. To je bilo neko vreme naše naivnosti. Da smo znali da je ovako teško biti na vlasti i da je jako teško ostvariti ono što smo mislili da će biti lako, pitanje je da li bi toliki naš motiv bio. Ipak, mnogo teže je biti u ovoj poziciji, bez obzira na sve fizičke obračune policije sa nama, hapšenje za vremena otpora, gašenje naših organizaicja, zatvaranje po nekoliko dana u policiji. Mnogo je teže ostvariti očekivanja građana koja su ipak bila prevelika posle 5. oktobra.
RSE: Ljudi vole optimistički da misle.
JEŠIĆ: Prirodno je da ljudi uvek imaju velika očekivanja. Mi radimo stalna ispitivanja građana u odnosu na našu administraciju. Naš sistem reformi počeli smo time što smo sklonili stakla u opštini između klijenta i službenika. Jedini razmak između njih je računar koji službenik ima. Sede u ravnopravnom odnosu. Građani su bili prezadovoljni. Sada, kako su naučili na dobro, žele sve više i više.
RSE: Šta sada traže?
JEŠIĆ: Opada nam trend zadovoljstva građana. Nekada je bio gotovo 100 posto, a sada je već spao na 80 posto. Sledeće godine će biti 70 posto. To znači da morate ljudima uvek da dajete nešto novo. Ne bi civilizacija uvek išla napred da ne postoji takav prirodni poriv. Međutim, 2000. godine je stvarno bilo teško. Mi smo krenuli iz katastrofalne situacije. Nema tih para za koje bih se vratio u 2000. ili 2001. godinu, u vreme kriznih štabova i nepostojanja države. Tada šest meseci nismo imali niti jedan oblik vlasti, sem lokalne. Vlada je formirana u februaru, a mi smo u septembru osvojili vlast. Bio je to jedan haos koji je, na sreću, prošao.
JEŠIĆ: Mi smo bili na 36. Međunarodnom obrtnom sajmu u Celju. To je najveća sajamska manifestacija tog tipa u regionu.
RSE: To je zanatski sajam?
JEŠIĆ: Ne samo zanatski. To je obrtni sajam. Bili su zastupljeni svi veliki gradovi. Sada već to je sajam investicije i sajam privrede, najveći tog tipa. Bilo je 1600 izlagača iz 29 zemalja i preko 200 hiljada posetilaca. Mi smo, znajući da se slovenački, italijanski i austrijski privrednici, najveći investitori u Srbiji, pojavljuju na tom sajmu, hteli da rešimo problem nezaposlenosti. Trudili smo se da podstaknemo strane investitore da direktno ulažu u nas, a to bi trebala cela država da radi. Na našem štandu, štandu Opštine Inđija, imali smo, pre svega, za cilj da se našim nastupom rodi nešto više od promocije Inđije, da pokušamo da promenimo imidž Srbije. Moramo priznati da je imidž Srbije veoma loš. Hteli smo modernim izdanjem, modernim nastupom i modernim filmskim materijalom da predstavimo jednu drugu Srbiju koja je spremna da primi investitore, koja, doduše, jednim sporim koracima, ide ka modernim demokratskim zemljama. Pokušali smo da motivišemo sve one koji žele da investiraju u jedan region kao što je Srbija i da dođu u Inđiju. Po broju investicija, po reformisanoj administraciji, po nekim mnogim drugim činiocima koji su jako važni za investicije, mi smo ipak najbolja opština.
RSE: Koliko ima firmi u Inđiji?
JEŠIĆ: U Inđiji ima 3700 registrovanih firmi na 52500 stanovnika. U Staroj Pazovi smo lideri po broju registrovanih preduzeća u odnosu na broj stanovnika. Inđija je, kao grad, treća u Sremu.
RSE: Završili ste Poljoprivredni fakultet i bili ste na postdiplomskim studijama u Americi. Odlično govorite engleski jezik. Ovo vam je drugi mandat. Kada ste dobili prvi mandat u Inđiji imali ste samo 26 godina i bili ste najmlađi gradonačelnik u Evropi. Danas, u drugom mandatu, sa 31 godinom, ste najmlađi gradonačelnik u Srbiji. Kažu za vas da imate viziju. Šta je vaša vizija?
JEŠIĆ: Mi želimo da radimo svoj posao. Bilo je jako teško u prvom mandatu. Preuzeli smo ozbiljne državne institucije sa nikakvim iskustvom. Imao sam jako malo godina. Pokušali smo da ispunimo očekivanja građana, a građani su hteli bolje i kvalitetnije da žive. Različita su bila očekivanja građana u prvom mandatu i u ovome sada. Prema svim istraživanjima, osnovna očekivanja građana u ovom mandatu jesu da žive bolje. Kada to kažu, znači da žele, pre svega, pravo na rad, koje je jedno od osnovnih ljudskih prava, i da pošteno zarade. Onda će sve ostalo biti lako. Ekonomskim pitanjima se najviše bavimo. Da bi smo uspeli, mi smo uradili strateški plan opštine, kao svaka ozbiljna firma. Mi opštinu doživljavamo kao firmu, jer jedino kao takav subjekt može da funkcionište. Kroz taj strateški plan smo uočili svoje pozitivne i negativne strane. To je komparativno u celoj Srbiji. Skupo je građevinsko zemljište, loša je infrastruktura, velika je korupcija u administraciji, koja je pri tome još i spora. Šta god mi mislili o sebi, mi smo veoma neobrazovana nacija. Danas imamo tri posto više i visokoobrazovanih, a to je katastrofa. Internet koristi samo oko šest posto građanstva. Kada imate takvo društvo, teško možete čekati da neko dođe kod vas da investira i da vam omogući da zaposlite svoje sugrađane. Mi smo to otklonili.
RSE: Kako ste otklonili? Koliko sada u opštini imate nezaposlenih, s obzirom da imate 3700 firmi?
JEŠIĆ: Stopa nezaposlenosti je još uvek izuzetno visoka u odnosu na evropske kriterije, ali je znatno niža u odnosu na naše, srpske, kriterije. Mi smo imali negde oko 8500 nezaposlenih na 52 hiljade stanovnika. Sada je oko 5500 nezaposlenih. Kada prestane naš mandat, očekujemo da će biti oko 3500 nezaposlenih. Problem je u tome što je struktura naših nezaposlenih veoma loša. Veliki je broj izbeglica, veliki je broj ženske nekvalifikovane radne snage. Sada motivišemo investitore da dođu i uposle tu radnu snagu tako što im dajemo veoma povoljno zemljište. Poreskom politikom ne možemo da se bavimo, za razliku od naših kolega u zemljama u okruženju, u kojima opštine mogu da kreiraju pozitivnu poresku politiku. Mi to ne možemo jer je ova država još uvek visoko centralizovana, naročito fiskalno.
RSE: Vojvodina to stalno ističe.
JEŠIĆ: Ne samo Vojvodina. U zemljama u okruženju opštinski prihod ostaje opštinama. To je porez na imovinu, na zaradu. Opština može da reguliše stopu koja im je potrebna. Ukoliko želite da privučete investitore, vi ćete smanjiti tu stopu, ali onda imate problem da finansirate neke druge institucije. Uvek se mora tražiti balans. Da biste to mogli da uradite, morate da rasteretite administraciju, da smanjite broj radnika. To u Srbiji niko nije uradio. Naša vlada se pre odlučuje da otpusti lekare, specijaliste i medicinsko osoblje, nego da se reši 25 hiljada administrativaca u republičkoj i saveznoj administraciji, koji ništa ne rade i sede drugima nad glavom. To je ozbiljan korak koji, pre svaga, naša vlada mora da uradi. Mi nismo mogli da čekamo vladu. Po mnogo čemu smo najbolji u Evropi.
RSE: U čemu ste najbolji u Evropi?
JEŠIĆ: Imamo najbolju administraciju. Imamo najbolji E- Government. To znači da ne morate da korumpirate pola administracije da biste dobili građevinsku dozvolu i tako terali investitore. Kroz naš E- Government, putem Interneta, možete da investirate u Inđiju, a da se ne pomerite iz Ljubljane, iz Trsta, Milana, ili Beča. To automatski ubrzava proces, i što je najvažnije, smanjuje korupciju.
RSE: Za koliko vremena može neko da otvori firmu u Inđiji?
JEŠIĆ: Samostalnu zanatsku radnju, što je u ingerenciji lokalne samouprave, u roku od pet do deset minuta.
RSE: A u Srbiji?
JEŠIĆ: Mnogo duže. Prosečno izdavanje građevinske dozvole u Srbiji traje preko dve godine. Kod nas to traje šezdeset dana, onaj deo koji opština radi, a mi preuzimamo na sebe da uradimo celi proces. Sva dokumenta se u Srbiji čekaju po nekoliko dana. U opštinama koje imaju znak najbolje, osnovna dokumenta se čekaju minimalno dva ili jedan dan. U Beogradu, ukoliko želite da izvadite izvod iz Matične knjige, trebate dva dana, prvi dan podnesete zahtev, a sutradan dođete po dokument. Kod nas to možete da uradite putem Interneta ili putem telefonskog poziva. Ukoliko dođete u opštinu, izvod dobijete u roku od dvadeset sekundi, onoliko koliko službenici treba da odkuca vaše ime i prezime.
RSE: Ima li neke veze Microsoft sa time, obzirom da imate vrlo bliske veze sa Microsoft-om?
JEŠIĆ: Microsoft je prepoznao opštinu Inđija kao budućeg veoma važnog partnera za njegov projekt Municipality Government. Oni su nam ponudili partnerstvo. Zajedno razvijamo softvere. Imamo nekoliko velikih sistema. Inđija je jedina, koja uz Beograd, naplaćuje parkiranje putem SMS-a. Imamo jedinstven E- Government koji smo razvili sa firmom Mega, koja je takođe u sistemu Microsoft. Razvijamo IT tehnologije.
RSE: Za one koji ne znaju, šta je IT tehnologija?
JEŠIĆ: Razvijamo informacione tehnologije bez kojih nema napretka u ovom modernom društvu. Mi smo, recimo, stavili za svoj glavni politički cilj da na kraju našeg mandata odemo iz lokalne samouprave sa 30% korisnika Interneta. To je veoma teško, ali mi već sada radimo na tome.
RSE: Na koji način na tome radite?
JEŠIĆ: Mi smo po jednom modelu Evropske unije, koja taj sistem testira u Estoniji, najmanjoj zemlji članici Evropske unije, odvojili 1,5% budžeta za razvoj IT-a. Razvijamo i onaj hardverski deo. Opština je Provider i dajemo besplatno korištenje Interneta svim našim školama, vrtićima, društvenim institucijama, Domu zdravlja, javnim preduzećima, pozorištu i mesnim zajednicama. Građani se kroz te centre obučavaju. Putem partnerstva sa Microsoft-om obučavamo sve zaposlene u državnim institucijama da koriste računare, Internet i opštinski softver. Od prvog januara naredne godine uvešćemo beneficirano školovanje računara. Kurs za Microsoft Office košta 100 eura, a u Inđiji će za svo građanstvo, koje želi da se edukuje, koštati 20 eura. Najvažnija stvar koju smo uradili za ovih pet godina, je to što smo motivisali decu u osnovnim i srednjim školama da puno rade na Internetu. Sledeće nedelje ćemo 121-om Vukovcu opštine Inđija iz prošle godine, zbog spore procedure javnih nabavki, na poklon dati po jednu Delovu konfiguraciju, jedan računar koji košta oko 500 eura. Na taj način ćemo motivisati naše klince da promene sistem vrednosti, da sagledaju da se znanje isplati. Svake godine će od 120 do 150 klinaca dobiti besplatan računar od opštine. Dajemo im i besplatan Internet. Veliki projekt koji sledeće godine sprovodimo jeste besplatan Internet za kompletno građanstvo. To će biti jedna tehnološka revolucija, ravna onoj kada je odlučeno obavezno osnovno obrazovanje za čitavu populaciju. Napravićemo tehnološku revoluciju u našoj opštini.
RSE: Koliko je vaša specijalizacija u Pitsburgu, na Javnoj školi za državnu upravu, uticala na to da razvijate informatičke inteligencije i korištenje kompjutera?
JEŠIĆ: Nimalo. Mi smo rešili da reformišemo administraciju. To je išlo korak po korak. Shvatili smo da nema ozbiljne reforme administracije u XXI veku bez razvoja informacionih tehnologija. Kada su krenule stvari, jedna za drugom, shvatili smo koliko to nama olakšava posao, koliko to građanima olakšava kontakt sa državom, koliko investitorima olakšava to što će moći putem Interneta da završavaju svoju papirologiju. Na kraju smo shvatili da ukoliko uspemo da edukujemo stanovništvo, naše najbliže prijatelje, komšije, poznanike, da ćemo stvoriti jedan potencijal koji ne može materijalno da se meri.
RSE: Imate podršku USAID-a. Imate li podršku i nekog drugog?
JEŠIĆ: Mi smo imali razne programe kroz saradnju sa USAID-om, od direktne materijalne pomoći infrastrukturi, pa do sada, gde nas prate u nekim problemima. Sada smo partneri USAID-u u implementaciji naših programa po čitavoj Srbiji. Juče sam došao iz Knjaževca. U saradnji sa Fondom za političku izuzetnost, radimo jedan program.
RSE: Vodi ga Sonja Liht?
JEŠIĆ: Tako je. Opštinu Inđija nedeljno poseti četiri do pet opština lokalne samouprave iz Srbije, dolaze čak autobusima. Do sada je bilo preko 145 opština u poseti opštini Inđija. Na žalost, jako mali broj političkih funkcionera se odlučuje na tako krupne korake, da reformiše administraciju, da reformiše javna preduzeća i da napravi prema građanima transparentnu lokalnu samoupravu.
RSE: Kada bih ja bila građanka Inđije, da li bih mogla sa svog kompjutera da napišem opštini, da se žalim na nešto ili da tražim nešto, i da dobijem odgovor od opštine?
JEŠIĆ: Mi smo razvili sistem koji se zove Sistem 48. Znači, na svaki problem, koji bilo koji građanin naše opštine ima, znači njih 52 hiljade, pozivom na broj telefona 5555 88, možete da se žalite na bilo koji broj koji je u ingerenciji lokalne samouprave, ili na bilo koji drugi problem. Te probleme potom pokušavamo da rešimo. Da napomenem, od Telekoma smo tražili kraći telefonski broj i već godinu dana čekamo na odgovor. Znači, sve što vas tišti, problem komunalne infrastrukture, loša voda, nemate gas, problem sa kanalizacijom, uličnom rasvetom, psi lutalice, gradski saobraćaj, jednostavno sve što možete da zamislite kao problem, javite na uvedeni broj telefona. Taj call centar radi 24 sata, a u jednom delu dana osoblje menja telefonska sekretarica. Ostavite poruku na sekretarici ili problem direktno izdiktirate operatorki. Operatorka napiše radni nalog i prosledi službi koja mora da ga reši. Problem rešavamo garantovano u roku od 48 sata i obaveštavamo vas o tome.
RSE: Postoje li problemi koji ne mogu da se reše u roku od 48 sati?
JEŠIĆ: Naravno. Recimo da se žalite na rupu na putu. Rešavanje tog problema može da traje i nekoliko meseci. Nemoguće je asfaltirati ulice u januaru ili februaru, već se to radi u aprilu. U takvim situacijama rešimo problem privremeno, ali trajno se reši u aprilu. Takvi problemi ulaze u veliku bazu podataka i kroz neke sastanke, koje mi obavljamo svakog petka, ih rešavamo. Sistem je vrlo komplikovan ali uglavnom u službi građana mi rešavamo sve njihove probleme. Građanin uvek dobije povratnu informaciju o rešenju problema. Ukoliko građanin nije zadovoljan, procedura se ponavlja. Oko 450 građana mesečno se žali na razne probleme.
RSE: Da li prepoznaju građani Inđije da opština radi za njih?
JEŠIĆ: Da, ukoliko uzmemo pretpostavku da su izbori od pre godinu dana merilo. Mi smo imali snažnu političku podršku našim programima. Građani su nam dali podršku, iako smo veoma teška opština u smislu da jedna građanska opcija dobiva apsolutnu podršku.
RSE: Zašto se u opštinama kao što su Inđija, Ruma i slične, u kojima još uvek ima dosta izbeglih ljudi, koji su sve izgubili, koji su ogorčeni zato što su izbeglice, oni najrađe okreću Srpskoj radikalnoj stranci? Kako stoji Građanska stranka?
JEŠIĆ: Mi smo imali puno problema, ali smo pokušali da odvojimo razne nivoe vlasti. Kažemo im da smo tu da rešavamo njihove razne životne probleme i da im pomognemo oko zaposlenosti. Tu smo da pokušamo motivisati investitore, da dođu i da ih uposle. Ne možemo da utičemo na njihovo političko opredelenje što se tiče predsedničkih izbora. Prošle godine su predsednički izbori bili u julu, drugi krug. Boris Tadić je izgubio preko 25 posto razlike u Inđiji. U septembru su bili lokalni izbori i ja, kao kandidat za gradonačelnika ispred Građanskog saveza, sam na pokrajinskom i na lokalnom nivou pobedio i imao većinu u samoj Skupštini opštine. To je poruka da su srpski birači ipak dovoljno, ma šta se mislilo o njima, obrazovani da prepoznaju određene nivoe vlasti.
RSE: I zato što ih interesuju životna pitanja više od nekih ideoloških.
JEŠIĆ: Sve više ih interesuju životna pitanja – gde će da žive, u koje će im škole deca ići, kakve su im ulice, kakav im je nivo komunalnih usluga, da li mogu u tom gradu da vide svoju perspektivu i svoje dece, ili ne mogu. Izbeglička populacija je izgubilia sve i nemaju motiva da prepoznaju tako važne stvari. Mi smo uspeli da ih motivišemo da se ipak opredele za nešto napredno i proevropski. Nadamo se da ćemo ih, korak po korak, ipak ubediti da na nekim višim nivoima glasaju za neke demokratske opcije.
RSE: Šta se trenutno događa u Građanskom savezu? Znam da je Građanski savez uvek imao veći ugled i renome u inostranstvu, nego što ga je imao u Srbiji. Uvek je bio mala partija, ali i te umerene male partije najčešće kontrolišu vlasti, bilo gde u svetu. Kakav je sada status Građanskog saveza napolju, a kako stojite unutar zemlje?
JEŠIĆ: Što se tiče međunarodnog stava prema Građanskom savezu, mislim da je on približno isti kakav je bio svih ovih godina. Međutim, Građanski savez Srbije je u ozbiljnoj političkoj krizi. Veliki broj poznatih funkcionera Građanskog saveza Srbije je napustio stranku i otišao pre godinu dana u Demokratsku stranku. Jedan broj ljudi je otišao u frakciju Građanskog saveza Srbije. Postoji ozbiljna kriza identiteta ljudi koji vode Građanski savez, tu uključujem i sebe. Postoji puno ličnih interesa. Pojedini funkcioneri su se opredelili da nestane Građanski savez Srbije kao politička partija koja bi trebala da bude, kao što ste rekli, korektor velikih partija. Došlo je do osnovnog sukoba u odnosu prema Demokratskoj stranci. Moj stav je da Demokratska stranka treba da bude partner Građanskom savezu Srbije, a ne da nam bude neprijatelj broj jedan, pogotovo ukoliko želimo demokratsku Srbiju. Ne mogu da shvatim da je bolje da mi sutra ministar policije bude Jočić, nego neko iz Demokratske stranke, koja mi je prirodan partner već dvanaest godina. Druga grupa ljudi vidi Demokratsku stranku kao najvećeg neprijatelja, pre svega gospođa Mićić i neki ljudi iz njenog okruženja. Oni su odlučili da Građanski savez treba da nestane tako što će se utopiti u stranku, koja za sada još uvek nije stranka nego udruženje građana okupljeno oko Čedomira Jovanovića. Na moju žalost, nisam bio u zemlji u vreme izbora u Kuli. Građanski savez je posle 13 godina postojanja izašao na listi građana Čedomira Jovanovića ''Srbiji se žuri'', bez imena Građanskog saveza Srbije. Odluka predsedništva je bila, koliko sam obavešten, da se po hitnom postupku Građanski savez utopi u tu frakciju. Mislim da to nije dobro i da, ako se to dogodi, siva je perspektiva Građanskog saveza Srbije. Svi su izgledi da će to da se dogodi na prvom glavnom odboru za petnaestak dana.
RSE: Upozoravate li na to vaše kolege, Natašu Mićić i ostale?
JEŠIĆ: Napisao sam jedno pismo koje ću poslati pre nego što odem u Građanski savez Srbije. Ukazujem na to da mislim da to nije dobro, pre svega zbog stava. Ja ne mislim ništa loše o gospodinu Jovanoviću, naprotiv mislim da je izuzetan političar, ali stav da mi je Demokratska stranka najveći neprijatelj, nije u redu. Ne bavim se politikom da bih bio na vlasti, ili da bih imao beneficije, nego da menjam Srbiju. Želim da moje dete ostane u Srbiji, a ne da kada napuni 18 godina napusti zemlju i da se čujemo putem radio talasa, interneta ili mobilnog telefona. Želim da pokušam da ga motivišem da ostane u Srbiji. Ukoliko želimo da ostanemo na vlasti, da menjamo Srbiju, ja to vidim samo u nekim demokratskim partijama. Pre svega u Demokratskoj stranci, Građanskom savezu ili Ligi socijaldemokrata Vojvodine. To su neke partije koje mogu da promene Srbiju. Ja ne vidim modernu vladu Republike Srbije u kojoj sedi Demorkatska stranka Srbije, Nova Srbija ili neke druge političke opcije koje su sada na vlasti.
RSE: Kada su bili studentski protesti, bili ste hapšeni i tučeni. Jedan opozicionar bi ipak morao da prođe kroz to da bi bio prava ličnost.
JEŠIĆ: Nadam se da buduće generacije u Srbiji neće morati da prođu kroz ono kroz šta smo mi prošli i da će voditi politiku na jedan moderan način. To znači da će pričati o najvažnijim problemima, o investicijama, o poreskim olakšicama, o socijalnoj politici i socijalnoj pravdi. Mi smo generacija koja je prošla kroz ružan period. To je bilo neko vreme naše naivnosti. Da smo znali da je ovako teško biti na vlasti i da je jako teško ostvariti ono što smo mislili da će biti lako, pitanje je da li bi toliki naš motiv bio. Ipak, mnogo teže je biti u ovoj poziciji, bez obzira na sve fizičke obračune policije sa nama, hapšenje za vremena otpora, gašenje naših organizaicja, zatvaranje po nekoliko dana u policiji. Mnogo je teže ostvariti očekivanja građana koja su ipak bila prevelika posle 5. oktobra.
RSE: Ljudi vole optimistički da misle.
JEŠIĆ: Prirodno je da ljudi uvek imaju velika očekivanja. Mi radimo stalna ispitivanja građana u odnosu na našu administraciju. Naš sistem reformi počeli smo time što smo sklonili stakla u opštini između klijenta i službenika. Jedini razmak između njih je računar koji službenik ima. Sede u ravnopravnom odnosu. Građani su bili prezadovoljni. Sada, kako su naučili na dobro, žele sve više i više.
RSE: Šta sada traže?
JEŠIĆ: Opada nam trend zadovoljstva građana. Nekada je bio gotovo 100 posto, a sada je već spao na 80 posto. Sledeće godine će biti 70 posto. To znači da morate ljudima uvek da dajete nešto novo. Ne bi civilizacija uvek išla napred da ne postoji takav prirodni poriv. Međutim, 2000. godine je stvarno bilo teško. Mi smo krenuli iz katastrofalne situacije. Nema tih para za koje bih se vratio u 2000. ili 2001. godinu, u vreme kriznih štabova i nepostojanja države. Tada šest meseci nismo imali niti jedan oblik vlasti, sem lokalne. Vlada je formirana u februaru, a mi smo u septembru osvojili vlast. Bio je to jedan haos koji je, na sreću, prošao.