Pobjeda americkog predsjednika Džordža Buša na izborima prošlog novembra i njegova nedavna inauguracija, probudili su na Zapadnom Balkanu nade da ce tokom njegovog drugog mandata Amerika pokloniti više pažnje regionu. Natalija Djurickovic, ekspert americke nevladine organizacije Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), sa sjedištem u Vašingtonu, ne slaže se sa sugestijom iz našeg pitanja da je Balkan bio skrajnut s dnevnog reda americke administracije tokom prvog mandata predsjednika Buša:
„Slažem se da se donatori polako povlace sa Balkana i da Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu više prvi prioriteti medjunarodne zajednice. Ali to ne znaci da je americka administracija izgubila interes za regiju. To je možda jedno priznanje da se situacija temeljno popravila u toj regiji, te da se smatra da su ipak Bosna i Hercegovina i Kosovo sada problem koji Evropa ima i volje i kapaciteta da reši.“
Skoro deceniju nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, za Bosnu i Hercegovinu se ne može reci da je funkcionalna država. Bivši Visoki predstavnik Volfgang Petric nedavno je dejtonski okvir nazvao „ludjackom košuljom za ovu zemlju“. Pošto je uloga Sjedinjenih Država u definisanju sporazuma bila odlucujuca, kako eksperti s one s strane Atlantika gledaju na mogucnost njegove izmjene:
„Vecina eksperata s ove strane Atlantika smatraju da bi Bosna i Hercegovina imala velike koristi od ukidanja entiteta i kantona. Tim potezom zemlja bi se lakše integrisala u euroatlantske institucije. Takodjer je logicno da bi ukidanje kantonalne i entitetske vlade stvorilo budžetski efikasnu i centralizovanu vladu koja bi imala manje prepreke u donošenju svakodnevnih odluka. Mislim da je Visoki predstavnik, lord Ešdaun, vec poceo da testira granice Dejtona, jer je u junu Komisija za rekonstrukciju policije vec pocela da menja strukturu policije.“
Imajuci u vidu da je naša sagovornica svojevremeno radila u banjaluckoj Kancelariji Ujedinjenih nacija i da dobro poznaje prilike i raspoloženje u Republici Srpskoj, pitamo je koliko su opravdana strahovanja od radikalizacije i javnog mnijenja u slucaju izmjena ustavnog uredjenja Bosne i Hercegovine:
„Osim nekih demonstracija, ne smatram da je narod Republike Srpske spreman na neke vece korake. Mislim da je narod iscrpljen teškom ekonomskom situacijom, vladom koja je neefikasna i problemom nezaposlenosti, pogotovo medju mladima. Ali pošto pitate za Bosnu i Hercegovinu, moram da vam kažem da ne smatram da bi se potezom ukidanja entiteta samo Republika Srpska radikalizovala. Ako medjunarodna zajednica odluci da ukine entitete, onda ce morati i da ukine kantone. Ako se eliminišu entiteti i kantoni, onda postoji opasnost da ce se radikalizovati hrvatska manjina na teritoriji koja se pre rata zvala Herceg-Bosna. Deset godina je prošlo od Dejtona, ali još uvek narod Bosne i Hercegovine nije stvorio zajednicku nacionalnu svest. Ako me pitate za opasnost, ona leži u tome da ce ukidanje entiteta i kantona svi prihvatiti sada, ali moguce je da ce se posle povlacenja medjunarodne zajednice tri strane opet zavaditi i da ce opet poceti gradjanski rat.“
Kosovo ce, nema nikakve sumnje, narednih mjeseci biti kljucna preokupacija politicara i eksperata zaduženih za Zapadni Balkan. Nedavna analiza Medjunarodne krizne grupe (ICG) sa osnovnom tezom da u pokrajini prijeti eksplozija nasilja ako se pitanje statusa ne bude rješavalo ubrzano, izazvala je burne reakcije:
„Ja se totalno slažem da postoji velika mogucnost daljeg nasilja na Kosovu i smatram da bi se albanska vecina zadovoljila trenutnim rješenjem statusa Kosova. Ali ja se ne mogu složiti sa stavovima Medjunarodne krizne grupe, jer smatram da oni nisu predložili nacin na koji bi se te manjine zaštitile u toj novoj državi. Dalje smatram da medjunarodna zajednica nije pokazala cvrstu volju za rešavanje problema Kosova, kao što je pokazala i uspela u Bosni i Hercegovini. Godine 1998. medjunarodna zajednica je pokazala veliku volju da sprovede reforme i svoj program u Bosni. Rezultat je bio da se vecina izbeglica i raseljenih lica vratila na svoja ognjišta, i to bez velikog nasilja protiv povratnika. To je veliki uspeh i velika sreca za te ljude koji su se vratili na svoja ognjišta. Smatram da medjunarodna zajednica duguje tu istu pažnju i prema izbeglicama i raseljenim licima s Kosova.“
„Slažem se da se donatori polako povlace sa Balkana i da Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu više prvi prioriteti medjunarodne zajednice. Ali to ne znaci da je americka administracija izgubila interes za regiju. To je možda jedno priznanje da se situacija temeljno popravila u toj regiji, te da se smatra da su ipak Bosna i Hercegovina i Kosovo sada problem koji Evropa ima i volje i kapaciteta da reši.“
Skoro deceniju nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, za Bosnu i Hercegovinu se ne može reci da je funkcionalna država. Bivši Visoki predstavnik Volfgang Petric nedavno je dejtonski okvir nazvao „ludjackom košuljom za ovu zemlju“. Pošto je uloga Sjedinjenih Država u definisanju sporazuma bila odlucujuca, kako eksperti s one s strane Atlantika gledaju na mogucnost njegove izmjene:
„Vecina eksperata s ove strane Atlantika smatraju da bi Bosna i Hercegovina imala velike koristi od ukidanja entiteta i kantona. Tim potezom zemlja bi se lakše integrisala u euroatlantske institucije. Takodjer je logicno da bi ukidanje kantonalne i entitetske vlade stvorilo budžetski efikasnu i centralizovanu vladu koja bi imala manje prepreke u donošenju svakodnevnih odluka. Mislim da je Visoki predstavnik, lord Ešdaun, vec poceo da testira granice Dejtona, jer je u junu Komisija za rekonstrukciju policije vec pocela da menja strukturu policije.“
Imajuci u vidu da je naša sagovornica svojevremeno radila u banjaluckoj Kancelariji Ujedinjenih nacija i da dobro poznaje prilike i raspoloženje u Republici Srpskoj, pitamo je koliko su opravdana strahovanja od radikalizacije i javnog mnijenja u slucaju izmjena ustavnog uredjenja Bosne i Hercegovine:
„Osim nekih demonstracija, ne smatram da je narod Republike Srpske spreman na neke vece korake. Mislim da je narod iscrpljen teškom ekonomskom situacijom, vladom koja je neefikasna i problemom nezaposlenosti, pogotovo medju mladima. Ali pošto pitate za Bosnu i Hercegovinu, moram da vam kažem da ne smatram da bi se potezom ukidanja entiteta samo Republika Srpska radikalizovala. Ako medjunarodna zajednica odluci da ukine entitete, onda ce morati i da ukine kantone. Ako se eliminišu entiteti i kantoni, onda postoji opasnost da ce se radikalizovati hrvatska manjina na teritoriji koja se pre rata zvala Herceg-Bosna. Deset godina je prošlo od Dejtona, ali još uvek narod Bosne i Hercegovine nije stvorio zajednicku nacionalnu svest. Ako me pitate za opasnost, ona leži u tome da ce ukidanje entiteta i kantona svi prihvatiti sada, ali moguce je da ce se posle povlacenja medjunarodne zajednice tri strane opet zavaditi i da ce opet poceti gradjanski rat.“
Kosovo ce, nema nikakve sumnje, narednih mjeseci biti kljucna preokupacija politicara i eksperata zaduženih za Zapadni Balkan. Nedavna analiza Medjunarodne krizne grupe (ICG) sa osnovnom tezom da u pokrajini prijeti eksplozija nasilja ako se pitanje statusa ne bude rješavalo ubrzano, izazvala je burne reakcije:
„Ja se totalno slažem da postoji velika mogucnost daljeg nasilja na Kosovu i smatram da bi se albanska vecina zadovoljila trenutnim rješenjem statusa Kosova. Ali ja se ne mogu složiti sa stavovima Medjunarodne krizne grupe, jer smatram da oni nisu predložili nacin na koji bi se te manjine zaštitile u toj novoj državi. Dalje smatram da medjunarodna zajednica nije pokazala cvrstu volju za rešavanje problema Kosova, kao što je pokazala i uspela u Bosni i Hercegovini. Godine 1998. medjunarodna zajednica je pokazala veliku volju da sprovede reforme i svoj program u Bosni. Rezultat je bio da se vecina izbeglica i raseljenih lica vratila na svoja ognjišta, i to bez velikog nasilja protiv povratnika. To je veliki uspeh i velika sreca za te ljude koji su se vratili na svoja ognjišta. Smatram da medjunarodna zajednica duguje tu istu pažnju i prema izbeglicama i raseljenim licima s Kosova.“
