RSE: Velika frka i buka se napravila oko predloga izmena i dopuna Zakona o penzijama jer bi trebale da se krešu penzije.
PANTIĆ: Dobro ste to čuli. To sam i osetio jer se naš telefon u kancelariji sindikata usijao od poziva raznoraznih penzionera i opštinskih odbora koji traže da izađu na ulicu i protestuju. Mi smo protiv uličnih protesta i demonstracija dok god ne iscrpimo sve rezerve.
RSE: Što ste protiv?
PANTIĆ: Zato što nismo iscrpeli sve rezerve. Hoćemo odgovore od Koštunice, Tadića i od poslanika. Želimo da čujemo šta oni misle. Ako od toga nema ništa, zašto da idemo na ulice.
RSE: Mislite li da se vlast ne boji protesta penzionera, s obzirom na njihove godine?
PANTIĆ: Ima i toga. Osim galame, nikakvu drugu štetu ne mogu napraviti.
RSE: I zbog toga ne bi ste da im trošite energiju na nešto što neće imati rezultata.
PANTIĆ: Da. Upoznati ste da je pre desetak dana grčka Generalna konfederacija rada napravila demonstracije zbog neke reorganizacije penzijskog sistema. Na trgove su izašli i radnici i penzioneri. To već ima snagu. Zvona zvone nama, ali i radnicima. Njih čeka još gora sudbina po novom zakonu. Oni će morati penziju da obezbeđuju sami, a ne da im je poslodavac plati. Ako ne bude hteo da ima dobru penziju, ne mora dodatno ni da plaća.
RSE: Svuda na Zapadu je običaj da ljudi sami sebi uplaćuju nešto za penzije.
PANTIĆ: Jeste, ali da vidimo šta je osnovica.
RSE: Kolika je prosečna penzija u Srbiji?
PANTIĆ: Prosečna penzija je 14100 dinara.
RSE: Ona je skoro kao prosečna plata.
PANTIĆ: Prosečna plata je blizu 20 hiljada dinara.
RSE: To je bruto?
PANTIĆ: Da.
RSE: Kolika je najmanja penzija u Srbiji?
PANTIĆ: Najmanja penzija u Srbiji je 2950 dinara.
RSE: Koliko ljudi prima toliku penziju?
PANTIĆ: Ispod pet hiljada dinara, oko 60 eura, prima 250 hiljada penzionera.
RSE: Kolika je najveća penzija u Srbiji?
PANTIĆ: Najveća penzija u Srbiji je 51174 dinara.
RSE: Ko prima toliku penziju?
PANTIĆ: Ti penzioneri ne zaslužuju pažnju. Njih je oko tridesetak.
RSE: To su nekadašnji visoki funkcioneri?
PANTIĆ: To su oni, prvoborci i drugi zaslužni građani. Jeste da bode oči da on imaju toliku penziju, ali oni su zanemarljivi.
RSE: Prosečna penzija je 14 hiljada dinara, 170 eura. Koliko je to u odnosu na prosečnu platu?
PANTIĆ: To je 58 posto.
RSE: Govorimo o bruto plati.
PANTIĆ: Da.
RSE: Za koliko treba da se smanji penzija po predlogu novog zakona?
PANTIĆ: Penzije imaju tri izvora. Jedan izvor su doprinosi iz tekućeg dohotka koji čini oko 60 posto. Drugi izvor je od privatizacije i čini tri posto. Razlika od 37 posto ide iz budžeta. Budžet doplaćuje razliku da bi se u celini isplatile penzije. To je sporno. MMF to zamera našoj vladi i ministru finansija. Ne mogu da posluju sa MMF-om i sa Svetskom bankom i da traže ino kredite, a da te pare troše za finansiranje javnih rashoda. Oni su penzije ubrojili u javne rashode, a to je glupost. Penzija je ipak ekonomska kategorija. To je kao da ste dali ulog u banku i idete po svoje pare. Ako je neko ulagao u nešto četrdeset godina, onda je to ekonomska kategorija. Sve dok se javna potrošnja ne očisti od toga, MMF neće dati kredite.
RSE: Nisu penzije jedina javna potrošnja.
PANTIĆ: Ja govorim o tome koliko nama daju. Ako to učine, Penzioni fond će biti manji za 37 posto.
RSE: Šta je pokazala anketa koju ste uradili?
PANTIĆ: Pokazala je kako žive penzioneri Srbije, a to je bio i naziv ankete. Pokazala je da penzioneri nikako ne žive, da žive veoma siromašno, katastrofalno skromno. Zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja je 35 posto penzionera. Stambena situacija i velika nezaposlenost mladih je potvrdila da 38 posto penzionera i dalje živi u stanu sa decom i unucima. To su tri generacije. Svoju decu i unuke izdržava 48 posto penzionera. Samo 10 posto dece izdržava roditelje. Kada daje roditelj deci, onda se i jedno i drugo raduju. A kada dete daje roditelju, i jedno i drugo su žalosni.
RSE: Koliko penzioneri veruju političarima?
PANTIĆ: Svaki 17 penzioner veruje političaru. Političari uoči izbora daju fantastična obećanja. Kada bi se njihova obećanja ostvarila po pitanju zapošljavanja, uvozili bi smo radnu snagu. Sada je više nezaposlenih nego pre izbora.
RSE: Kako se hrane penzioneri?
PANTIĆ: Dva puta mesečno jede meso 32 posto penzionera. Anketa je rađena na uzorku od 1086 penzionera.
Visina primanja:
Do pet hiljada dinara ima 20 posto penzionera.
Od pet do deset hiljada dinara ima 52 posto penzionera.
Od 10 – 15 hiljada dinara prima 19 posto penzionera.
Od 15 – 20 hiljada dinara ima 6,6 posto penzionera.
Od 20 – 25 hiljada dinara ima 1,8 posto penzionera.
Preko 25 hiljada dinara prima 0,7 posto penzionera.
Struktura mesečnih troškova domaćinstva:
Na ishranu penzioneri troše 36 posto primanja.
Na komunalne usluge i televiziju se troši 49 posto primanja.
Na lekove se troši pet posto.
Na ostalo se troši 10 posto.
Kolače ne jedu, ali kažu iz zdravstvenih razloga.
Bela tehnika i nepokretnina je kupljena do 1998. godine.
Odnos penzionera prema drugima:
Redovno kupuje novine 18 posto penzionera.
Redovno sluša vesti 68 posto penzionera.
Za politiku se interesuje 41 posto penzionera.
Političarima veruje šest posto penzionera, svaki sedamnaesti.
Religiozno je 68 posto penzionera.
Zadovoljno zdravstvenim uslugama je 30 posto penzionera.
Zadovoljno pažnjom mladih prema njima je 64 posto.
Članova neke penzionerske organizacije je njih osam posto.
Na protestne mitinge izlazi 44 posto penzionera.
Koncerte, pozorišta ili bioskope posećuje osam posto penzionera.
Šta vas najviše raduje?
Povećanje penzija raduje 27 posto penzionera.
Zdravlje raduje 20 posto penzionera.
Deca i unuci raduju 26 posto penzionera.
Penzioneri su iznad svoga zdravlja stavili decu i unuke.
Šta vas ljuti?
Male penzije ljute 28 posto penzionera.
Nepravda ljuti 14 posto penzionera.
Neimaština ljuti 12 posto penzionera.
Politička situacija ljuti 15 posto penzionera.
Neodgovornost političara ljuti sedam posto penzionera.
Ova anketa oslikava život penzionera i bila je anonimna. Ali, to je prava istina koju bi ljudi, koji rade na reformi, mogli da uzmu u obzir.
RSE: Onaj koji danas ima 14 hiljada dinara penzije, koliko će imati 2009. godine?
PANTIĆ: Imaće 7,5 hiljada, a da ne pričamo o onim što imaju penziju od deset hiljada dinara ili manje. Proporcija je sve lošija i lošija, da bi se 2009. godine to svelo samo na troškove života.
RSE: Ako su već vlasti uvrstile penziju u javnu potrošnju, a ne tretiraju je kao ekonomsku kategoriju, zašto i druga javna potrošnja nije tako drastično zakačena?
PANTIĆ: Mislimo da je to nepravda. Nepravda je da se samo ovaj sloj kažnjava, a da drugi ostaju za neko drugo vreme. Iz budžeta se finansiraju poslanici, funkcioneri, svi mogući činovnici iz administracije. Finansijski efekti na osnovu uštede i predloženih izmena zakona za narednih nekoliko godina toliko su mali da se ne može računati da će doprineti rešenju problema vezanih za MMF, a za pojedinačnu ekonomsku sigurnost penzionera predstavljaju ozbiljno ugrožavanje egzistencije i kvaliteta života. Sa tim skidanjem upropastili su sloj penzionera, a nisu dobili efekte koje su očekivali da može da se kaže da je reforma uspela.
RSE: Sve institucije koje spadaju u ono što je državna administracija su pune službenika. Ne ide se ni na kakvo smanjivanje, niti prihoda, niti broja zaposlenih. Da li ste pokušali da reagujete u tom smeru?
PANTIĆ: Za sada sam još uvek posmatrač. Tražimo da, kako ova reforma zakači nas, da tako zakači i druge segmente. To nije u našoj nadležnosti, ali jeste u našoj nadležnosti da tražimo da se ta nepravda ispravi. Nećemo mi zbog toga bolje živeti. Uzimaju samo od penzionera koji su već ispod dozvoljene granice. Grehota je da se drugima oprosti, a da se nama uzme. Sa ovim oni privredu neće oporaviti.
RSE: Ranije je Penzioni fond bio prepun para. Te pare su odlazile u neke razne druge svrhe.
PANTIĆ: Odlazile su i namenski i nenamenski, ali najviše nenamenski. Od tih para su izgrađene mnoge fabrike. Sava centar je izgrađen od para iz Penzionog fonda. Proslave Dana republike po ambasadama u inostranstvu su finansirane tim parama. Niška banja, Vrnjačka banja, Soko banja, Mladenovačka banja i svi rehabilitacioni centri su sagrađeni od Penzionog fonda. Oni sada rade po komercijalnim cenama, a mi kao penzioneri nemamo nikakvu privilegiju. Najveća je nepravda kada se jedan objekat koji je sagrađen od sredstava Penzionog fonda proda, a mi od toga dobijemo samo deset posto. Cela masa treba da se vrati Penzionom fondu da se dođe do glavnice. Mi se krpimo sa komercijalnim kreditima, koji su pod kamatom, i iz budžeta. Razumem i državu koja je u vrlo lošoj ekonomskoj situaciji i još je MMF ucenjuje.
RSE: MMF zabranjuje i druge stvari.
PANTIĆ: UN kaže da standard penzija ne može da bude ispod određene granice, a on već odavno jeste.
RSE: Pokušala sam da razgovaram sa nekim penzionerima i da ih nagovorim da nešto kažu za ovu emisiju. Oni su to odbili. Neki bi i učestvovali, ali ne pod svojim imenom i prezimenom. Kako tumačite to da se ljudi boje?
PANTIĆ: Ušao je strah u ljude.
RSE: Šta mogu da izgube?
PANTIĆ: Neću da vređam penzionere, ali i stepen obrazovanja je važan. Jedan srednjoškolac penzioner neće tako da reaguje. Onaj zaplašeni, koji je bio pomoćni radnik i koji je uvek strepeo od gazde da ga ne otpusti, neće da reaguje. On smatra da ustaje protiv vlasti i misli da će vlast da ga kazni. Pokušavamo da ih ubedimo da toga ne može da bude, niti sme da bude, niti neko na tome radi. Ali strah je jači. Petsto penzionera izađe na ulicu da protestuje, a na Kalemegdanu dve hiljade penzionera igraju šah. To je ta negativna politika da drugi radi za njega.
RSE: Da li ste uspevali da se dogovorite sa Samostalnim sindikatom?
PANTIĆ: Čanak sa Smiljanićem pravi neke kontakte i dogovore. Nekada se i dogovore, ali mislim da jedni bez drugih ne mogu. Ako dođe do protesta, onda je zajednički imenitelj svih da jedni drugim pomognu. To važi i za Savez penzionera koji vodi Babić. Ne može Sindikat penzionera da protestuje, a Savez penzionera da ćuti, ili obrnuto. Imamo istu muku da je napadnut standard penzionera. Važan nam je penzioner kao jedinka, a da li je on član sindikata, to je irelevantno.
RSE: Dopune i izmene ovog zakona trebale su da budu na dnevnom redu još pre mesec dana, ali je napravljen pritisak u javnosti. Tu je bila značajna uloga Sindikata penzionera. U septembru bi izmene i dopune zakona trebale da se nađe pred Skupštinom Srbije, a pred vladom u avgustu.
PANTIĆ: Tako je. Treba da se formira radna grupa u koju će ući predstavnici sindikata, da sve prispele primedbe, koje su dali Upravni odbor PIO fonda i sindikati, uzmu u obzir, da se uzme sve validno što zavređuje pažnju, da se neki članovi doteraju ili potpuno izmene. Pošto se to završi, prečišćeni tekst nacrta ide vladi. Neću da se zanosim, ali kako vlada reši, tako će biti i na Skupštini. Vlada sigurno računa na 126 poslanika i zbog toga i ide na Skupštinu.
RSE: Ovih dana ćete napraviti okrugli sto na koji ćete pozvati ugledne ekonomiste. Šta je svrha?
PANTIĆ: To nam je uvertira za neko buduće ponašanje, da stručnu javnost pozovemo po pitanju zakona i reformi da daju svoje mišljenje, mada sam ja sa nekim već upoznat. Želimo da to čuje cela javnost. Ima tu vrlo jakih argumentovanih primedbi i smatramo da će taj okrugli sto u dobroj meri da utiče na tu radnu grupu. Ako radna grupa bude iole pametna i posluša glas javnosti i stručnosti, naći će se neki kompromis između onoga što je predloženo u nacrtu i između ovoga šta traže penzioneri. Mi smo imali penziju prema zaradi. Pa je to ukinuto. Onda je uveden švajcarski model: pola-pola. On traje do danas. Ovaj treći je najrigorozniji. On je toliko restriktivan da za 40 posto idemo dole u tri godine. Šta su sve penzioneri izgubili za ovih 150 godina, koliko se primaju penzije u Srbiji? Ne preteravam ako kažem da je ovo najteži period za penzionere. Mnogo toga se promenilo na štetu penzionera. Penzioneri su izgubili: pravo na regres, pravo na banjsko i kliničko lečenje, rad sa skraćenim vremenom za invalide, pravo na telesno oštećenje, starosna granica je pomerena za tri godine, pa i porodična penzija. Najviše što nas boli je to da se uvodi sadašnji sistem, da se penzije usklađuju prema troškovima života, što će nas izrazito mnogo pogoditi. Indeksacija će biti uvek u zakašnjenju. Sve što ste dobili, inflacija je u međuvremenu pojela. Tražimo da delimo sudbinu radnika. Kako njima standard pada, neka i nama pada. Ako njima raste standard, neka raste i nama.
RSE: Uvode se tri stuba. Osim redovnog doprinosa, koji poslodavac uplaćuje, svako može za sebe da uplaćuje prema svojim mogućnostima.
PANTIĆ: To je dobrovoljno dodatno neobavezno osiguranje i predstavlja drugi stup. Postoji i treći stup, a to je dobrovoljno obavezno osiguranje.
RSE: S obzirom na nivo siromaštva u ovoj zemlji, retko ko će moći sebi da osigura starost. A ostali?
PANTIĆ: Ostali će da kubure kako znaju i umeju. Povećaće se stopa smrtnosti i popraviće se brojčani odnos između penzionera i zaposlenih. Tako ćemo možda malo brže da se otarasimo penzionera.
PANTIĆ: Dobro ste to čuli. To sam i osetio jer se naš telefon u kancelariji sindikata usijao od poziva raznoraznih penzionera i opštinskih odbora koji traže da izađu na ulicu i protestuju. Mi smo protiv uličnih protesta i demonstracija dok god ne iscrpimo sve rezerve.
RSE: Što ste protiv?
PANTIĆ: Zato što nismo iscrpeli sve rezerve. Hoćemo odgovore od Koštunice, Tadića i od poslanika. Želimo da čujemo šta oni misle. Ako od toga nema ništa, zašto da idemo na ulice.
RSE: Mislite li da se vlast ne boji protesta penzionera, s obzirom na njihove godine?
PANTIĆ: Ima i toga. Osim galame, nikakvu drugu štetu ne mogu napraviti.
RSE: I zbog toga ne bi ste da im trošite energiju na nešto što neće imati rezultata.
PANTIĆ: Da. Upoznati ste da je pre desetak dana grčka Generalna konfederacija rada napravila demonstracije zbog neke reorganizacije penzijskog sistema. Na trgove su izašli i radnici i penzioneri. To već ima snagu. Zvona zvone nama, ali i radnicima. Njih čeka još gora sudbina po novom zakonu. Oni će morati penziju da obezbeđuju sami, a ne da im je poslodavac plati. Ako ne bude hteo da ima dobru penziju, ne mora dodatno ni da plaća.
RSE: Svuda na Zapadu je običaj da ljudi sami sebi uplaćuju nešto za penzije.
PANTIĆ: Jeste, ali da vidimo šta je osnovica.
RSE: Kolika je prosečna penzija u Srbiji?
PANTIĆ: Prosečna penzija je 14100 dinara.
RSE: Ona je skoro kao prosečna plata.
PANTIĆ: Prosečna plata je blizu 20 hiljada dinara.
RSE: To je bruto?
PANTIĆ: Da.
RSE: Kolika je najmanja penzija u Srbiji?
PANTIĆ: Najmanja penzija u Srbiji je 2950 dinara.
RSE: Koliko ljudi prima toliku penziju?
PANTIĆ: Ispod pet hiljada dinara, oko 60 eura, prima 250 hiljada penzionera.
RSE: Kolika je najveća penzija u Srbiji?
PANTIĆ: Najveća penzija u Srbiji je 51174 dinara.
RSE: Ko prima toliku penziju?
PANTIĆ: Ti penzioneri ne zaslužuju pažnju. Njih je oko tridesetak.
RSE: To su nekadašnji visoki funkcioneri?
PANTIĆ: To su oni, prvoborci i drugi zaslužni građani. Jeste da bode oči da on imaju toliku penziju, ali oni su zanemarljivi.
RSE: Prosečna penzija je 14 hiljada dinara, 170 eura. Koliko je to u odnosu na prosečnu platu?
PANTIĆ: To je 58 posto.
RSE: Govorimo o bruto plati.
PANTIĆ: Da.
RSE: Za koliko treba da se smanji penzija po predlogu novog zakona?
PANTIĆ: Penzije imaju tri izvora. Jedan izvor su doprinosi iz tekućeg dohotka koji čini oko 60 posto. Drugi izvor je od privatizacije i čini tri posto. Razlika od 37 posto ide iz budžeta. Budžet doplaćuje razliku da bi se u celini isplatile penzije. To je sporno. MMF to zamera našoj vladi i ministru finansija. Ne mogu da posluju sa MMF-om i sa Svetskom bankom i da traže ino kredite, a da te pare troše za finansiranje javnih rashoda. Oni su penzije ubrojili u javne rashode, a to je glupost. Penzija je ipak ekonomska kategorija. To je kao da ste dali ulog u banku i idete po svoje pare. Ako je neko ulagao u nešto četrdeset godina, onda je to ekonomska kategorija. Sve dok se javna potrošnja ne očisti od toga, MMF neće dati kredite.
RSE: Nisu penzije jedina javna potrošnja.
PANTIĆ: Ja govorim o tome koliko nama daju. Ako to učine, Penzioni fond će biti manji za 37 posto.
RSE: Šta je pokazala anketa koju ste uradili?
PANTIĆ: Pokazala je kako žive penzioneri Srbije, a to je bio i naziv ankete. Pokazala je da penzioneri nikako ne žive, da žive veoma siromašno, katastrofalno skromno. Zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja je 35 posto penzionera. Stambena situacija i velika nezaposlenost mladih je potvrdila da 38 posto penzionera i dalje živi u stanu sa decom i unucima. To su tri generacije. Svoju decu i unuke izdržava 48 posto penzionera. Samo 10 posto dece izdržava roditelje. Kada daje roditelj deci, onda se i jedno i drugo raduju. A kada dete daje roditelju, i jedno i drugo su žalosni.
RSE: Koliko penzioneri veruju političarima?
PANTIĆ: Svaki 17 penzioner veruje političaru. Političari uoči izbora daju fantastična obećanja. Kada bi se njihova obećanja ostvarila po pitanju zapošljavanja, uvozili bi smo radnu snagu. Sada je više nezaposlenih nego pre izbora.
RSE: Kako se hrane penzioneri?
PANTIĆ: Dva puta mesečno jede meso 32 posto penzionera. Anketa je rađena na uzorku od 1086 penzionera.
Visina primanja:
Do pet hiljada dinara ima 20 posto penzionera.
Od pet do deset hiljada dinara ima 52 posto penzionera.
Od 10 – 15 hiljada dinara prima 19 posto penzionera.
Od 15 – 20 hiljada dinara ima 6,6 posto penzionera.
Od 20 – 25 hiljada dinara ima 1,8 posto penzionera.
Preko 25 hiljada dinara prima 0,7 posto penzionera.
Struktura mesečnih troškova domaćinstva:
Na ishranu penzioneri troše 36 posto primanja.
Na komunalne usluge i televiziju se troši 49 posto primanja.
Na lekove se troši pet posto.
Na ostalo se troši 10 posto.
Kolače ne jedu, ali kažu iz zdravstvenih razloga.
Bela tehnika i nepokretnina je kupljena do 1998. godine.
Odnos penzionera prema drugima:
Redovno kupuje novine 18 posto penzionera.
Redovno sluša vesti 68 posto penzionera.
Za politiku se interesuje 41 posto penzionera.
Političarima veruje šest posto penzionera, svaki sedamnaesti.
Religiozno je 68 posto penzionera.
Zadovoljno zdravstvenim uslugama je 30 posto penzionera.
Zadovoljno pažnjom mladih prema njima je 64 posto.
Članova neke penzionerske organizacije je njih osam posto.
Na protestne mitinge izlazi 44 posto penzionera.
Koncerte, pozorišta ili bioskope posećuje osam posto penzionera.
Šta vas najviše raduje?
Povećanje penzija raduje 27 posto penzionera.
Zdravlje raduje 20 posto penzionera.
Deca i unuci raduju 26 posto penzionera.
Penzioneri su iznad svoga zdravlja stavili decu i unuke.
Šta vas ljuti?
Male penzije ljute 28 posto penzionera.
Nepravda ljuti 14 posto penzionera.
Neimaština ljuti 12 posto penzionera.
Politička situacija ljuti 15 posto penzionera.
Neodgovornost političara ljuti sedam posto penzionera.
Ova anketa oslikava život penzionera i bila je anonimna. Ali, to je prava istina koju bi ljudi, koji rade na reformi, mogli da uzmu u obzir.
RSE: Onaj koji danas ima 14 hiljada dinara penzije, koliko će imati 2009. godine?
PANTIĆ: Imaće 7,5 hiljada, a da ne pričamo o onim što imaju penziju od deset hiljada dinara ili manje. Proporcija je sve lošija i lošija, da bi se 2009. godine to svelo samo na troškove života.
RSE: Ako su već vlasti uvrstile penziju u javnu potrošnju, a ne tretiraju je kao ekonomsku kategoriju, zašto i druga javna potrošnja nije tako drastično zakačena?
PANTIĆ: Mislimo da je to nepravda. Nepravda je da se samo ovaj sloj kažnjava, a da drugi ostaju za neko drugo vreme. Iz budžeta se finansiraju poslanici, funkcioneri, svi mogući činovnici iz administracije. Finansijski efekti na osnovu uštede i predloženih izmena zakona za narednih nekoliko godina toliko su mali da se ne može računati da će doprineti rešenju problema vezanih za MMF, a za pojedinačnu ekonomsku sigurnost penzionera predstavljaju ozbiljno ugrožavanje egzistencije i kvaliteta života. Sa tim skidanjem upropastili su sloj penzionera, a nisu dobili efekte koje su očekivali da može da se kaže da je reforma uspela.
RSE: Sve institucije koje spadaju u ono što je državna administracija su pune službenika. Ne ide se ni na kakvo smanjivanje, niti prihoda, niti broja zaposlenih. Da li ste pokušali da reagujete u tom smeru?
PANTIĆ: Za sada sam još uvek posmatrač. Tražimo da, kako ova reforma zakači nas, da tako zakači i druge segmente. To nije u našoj nadležnosti, ali jeste u našoj nadležnosti da tražimo da se ta nepravda ispravi. Nećemo mi zbog toga bolje živeti. Uzimaju samo od penzionera koji su već ispod dozvoljene granice. Grehota je da se drugima oprosti, a da se nama uzme. Sa ovim oni privredu neće oporaviti.
RSE: Ranije je Penzioni fond bio prepun para. Te pare su odlazile u neke razne druge svrhe.
PANTIĆ: Odlazile su i namenski i nenamenski, ali najviše nenamenski. Od tih para su izgrađene mnoge fabrike. Sava centar je izgrađen od para iz Penzionog fonda. Proslave Dana republike po ambasadama u inostranstvu su finansirane tim parama. Niška banja, Vrnjačka banja, Soko banja, Mladenovačka banja i svi rehabilitacioni centri su sagrađeni od Penzionog fonda. Oni sada rade po komercijalnim cenama, a mi kao penzioneri nemamo nikakvu privilegiju. Najveća je nepravda kada se jedan objekat koji je sagrađen od sredstava Penzionog fonda proda, a mi od toga dobijemo samo deset posto. Cela masa treba da se vrati Penzionom fondu da se dođe do glavnice. Mi se krpimo sa komercijalnim kreditima, koji su pod kamatom, i iz budžeta. Razumem i državu koja je u vrlo lošoj ekonomskoj situaciji i još je MMF ucenjuje.
RSE: MMF zabranjuje i druge stvari.
PANTIĆ: UN kaže da standard penzija ne može da bude ispod određene granice, a on već odavno jeste.
RSE: Pokušala sam da razgovaram sa nekim penzionerima i da ih nagovorim da nešto kažu za ovu emisiju. Oni su to odbili. Neki bi i učestvovali, ali ne pod svojim imenom i prezimenom. Kako tumačite to da se ljudi boje?
PANTIĆ: Ušao je strah u ljude.
RSE: Šta mogu da izgube?
PANTIĆ: Neću da vređam penzionere, ali i stepen obrazovanja je važan. Jedan srednjoškolac penzioner neće tako da reaguje. Onaj zaplašeni, koji je bio pomoćni radnik i koji je uvek strepeo od gazde da ga ne otpusti, neće da reaguje. On smatra da ustaje protiv vlasti i misli da će vlast da ga kazni. Pokušavamo da ih ubedimo da toga ne može da bude, niti sme da bude, niti neko na tome radi. Ali strah je jači. Petsto penzionera izađe na ulicu da protestuje, a na Kalemegdanu dve hiljade penzionera igraju šah. To je ta negativna politika da drugi radi za njega.
RSE: Da li ste uspevali da se dogovorite sa Samostalnim sindikatom?
PANTIĆ: Čanak sa Smiljanićem pravi neke kontakte i dogovore. Nekada se i dogovore, ali mislim da jedni bez drugih ne mogu. Ako dođe do protesta, onda je zajednički imenitelj svih da jedni drugim pomognu. To važi i za Savez penzionera koji vodi Babić. Ne može Sindikat penzionera da protestuje, a Savez penzionera da ćuti, ili obrnuto. Imamo istu muku da je napadnut standard penzionera. Važan nam je penzioner kao jedinka, a da li je on član sindikata, to je irelevantno.
RSE: Dopune i izmene ovog zakona trebale su da budu na dnevnom redu još pre mesec dana, ali je napravljen pritisak u javnosti. Tu je bila značajna uloga Sindikata penzionera. U septembru bi izmene i dopune zakona trebale da se nađe pred Skupštinom Srbije, a pred vladom u avgustu.
PANTIĆ: Tako je. Treba da se formira radna grupa u koju će ući predstavnici sindikata, da sve prispele primedbe, koje su dali Upravni odbor PIO fonda i sindikati, uzmu u obzir, da se uzme sve validno što zavređuje pažnju, da se neki članovi doteraju ili potpuno izmene. Pošto se to završi, prečišćeni tekst nacrta ide vladi. Neću da se zanosim, ali kako vlada reši, tako će biti i na Skupštini. Vlada sigurno računa na 126 poslanika i zbog toga i ide na Skupštinu.
RSE: Ovih dana ćete napraviti okrugli sto na koji ćete pozvati ugledne ekonomiste. Šta je svrha?
PANTIĆ: To nam je uvertira za neko buduće ponašanje, da stručnu javnost pozovemo po pitanju zakona i reformi da daju svoje mišljenje, mada sam ja sa nekim već upoznat. Želimo da to čuje cela javnost. Ima tu vrlo jakih argumentovanih primedbi i smatramo da će taj okrugli sto u dobroj meri da utiče na tu radnu grupu. Ako radna grupa bude iole pametna i posluša glas javnosti i stručnosti, naći će se neki kompromis između onoga što je predloženo u nacrtu i između ovoga šta traže penzioneri. Mi smo imali penziju prema zaradi. Pa je to ukinuto. Onda je uveden švajcarski model: pola-pola. On traje do danas. Ovaj treći je najrigorozniji. On je toliko restriktivan da za 40 posto idemo dole u tri godine. Šta su sve penzioneri izgubili za ovih 150 godina, koliko se primaju penzije u Srbiji? Ne preteravam ako kažem da je ovo najteži period za penzionere. Mnogo toga se promenilo na štetu penzionera. Penzioneri su izgubili: pravo na regres, pravo na banjsko i kliničko lečenje, rad sa skraćenim vremenom za invalide, pravo na telesno oštećenje, starosna granica je pomerena za tri godine, pa i porodična penzija. Najviše što nas boli je to da se uvodi sadašnji sistem, da se penzije usklađuju prema troškovima života, što će nas izrazito mnogo pogoditi. Indeksacija će biti uvek u zakašnjenju. Sve što ste dobili, inflacija je u međuvremenu pojela. Tražimo da delimo sudbinu radnika. Kako njima standard pada, neka i nama pada. Ako njima raste standard, neka raste i nama.
RSE: Uvode se tri stuba. Osim redovnog doprinosa, koji poslodavac uplaćuje, svako može za sebe da uplaćuje prema svojim mogućnostima.
PANTIĆ: To je dobrovoljno dodatno neobavezno osiguranje i predstavlja drugi stup. Postoji i treći stup, a to je dobrovoljno obavezno osiguranje.
RSE: S obzirom na nivo siromaštva u ovoj zemlji, retko ko će moći sebi da osigura starost. A ostali?
PANTIĆ: Ostali će da kubure kako znaju i umeju. Povećaće se stopa smrtnosti i popraviće se brojčani odnos između penzionera i zaposlenih. Tako ćemo možda malo brže da se otarasimo penzionera.