Priredila: Branka TRIVIĆ
Madeleine Albright je odgovorila i na pitanje "šta je sa 'Madleninim ratom' na Kosovu, kakvo stanje stvari je tamo zatekla prilikom nedavne posete, pet godina nakon NATO bombardovanja Srbije.
"U mnogim aspektima ta čaša je polupuna-poluprazna. Bio je to 'naš' rat u tom smislu što smo i predsednik Clinton i ja bili vrlo uvereni da pomoću američke sile moramo da zaustavimo etničko čišćenje i obezbedimo povratak izbeglica iz redova kosovskih muslimana. To je uspešno urađeno. Ono što nije uspešno obavljeno je definisanje konačnog statusa Kosova ili kao dela Srbije ili kao nezavisne drave. Nažalost, na funkcijama nismo ostali toliko dugo da bismo se s tim problemom uhvatili u koštac. Gorova vlada bi to sasvim sigurno učinila. Sjedinjene Države i međunarodna zajednica Kosovo su zatim gurnule ustranu, dajući prednost drugim problemima.”
Recept za rešenje kosovskog sukoba bio je 'standardi pre statusa'. To, kaže Albrihgt, znači da Srbi u pretežno muslimanskom Kosovu moraju da imaju garantovanu toleranciju i slobodu kretanja pre nego što se uopšte započne bilo kakva rasprava o nezavisnosti ili nekom drugom eventualnom statusu koju hoće nestrpljivi kosovski Albanci. Te garancije etničke raznolikosti, nažalost, na Kosovu još nisu ispunjene, stanje se i pogoršalo.
Madeleine Albright je kao glavnu pouku neuspeha na Kosovu za međunarodnu zajednicu i Sjedinjene Američke Države izvukla to da je regionima posle vojne intervencije, koja po njenoj proceni može da posluži samo za zaštitu života, a ne za realizaciju politike, potrebna neprestana pažnja međunarodne zajednice.
"Iz Iraka proističe naravoučenije da se stvari ne odvijaju prema planu. Mi Amerikanci, koji nikada nismo bili kolonijalna sila, uvek želimo da se sve reši brzo, da možemo da se povučemo i radimo nešto drugo".
Madeleine Albright je odgovorila i na pitanje "šta je sa 'Madleninim ratom' na Kosovu, kakvo stanje stvari je tamo zatekla prilikom nedavne posete, pet godina nakon NATO bombardovanja Srbije.
"U mnogim aspektima ta čaša je polupuna-poluprazna. Bio je to 'naš' rat u tom smislu što smo i predsednik Clinton i ja bili vrlo uvereni da pomoću američke sile moramo da zaustavimo etničko čišćenje i obezbedimo povratak izbeglica iz redova kosovskih muslimana. To je uspešno urađeno. Ono što nije uspešno obavljeno je definisanje konačnog statusa Kosova ili kao dela Srbije ili kao nezavisne drave. Nažalost, na funkcijama nismo ostali toliko dugo da bismo se s tim problemom uhvatili u koštac. Gorova vlada bi to sasvim sigurno učinila. Sjedinjene Države i međunarodna zajednica Kosovo su zatim gurnule ustranu, dajući prednost drugim problemima.”
Recept za rešenje kosovskog sukoba bio je 'standardi pre statusa'. To, kaže Albrihgt, znači da Srbi u pretežno muslimanskom Kosovu moraju da imaju garantovanu toleranciju i slobodu kretanja pre nego što se uopšte započne bilo kakva rasprava o nezavisnosti ili nekom drugom eventualnom statusu koju hoće nestrpljivi kosovski Albanci. Te garancije etničke raznolikosti, nažalost, na Kosovu još nisu ispunjene, stanje se i pogoršalo.
Madeleine Albright je kao glavnu pouku neuspeha na Kosovu za međunarodnu zajednicu i Sjedinjene Američke Države izvukla to da je regionima posle vojne intervencije, koja po njenoj proceni može da posluži samo za zaštitu života, a ne za realizaciju politike, potrebna neprestana pažnja međunarodne zajednice.
"Iz Iraka proističe naravoučenije da se stvari ne odvijaju prema planu. Mi Amerikanci, koji nikada nismo bili kolonijalna sila, uvek želimo da se sve reši brzo, da možemo da se povučemo i radimo nešto drugo".
