RSE: Rečenica koju ste vjerovatno najčešće izgovarali otkada ste predsednik vojvođanske Skupštine je da „Vojvodina treba da bude most između Srbije i Evropske unije“. Da li je to vaša vizija Vojvodine?
KOSTREŠ: Ova vojvođanska administracija ima ambiciju da bude most između Srbije i Evrope i naše ponašanje – ne samo ovih nekoliko prethodnih meseci koliko je ova aktuelna administracija na vlasti, već i u prethodne četiri godine u kojima je vladala praktično ista politička koalicija sa nekim drugim ljudima na čelu – pokazalo je da donošenjem deklaracije o neophodnosti saradnje Srbije sa Hagom, o neophodnosti prevazilaženja istorijskih razlika, o nepostojanju kolektivne krivice, o neophodnosti otvaranja Vojvodine i Srbije prema Evropi da su sve to akcije i ponašanje koji jasno i nedvosmisleno pokazuju da Vojvodina može da ima tu ulogu i da ona aktivno radi na tom poslu.
RSE: Ipak, kako ostvariti tu ulogu i kako se na nju gleda u Beogradu?
KOSTREŠ: Kad govorite o konkretnim stvarima, kao što znate Vojvodina, nažalost, nema zakonodavnu vlast i mi ne možemo donositi evropske zakone ovde, ali možemo svojim ponašanjem uvoditi evropske standarde ponašanja i možemo biti onaj deo Republike Srbije koji će te standarde prvi primeniti. Recimo kada su u pitanju ljudska prava, institucija ombudsmana je recimo po prvi put uvedena u naš politički i skupštinski život i ombudsman i do dana današnjeg postoji samo u Vojvodini. Znači na taj način, našim ponašanjem, našim uvođenjem jasnih standarda, ostvarivanjem direktne komunikacije između Vojvodine i određenih evropskih regiona, uvođenjem investitora i investicija u Vojvodini, to su one aktivnosti koje mi možemo i koje sada povlačimo i koje preduzimamo da bi smo Srbiju jasnije približili Evropi. Jer, nažalost, mnogi političari u Beogradu su veoma konzervativni, ne prihvataju čak ni mnoge standarde koji su neophodni da se usvoje, čak ni u obliku ideje. Tako da je Vojvodina taj neki katalizator kroz koji sve te stvari prolaze. I kada mi pokažemo da to što se u Vojvodini radi nije ništa loše, nego da je naprotiv korisno i dobro za građane Vojvodine, onda se te ideje kasnije sprovode i u Srbiji. Nažalost, u ovom momentu mi nemamo veliko razumevanje od strane beogradske administracije i nemamo dobru saradnju po tom pitanju sa njima. Mi mislimo da na ovaj način – uvođenjem evropskih standarda, intenzivnim radom na povezivanju Srbije i Evrope – činimo dobru stvar. I bez obzira što u ovom momentu nemamo razumevanja i podrušku za to od strane republičke administracije, to nam je motiv samo da još jače i intenzivnije radimo na tim projektima i da se nadamo da će u periodu koji je pred nama, ili doći neka nova republička administracija koja će imati više razumevanja za evropske integracije i za Vojvodinu, ili da će ova republička administracija konačno uvideti da smo mi ovde u Vojvodini sastavni deo Srbije, da je vojvođanska administracija sastavni deo republičke administracije i da mi zajedno moramo da radimo u interesu građana Vojvodine i Srbije, a ne da se prema nama ponašaju kao prema nekom stranom telu, kao prema nekom tuđem ili nekom drugom organu.
RSE: Šta je značenje vaše poruke da „Srbija sigurno neće ući u EU ako ne reši pitanje autonomije Vojvodine“. Da li je to zalaganje za internacionalizaciju vojvođanskog pitanja?
KOSTREŠ: Kod nas se uvek, kada se govori o internacionalizaciji nekog pitanja, tu daje neki negativan kontekst te priče. Ja mislim da svako pitanje koje treba da se reši i može da se reši u Vojvodini i Srbiji, treba da se reši u Vojvodini i Srbiji, ali iskustva susednih zemalja ili drugih evropskih zemalja treba prihvatiti jer integracijom u Evropu mi ćemo internacionalizovati mnoge teme koje su nama veoma značajne i veoma važne. A kada sam rekao da se Srbija neće moći integrisati u Evropu ukoliko ne reši pitanje Vojvodine, to je prosto činjenica, jer Evropa funkcioniše kao jedan sistem gde je jedan od stubova evropske demokratije regionalizacija i Evropa se polako transformiše iz Evrope nacija u Evropu regija. Regije dobivaju sve više značaja i sve više ingerencija i veoma je važno da se taj princip primeni i u Srbiji, kada već Srbija želi da postane sastavni deo Evrope.
RSE: Posve je primetno ćutanje Beograda o pokrajinskoj platformi o položaju Vojvodine u novom Ustavu Srbije. Možda je u toj tišini samo kao izuzetak jedna poruka iz redova Demokratske stranke Srbije da je to „potpuno izlišan predlog jer se on suštinski i ne razlikuje od Vladinog predloga“. Kako vi to tumačite i u čemu je onda problem?
KOSTREŠ: Ne bih mogao da se složim sa konstatacijom da se ono što pokrajinska administracija vidi kao neke osnovne interese i kao polaznu tačku za definisanje položaja Vojvođana u novom Ustavu Srbije nalazi u predlogu Vlade Republike Srbije. Predlog Vlade Republike Srbije, bar u onom obliku i u onoj meri u kojoj sam ja upoznat s njim, veoma je poguban i loš po Vojvodinu, iz prostog razloga što je tim predlogom definisano da Republika Srbija ima između ostalog i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, a da se položaj Vojvodine definiše posebnim organskim zakonom. To u prevodu znači da će Skupština Srbije na predlog Skupštine Vojvodine legitimisati nadležnosti Vojvodine i da će oni važiti do neke sledeće odluke Skupštine Republike Srbije, što znači da bi se svakom promenom većine u Skupštini Srbije menjao i status Vojvodine, što mene opet navodi na zaključak da bi se pokrajinska administracija bavila samo svojim nadležnostima i ničim drugim, što je perfidan način za ukidanje i uništenje vojvođanske autonomije.
RSE: Šta vi onda u ovakvoj situaciji očekujete?
KOSTREŠ: Manir beogradskih političara je da se ponašaju kao mala deca po nekim pitanjima. Kada imaju goruća pitanja, oni se prave da ta pitanja ne postoje, oni ih ignorišu, izbegavaju da se susretnu sa njima i onda im se ta pitanja vrate kao bumerang ili kao veliki problem koji onda moraju da reše i za koje nemaju dovoljno ni vremena, ni mesta i mnogo lošiju polaznu poziciju nego da su se tim pitanjima bavili na vreme. Mislim da bi bilo mnogo bolje i mnogo produktivnije za sve nas da se njime pozabave sada kada je to jedno od mnogih pitanja koja postoje u našoj zemlji, nego kada ono postane gorući problem. Platforma Izvršnog veća Vojvodine je neka polazna osnova koja bi predstavljala minimum interesa i zahtjeva pokrajinske administracije. Znači platforma je nešto ispod čega mi nećemo ići, što ne znači da nećemo ići iznad toga. U toj platformi je stavljeno do znanja da tražimo punu zakonodavnu i izvršnu vlast, jasno definisane izvorne prihode i jasno definisanu imovinu i da je za nas ono što je najmanje prihvatljivo ili najmanje moguće u zajedničkoj državi kod sudske vlasti – posebno odelenje Vrhovnog suda Srbije.
RSE: Budući da očigledno predstoji rešavanje pitanja statusa Kosova, mislite li da to može imati uticaja i nekih posledica na situaciju u Vojvodini. Još se naime pamte prošlogodišnji martovski događaji u Vojvodini.
KOSTREŠ: Vojvodina je na najgori mogući način osetila nefunkcionisanje pravnog i policijskog sistema u Srbiji. Jer, da je Vojvodina imala ingerencije nad pravosuđem i policijom, siguran sam da se ti događaji, koji su se dešavali od 17. do 19. marta, u Vojvodini ne bi dogodili. Čak sam spreman da tvrdim i to, da je Vojvodina imala svoju policiju i da su se kojim slučajem u Vojvodini nalazile sve one džamije koje su izgorele u Beogradu i Nišu, da bismo mi to sačuvali, jer mi znamo vrednost tih objekata i znamo zašto je neophodno da se oni sačuvaju. Rešavanje pitanja Kosova će neminovno otvoriti i rešavanje pitanja Vojvodine, ne samo u smislu da ćemo mi tražiti to pitanje, nego će i Evropa i međunarodni faktor reći – pa dobro, i Vojvodina je bila konstitutivan deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije kao što su to bile Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, i pošto je status svih ostalih sedam konstitutivnih elemenata bivše SFRJ rešen i jasno definisan, hajde da vidimo šta je sa onim osmim, odnosno šta je sa Vojvodinom. I zato stalno i navodim da je veoma važno da Srbija sama počne da rešava pitanje Vojvodine i da definiše status Vojvodine pre nego što se pitanje i status Vojvodine postave ili nametnu kao problem.
S druge strane, mislim da jasnim definisanjem autonomije Vojvodine bi Srbija pokazala i međunarodnoj zajednici i Kosovu i Metohiji i građanima Kosova i Metohije da je sposobna da prihvati prisustvo autonomije i funkcionisanje autonomije na svojoj teritoriji. Ne može se Vlada Republike Srbije zalagati za decentralizaciju Kosova, a onda ne prihvatati decentralizaciju Republike Srbije. To je prosto jedan nonsens koji meni nije jasan. Ja da sam na mestu premijera Koštunice, ja bih potpuno obrnuo situaciju i povukao bih sledeće poteze: ja bih vratio punu autonomiju Vojvodini, omogućio bih izgradnju novih regiona na teritoriji Republike Srbije, gradu Beogradu bih dao ingerencije i nadležnosti koje zaslužuje svaki glavni grad i svaka regija koja se posmatra kao glavni grad. Šumadija koja je jedna i geografski i istorijski i kulturno definisana regija, sa glavnim gradom Kragujevcom, onda Jugoistočna Srbija s centrom u Nišu i Sandžak sa centrom u Novom Pazaru, praktično bi, izgradnjom takve jedne Srbije, dali argumente i međunarodnoj zajednici, ali i građanima Kosova zašto Kosovo treba da ostane sastavni deo Republike Srbije. Ovako mi dolazimo u situaciju da se traži podela Kosova, da podela Kosova bude totalno neprihvatljiva za međunarodnu zajednicu, jer bi podela Kosova mogla da znači podelu Makedonije i podelu Bosne i Hercegovine i izazivanje novih političkih nestabilnosti u ovom regionu. Insistiranje na regionalizaciji na jednom mestu, a nedozvoljavanjem regionalizacije na drugom, Vlada Republike Srbije šalje jednu poruku kojom mi nije jasno šta želi tačno i precizno da uradi i da nije ni sposobna da uradi tako nešto. Iz tog nekog konteksta mi sada dobivamo veoma lošu refleksiju na Vojvodinu, da mi treba da vodimo računa da li će rešavanje pitanja Kosova pogoršati status Vojvodine, da li će pogoršati međunacionalne odnose u Vojvodini, da li će od vojvođanskog pitanja napraviti vojvođanski problem i onda postati centar interesovanja i biti fokusirano od strane Evropske unije i onda će opet republička Vlada morati da rešava te probleme pod pritiskom, umesto da preokrenu situaciju, da preuzmu inicijativu u svoje ruke i pokažu svima da su sposobni da Srbija napravi jednu modernu, demokratsku, regionalizovanu državu, u kojoj je i Kosovu i Metohiji naravno mesto i u kojoj ima logike da Kosovo i Metohija ostane.
RSE: Kako vidite stanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini, imajući u vidu da je broj međuetničkih incidenata značajno opao i da su tenzije popustile, ali da ipak ima i upozorenja da je tradicija tolerantnosti i međusobnog uvažavanja ipak nagrižena?
KOSTREŠ: Miloševićev režim od devedesetih godina pa na ovamo je vrlo intenzivno radio na rušenju tih uspostavljenih principa i nepisanih pravila koja su važila. Međutim, ubeđen sam da će vojvođansko društvo i Vojvodina kao sistem vrednosti pobediti taj zao ili loš uticaj Miloševićeve politike i da će mladi ljudi koji su sada mnogo manje tolerantni prema različitostima nego što je to recimo bila moja generacija ili generacije pre mene, imati prilike i imati mogućnosti da shvate da to nije dobro, ni za njih, ni za sredinu u kojoj živimo. Pokušavam da shvatim zbog čega je to tako. Mladi ljudi o kojima pričamo nažalost nisu bili u prilici da vide kako funkcioniše Evropa, da vide kako se međuljudski odnosi grade u nekim normalnim i stabilnim sistemima. Oni su odrasli u situaciji gde je rat u okruženju, gde smo mi u ratu protiv celog sveta, bili su bombardovani propagandom da nas ceo svet mrzi, a da smo mi nebeski narod i da smo najbolji, i dosta je teško prevazići jednu takvu situaciju. Ali sa druge strane smo uspeli, uz vrlo velike napore i vrlo ozbiljno angažovanje, da prevaziđemo onaj period između septembra 2003. godine i septembra 2004. godine, koji je u najvećoj meri, u onom lošem kontekstu, odražavao međunacionalne odnose u Vojvodini. Da bi se to sve prevazišlo, mi moramo da delujemo preventivno. Vojvođanska administracija sada veoma puno napora, puno energije ulaže u prevenciju tih događaja i u edukaciju mladih ljudi, zbog čega su različitosti koje postoje ovde u Vojvodini naše bogatstvo a ne naša mana i zbog čega ih treba čuvati.
RSE: Počeli smo sa vizijom, pa da završimo sa stvarnošću. Ne jedan od naših slušalaca vas je upitao da li, kada pogledate Srbiju i Vojvodinu danas, mislite da je Milošević ipak pobedio?
KOSTREŠ: Činjenica da je Slobodan Milošević četiri godine u zatvoru, znači da smo se izborili sa diktatorom i pobedili diktatora. Ali da pobedimo njegov sistem vrednosti i njegov način razmišljanja i funkcionisanja i njegove saradnike ovde u Srbiji, za to ćemo morati da potrošimo još puno vremena i puno energije. Sada je na snazi jedna kontraofanziva, u idejnom i političkom smislu, njegovih saradnika i pristalica, ali sam siguran da Srbija neće dozvoliti sebi takav luksuz da se ponovo zatvaramo, da ponovo idemo u izolacionizam i da ponovo počnemo da radimo u korist svoje štete.
KOSTREŠ: Ova vojvođanska administracija ima ambiciju da bude most između Srbije i Evrope i naše ponašanje – ne samo ovih nekoliko prethodnih meseci koliko je ova aktuelna administracija na vlasti, već i u prethodne četiri godine u kojima je vladala praktično ista politička koalicija sa nekim drugim ljudima na čelu – pokazalo je da donošenjem deklaracije o neophodnosti saradnje Srbije sa Hagom, o neophodnosti prevazilaženja istorijskih razlika, o nepostojanju kolektivne krivice, o neophodnosti otvaranja Vojvodine i Srbije prema Evropi da su sve to akcije i ponašanje koji jasno i nedvosmisleno pokazuju da Vojvodina može da ima tu ulogu i da ona aktivno radi na tom poslu.
RSE: Ipak, kako ostvariti tu ulogu i kako se na nju gleda u Beogradu?
KOSTREŠ: Kad govorite o konkretnim stvarima, kao što znate Vojvodina, nažalost, nema zakonodavnu vlast i mi ne možemo donositi evropske zakone ovde, ali možemo svojim ponašanjem uvoditi evropske standarde ponašanja i možemo biti onaj deo Republike Srbije koji će te standarde prvi primeniti. Recimo kada su u pitanju ljudska prava, institucija ombudsmana je recimo po prvi put uvedena u naš politički i skupštinski život i ombudsman i do dana današnjeg postoji samo u Vojvodini. Znači na taj način, našim ponašanjem, našim uvođenjem jasnih standarda, ostvarivanjem direktne komunikacije između Vojvodine i određenih evropskih regiona, uvođenjem investitora i investicija u Vojvodini, to su one aktivnosti koje mi možemo i koje sada povlačimo i koje preduzimamo da bi smo Srbiju jasnije približili Evropi. Jer, nažalost, mnogi političari u Beogradu su veoma konzervativni, ne prihvataju čak ni mnoge standarde koji su neophodni da se usvoje, čak ni u obliku ideje. Tako da je Vojvodina taj neki katalizator kroz koji sve te stvari prolaze. I kada mi pokažemo da to što se u Vojvodini radi nije ništa loše, nego da je naprotiv korisno i dobro za građane Vojvodine, onda se te ideje kasnije sprovode i u Srbiji. Nažalost, u ovom momentu mi nemamo veliko razumevanje od strane beogradske administracije i nemamo dobru saradnju po tom pitanju sa njima. Mi mislimo da na ovaj način – uvođenjem evropskih standarda, intenzivnim radom na povezivanju Srbije i Evrope – činimo dobru stvar. I bez obzira što u ovom momentu nemamo razumevanja i podrušku za to od strane republičke administracije, to nam je motiv samo da još jače i intenzivnije radimo na tim projektima i da se nadamo da će u periodu koji je pred nama, ili doći neka nova republička administracija koja će imati više razumevanja za evropske integracije i za Vojvodinu, ili da će ova republička administracija konačno uvideti da smo mi ovde u Vojvodini sastavni deo Srbije, da je vojvođanska administracija sastavni deo republičke administracije i da mi zajedno moramo da radimo u interesu građana Vojvodine i Srbije, a ne da se prema nama ponašaju kao prema nekom stranom telu, kao prema nekom tuđem ili nekom drugom organu.
RSE: Šta je značenje vaše poruke da „Srbija sigurno neće ući u EU ako ne reši pitanje autonomije Vojvodine“. Da li je to zalaganje za internacionalizaciju vojvođanskog pitanja?
KOSTREŠ: Kod nas se uvek, kada se govori o internacionalizaciji nekog pitanja, tu daje neki negativan kontekst te priče. Ja mislim da svako pitanje koje treba da se reši i može da se reši u Vojvodini i Srbiji, treba da se reši u Vojvodini i Srbiji, ali iskustva susednih zemalja ili drugih evropskih zemalja treba prihvatiti jer integracijom u Evropu mi ćemo internacionalizovati mnoge teme koje su nama veoma značajne i veoma važne. A kada sam rekao da se Srbija neće moći integrisati u Evropu ukoliko ne reši pitanje Vojvodine, to je prosto činjenica, jer Evropa funkcioniše kao jedan sistem gde je jedan od stubova evropske demokratije regionalizacija i Evropa se polako transformiše iz Evrope nacija u Evropu regija. Regije dobivaju sve više značaja i sve više ingerencija i veoma je važno da se taj princip primeni i u Srbiji, kada već Srbija želi da postane sastavni deo Evrope.
RSE: Posve je primetno ćutanje Beograda o pokrajinskoj platformi o položaju Vojvodine u novom Ustavu Srbije. Možda je u toj tišini samo kao izuzetak jedna poruka iz redova Demokratske stranke Srbije da je to „potpuno izlišan predlog jer se on suštinski i ne razlikuje od Vladinog predloga“. Kako vi to tumačite i u čemu je onda problem?
KOSTREŠ: Ne bih mogao da se složim sa konstatacijom da se ono što pokrajinska administracija vidi kao neke osnovne interese i kao polaznu tačku za definisanje položaja Vojvođana u novom Ustavu Srbije nalazi u predlogu Vlade Republike Srbije. Predlog Vlade Republike Srbije, bar u onom obliku i u onoj meri u kojoj sam ja upoznat s njim, veoma je poguban i loš po Vojvodinu, iz prostog razloga što je tim predlogom definisano da Republika Srbija ima između ostalog i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, a da se položaj Vojvodine definiše posebnim organskim zakonom. To u prevodu znači da će Skupština Srbije na predlog Skupštine Vojvodine legitimisati nadležnosti Vojvodine i da će oni važiti do neke sledeće odluke Skupštine Republike Srbije, što znači da bi se svakom promenom većine u Skupštini Srbije menjao i status Vojvodine, što mene opet navodi na zaključak da bi se pokrajinska administracija bavila samo svojim nadležnostima i ničim drugim, što je perfidan način za ukidanje i uništenje vojvođanske autonomije.
RSE: Šta vi onda u ovakvoj situaciji očekujete?
KOSTREŠ: Manir beogradskih političara je da se ponašaju kao mala deca po nekim pitanjima. Kada imaju goruća pitanja, oni se prave da ta pitanja ne postoje, oni ih ignorišu, izbegavaju da se susretnu sa njima i onda im se ta pitanja vrate kao bumerang ili kao veliki problem koji onda moraju da reše i za koje nemaju dovoljno ni vremena, ni mesta i mnogo lošiju polaznu poziciju nego da su se tim pitanjima bavili na vreme. Mislim da bi bilo mnogo bolje i mnogo produktivnije za sve nas da se njime pozabave sada kada je to jedno od mnogih pitanja koja postoje u našoj zemlji, nego kada ono postane gorući problem. Platforma Izvršnog veća Vojvodine je neka polazna osnova koja bi predstavljala minimum interesa i zahtjeva pokrajinske administracije. Znači platforma je nešto ispod čega mi nećemo ići, što ne znači da nećemo ići iznad toga. U toj platformi je stavljeno do znanja da tražimo punu zakonodavnu i izvršnu vlast, jasno definisane izvorne prihode i jasno definisanu imovinu i da je za nas ono što je najmanje prihvatljivo ili najmanje moguće u zajedničkoj državi kod sudske vlasti – posebno odelenje Vrhovnog suda Srbije.
RSE: Budući da očigledno predstoji rešavanje pitanja statusa Kosova, mislite li da to može imati uticaja i nekih posledica na situaciju u Vojvodini. Još se naime pamte prošlogodišnji martovski događaji u Vojvodini.
KOSTREŠ: Vojvodina je na najgori mogući način osetila nefunkcionisanje pravnog i policijskog sistema u Srbiji. Jer, da je Vojvodina imala ingerencije nad pravosuđem i policijom, siguran sam da se ti događaji, koji su se dešavali od 17. do 19. marta, u Vojvodini ne bi dogodili. Čak sam spreman da tvrdim i to, da je Vojvodina imala svoju policiju i da su se kojim slučajem u Vojvodini nalazile sve one džamije koje su izgorele u Beogradu i Nišu, da bismo mi to sačuvali, jer mi znamo vrednost tih objekata i znamo zašto je neophodno da se oni sačuvaju. Rešavanje pitanja Kosova će neminovno otvoriti i rešavanje pitanja Vojvodine, ne samo u smislu da ćemo mi tražiti to pitanje, nego će i Evropa i međunarodni faktor reći – pa dobro, i Vojvodina je bila konstitutivan deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije kao što su to bile Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, i pošto je status svih ostalih sedam konstitutivnih elemenata bivše SFRJ rešen i jasno definisan, hajde da vidimo šta je sa onim osmim, odnosno šta je sa Vojvodinom. I zato stalno i navodim da je veoma važno da Srbija sama počne da rešava pitanje Vojvodine i da definiše status Vojvodine pre nego što se pitanje i status Vojvodine postave ili nametnu kao problem.
S druge strane, mislim da jasnim definisanjem autonomije Vojvodine bi Srbija pokazala i međunarodnoj zajednici i Kosovu i Metohiji i građanima Kosova i Metohije da je sposobna da prihvati prisustvo autonomije i funkcionisanje autonomije na svojoj teritoriji. Ne može se Vlada Republike Srbije zalagati za decentralizaciju Kosova, a onda ne prihvatati decentralizaciju Republike Srbije. To je prosto jedan nonsens koji meni nije jasan. Ja da sam na mestu premijera Koštunice, ja bih potpuno obrnuo situaciju i povukao bih sledeće poteze: ja bih vratio punu autonomiju Vojvodini, omogućio bih izgradnju novih regiona na teritoriji Republike Srbije, gradu Beogradu bih dao ingerencije i nadležnosti koje zaslužuje svaki glavni grad i svaka regija koja se posmatra kao glavni grad. Šumadija koja je jedna i geografski i istorijski i kulturno definisana regija, sa glavnim gradom Kragujevcom, onda Jugoistočna Srbija s centrom u Nišu i Sandžak sa centrom u Novom Pazaru, praktično bi, izgradnjom takve jedne Srbije, dali argumente i međunarodnoj zajednici, ali i građanima Kosova zašto Kosovo treba da ostane sastavni deo Republike Srbije. Ovako mi dolazimo u situaciju da se traži podela Kosova, da podela Kosova bude totalno neprihvatljiva za međunarodnu zajednicu, jer bi podela Kosova mogla da znači podelu Makedonije i podelu Bosne i Hercegovine i izazivanje novih političkih nestabilnosti u ovom regionu. Insistiranje na regionalizaciji na jednom mestu, a nedozvoljavanjem regionalizacije na drugom, Vlada Republike Srbije šalje jednu poruku kojom mi nije jasno šta želi tačno i precizno da uradi i da nije ni sposobna da uradi tako nešto. Iz tog nekog konteksta mi sada dobivamo veoma lošu refleksiju na Vojvodinu, da mi treba da vodimo računa da li će rešavanje pitanja Kosova pogoršati status Vojvodine, da li će pogoršati međunacionalne odnose u Vojvodini, da li će od vojvođanskog pitanja napraviti vojvođanski problem i onda postati centar interesovanja i biti fokusirano od strane Evropske unije i onda će opet republička Vlada morati da rešava te probleme pod pritiskom, umesto da preokrenu situaciju, da preuzmu inicijativu u svoje ruke i pokažu svima da su sposobni da Srbija napravi jednu modernu, demokratsku, regionalizovanu državu, u kojoj je i Kosovu i Metohiji naravno mesto i u kojoj ima logike da Kosovo i Metohija ostane.
RSE: Kako vidite stanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini, imajući u vidu da je broj međuetničkih incidenata značajno opao i da su tenzije popustile, ali da ipak ima i upozorenja da je tradicija tolerantnosti i međusobnog uvažavanja ipak nagrižena?
KOSTREŠ: Miloševićev režim od devedesetih godina pa na ovamo je vrlo intenzivno radio na rušenju tih uspostavljenih principa i nepisanih pravila koja su važila. Međutim, ubeđen sam da će vojvođansko društvo i Vojvodina kao sistem vrednosti pobediti taj zao ili loš uticaj Miloševićeve politike i da će mladi ljudi koji su sada mnogo manje tolerantni prema različitostima nego što je to recimo bila moja generacija ili generacije pre mene, imati prilike i imati mogućnosti da shvate da to nije dobro, ni za njih, ni za sredinu u kojoj živimo. Pokušavam da shvatim zbog čega je to tako. Mladi ljudi o kojima pričamo nažalost nisu bili u prilici da vide kako funkcioniše Evropa, da vide kako se međuljudski odnosi grade u nekim normalnim i stabilnim sistemima. Oni su odrasli u situaciji gde je rat u okruženju, gde smo mi u ratu protiv celog sveta, bili su bombardovani propagandom da nas ceo svet mrzi, a da smo mi nebeski narod i da smo najbolji, i dosta je teško prevazići jednu takvu situaciju. Ali sa druge strane smo uspeli, uz vrlo velike napore i vrlo ozbiljno angažovanje, da prevaziđemo onaj period između septembra 2003. godine i septembra 2004. godine, koji je u najvećoj meri, u onom lošem kontekstu, odražavao međunacionalne odnose u Vojvodini. Da bi se to sve prevazišlo, mi moramo da delujemo preventivno. Vojvođanska administracija sada veoma puno napora, puno energije ulaže u prevenciju tih događaja i u edukaciju mladih ljudi, zbog čega su različitosti koje postoje ovde u Vojvodini naše bogatstvo a ne naša mana i zbog čega ih treba čuvati.
RSE: Počeli smo sa vizijom, pa da završimo sa stvarnošću. Ne jedan od naših slušalaca vas je upitao da li, kada pogledate Srbiju i Vojvodinu danas, mislite da je Milošević ipak pobedio?
KOSTREŠ: Činjenica da je Slobodan Milošević četiri godine u zatvoru, znači da smo se izborili sa diktatorom i pobedili diktatora. Ali da pobedimo njegov sistem vrednosti i njegov način razmišljanja i funkcionisanja i njegove saradnike ovde u Srbiji, za to ćemo morati da potrošimo još puno vremena i puno energije. Sada je na snazi jedna kontraofanziva, u idejnom i političkom smislu, njegovih saradnika i pristalica, ali sam siguran da Srbija neće dozvoliti sebi takav luksuz da se ponovo zatvaramo, da ponovo idemo u izolacionizam i da ponovo počnemo da radimo u korist svoje štete.
