RSE: Gospodine Kasa, od različitih pitanja koja su Vam kao Online gostu Radija Slobodna Evropa postavljena, ima li neko na koje je bilo najteže dati jednostavan odgovor? Mislim da Vas isprovociram, podsjećajući na pitanje naših slušalaca da li je teže sažeto odgovoriti na pitanje ko je kriv za raspad Jugoslavije ili prognozirati perspektivu i dalji zajednički život Srba, Mađara i naravno svih drugih na ovim prostorima.
KASA: Nikad nije bilo takvih situacija na Balkanu da se na postavljena pitanja, pogotovo iz sfere politike, mogu dati jednostavni odgovori. Tako da je izuzetno teško dati sažet, koncizan odgovor na postavljena pitanja. Mene jedino raduje da nije bilo provokativnih, nije bilo primitivnih pitanja, već pitanja od životne važnosti, kako za pojedinca, tako i za čitavo društvo u kojem živimo.
RSE: Bez obzira na tu složenost mogućih odgovora, ko je i možete li ga označiti, po Vašem sudu, glavni krivac za raspad nekadašnje Jugoslavije?
KASA: Nije kriv pojedinac, nego čitavo društvo koje je u tom pravcu vođeno i nije našlo u sebi dovoljno snage da se odupire tim idejama buktajućeg nacionalizma i šovinizma. Tako da smo svi mi na kraju krajeva krivi za nastalu situaciju, samo stepen odgovornosti onih koji su se borili protiv nabujalog nacionalizma i onih koji su podgrevali takvu situaciju, kao što je Srpska akademija nauka, bivši predsednici, bivši političari, čitav niz ličnosti do Miloševića, nije isti.
RSE: Pretpostavljam da ste mogli da razaznate izgleda priličnu zabrinutost nekih građana koji su Vam se obraćali i koji su Vas podsjećali da smo još očigledno veoma daleko od članstva u Evropskoj uniji, da im se čini da su neke vrednosti 5. oktobra sve dalje. Zanimljivo je bilo i propitivanje za Vaš komentar povodom najava koje su se u Skupštini Srbije mogle čuti od strane zamenika predsednika Srpske radikalne stranke koji je upozoravao da Srbija treba da čuva svoje heroje, kako je rekao, i prognozirao da će uskoro ponovo biti potrebni za odbranu, pa čak precizirao i neki novi mart koji bi mogao biti teži. Kakve su Vaše strepnje i kako Vi gledate na budućnost?
KASA: Pre svega treba razdvojiti pojmove. Heroji i ratni zločinci ne mogu biti u istom košu. Oni koji su odgovorni za stradanja više stotina hiljada ljudi, za milionske kolone izbjeglica, za ovu situaciju bede i bespuća, beznadne situacije u Srbiji, koji su doprineli da Srbija bude udaljena od evropske zajednice za petnaestak godina, oni ne mogu biti tretirani kao heroji. Tako da se tu razlikujemo u oceni sa gospodinom Nikolićem.
RSE: Vlast u Srbiji je najavila pripremu novog Ustava za tri meseca…
KASA: Po koji put je vlast najavila tako brzu izradu Ustava? Ja to slušam već godinama, a sve smo dalje od novog Ustava. To je za mene samo neka farsa za odlaganje novih izbora.
RSE: Ono što mene zapravo zanima je kako vi gledate na pripremu novog Ustava u Srbiji, pa bez obzira…?
KASA: Ma nema šanse za novi Ustav u ovim okolnostima. Za donošenje novog ustava je potrebna dvotrećinska većina u Parlamentu, pa to treba usvojiti i na referendumu. Današnja situacija u Srbiji to ne čini realnim.
RSE: Ima još jedan aspekt za koji bi bilo zanimljivo čuti Vaše mišljenje. Znamo naime da u sadašnjem sastavu Parlamenta nema političkih predstavnika manjinskih stranaka.
KASA: To nikome i ne fali. Oni su „bogom dani“, zadovoljni sami sobom, bez manjinskih predstavnika. Niko nas ne zove, niko nas ništa ne pita, tu i tamo se održavaju kontakti sa nacionalnim savetima da bi se svetu zamazale oči, međutim suštinskog dijaloga, suštinskog razgovora, suštinske saradnje sa manjinskim narodima, sa etničkim zajednicama u Srbiji nema i oko toga ne treba da se zavaravamo.
RSE: Novi Ustav se najavljuje kao ustav jedne nove, savremene, demokratske…
KASA: Ja u to uopšte ne verujem. Dok Srbija ne shvati da bez stvarne demokratizacije, bez rešavanja ljudskih prava, bez adekvatnog tretmana nacionalnih manjina, nema ulaska u evropsku zajednicu, dok se to ne shvati, dotle mi možemo pričati priču o novim ustavima i o novoj političkoj sceni i o 5. oktobru i o martu i o Nikoliću i o Koštunici i o svemu možemo pričati, ali suština je da niko na tome u Srbiji ozbiljno sada ne radi.
RSE: U ovom momentu bi bilo zanimljivo čuti Vaš sud, budući da je stranka koju predvodite potpisala strateški sporazum o saradnji sa Demokratskom strankom, koliko se, po Vašem iskustvu, pokazalo u toj stranci senzibiliteta za interese i potrebe manjinskih zajednica, osim onih zajedničkih odrednica u političke svrhe?
KASA: Ako bih želio biti malo zloban, onda bih mogao da ukažem samo na to kako su bili osetljivi u vojvođanskom Parlamentu u izglasavanju predstavnika za Radio-difuzni savet.
RSE: Gde nema predstavnika manjina.
KASA: Da, gde nema predstavnika manjina. Moje kolege iz Demokratske stranke i svi ostali u koaliciji, zajedno sa radikalima, glasali su da ne bude predstavnika nacionalnih manjina u Radio-difuznom savetu. To pokazuje pravo stanje i u toj koaliciji, gde je i Savez vojvođanskih Mađara. Naša stremljenja ni tamo ne nailaze na odobravanje, odnosno interesi pojedinaca ili pojedinih grupa su mnogo jači od interesa nacionalnih manjina, odnosno društva koje se kreće ka nekoj demokratiji.
RSE: Sada upravo dajete šlagvort da Vas pitam vezano za incidente sa etničkim predznakom, kojih je zaista bilo u priličnoj meri. Tokom ove godine je doduše, čini se, situacija nešto smirenija, nakon izbora, mada se ovih dana evo pojavio i slučaj Torde. Vi ste tokom godine prilično oštro i čini se naglasnije kritikovali odnos države, odnosno Vlade, a posebno ministra Jočića, prema problemu antimanjinskih incidenata u Vojvodini, kojih je bilo najviše protiv Mađara, mada i protiv pripadnika drugih nacionalnih zajednica. Da li smatrate da tu ima pomaka i kako cenite odnos i u Demokratskoj stranci i odnos samog predsednika kada je reč i o ovom problemu?
KASA: Izgleda da je u Srbiji svako zauzet svojim problemima. Predsednik svojim, premijer svojim, ministri svojim i manjine svojim. Na žalost, problem je u tome da nas tuku i da smo mi pripadnici manjinskih naroda žrtve (nije „privilegija“ samo Mađara da budu tučeni i prebijani, nego ima tih pojava i prema drugim etničkim zajednicama). Ali tim pitanjem se niko ozbiljno u ovoj državi ne bavi. Policija po ustaljenom redu, stavlja znak jednakosti između žrtve i onih koji uzrokuju takve pojave, traži krivce i u jednoj i u drugoj grupi, da bi mogli tvrditi da tu ne postoji politički motiv, već da se radi samo o tuči. Pa ta policija treba da spreči i običnu tuču, a kamoli tuču s etničkim motivom. Međutim, ni to ne radi, nego mirno, staloženo, sa satima zakašnjenja izlazi na teren i onda obavlja neke razgovore, prikuplja operativne podatke, danima to rešava i onda daje neku izjavu da nije bilo etničkog sukoba. Hvala bogu što nema ozbiljnijih žrtava. Ali policija treba reagovati oštro, da se ova situacija ne bi izrodila u krvavu bitku, makar između dvojice ljudi, a kamoli dvaju naroda. To ne shvata ni policija, ni predsednik države, ni premijer, ni gospodin Jočić. Uostalom, ne znam ni šta gospodin Jočić radi ako ne može da obezbedi sigurnost svojih građana, bili to Srbi, Mađari ili Hotentoti. Policija je zauzeta političkim hajkama, udruženo sa G17, zajedno žele stvarati neku aferu, rade osvetničku hajku da bi degradirali bivše i sadašnje političare. Tako da su time zauzeti gospoda iz policije i iz Vlade.
RSE: Budući da je pitanje ovih incidenata internacionalizovano i da ste uostalom i Vi lično u srpskoj javnosti bili dosta prozivani…
KASA: To je interesantno, da budem prozivan ja koji sam smeo reagovati na to da ima određenih pojava koje mogu biti opasne za društvo u kojem živimo, a nisu krivi vinovnici te situacije, oni koji uzrokuju takvu situaciju. Pa najjednostavnije bi bilo rešiti osnovu ovih sukoba, da ne bi Kasa dolazio do reči da reaguje. Međutim, lako je prebaciti krivicu na drugoga, a ne liječiti osnovnu bolest.
RSE: Stvar je stigla i do Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Monitoring misija treba krajem januara da dođe u posetu Vojvodini i da se upozna sa stanjem i činjenicama. Šta Vi mislite da će moći da utvrdi?
KASA: Zavisi koliko je i sama Evropa zainteresovana za utvrđivanje činjenica. Da li će ta ekipa doći samo da se slika sa nama ili želi ozbiljno da uđe u srž problema. Tako da je to jedna veoma složena igra. Zavisi od ishoda te posete. Siguran sam da ni Evropa, ni Srbija ne mogu da kažu da nije bilo atrociteta prema etničkim zajednicama u Srbiji i da su ljudska prava maksimalno zagarantovana, jer treba činjenicama da nam dokažu da smo ravnopravni građani i da imamo ista prava kao većinski narod, u zapošljavanju, u državnim organima, u policiji, u vojsci, u pravosuđu, da možemo upotrebljavati materinji jezik kao službeni jezik tamo gde smo u većini ili u većem broju. Činjenice su na našoj strani, želela to gospoda prihvatiti ili ne, međutim činjenice su tu.
RSE: Sad ste izgovorili termin „atrociteti“, a prema nekim saopštenjima, nakon susreta sa predsednikom Tadićem ste navodno obećali da taj termin nećete koristiti.
KASA: I oni su obećali da će sprečiti ove sukobe, međutim to nisu uradili. Pa zašto ja da se pridržavam dogovora.
RSE: Za kraj, iz jednog broja pitanja ste mogli da vidite da je očigledno za vojvođanske Mađare u velikoj meri bilo sumorno i razočaravajuće ono što se dogodilo na referendumu o mogućnosti davanja dvojnog državljanstva sunarodnicima.
KASA: Vodimo bitku na dva fronta, pa ćemo na jednom sigurno pobediti.
RSE: Nakon neuspelog referenduma o tom pitanju u Mađarskoj, Vi ste izjavili da se vojvođanski Mađari osećaju često građanima drugog reda, da se osećaju diskriminisani i da je eto to bila prilika da u matičnoj državi eventualno razmisle o tome da li hoće da im pomognu. Ali ono što me zanima je da li se Vi, gospodine Kasa, recimo osećate građaninom drugog reda, diskriminisanim u ovoj državi i evo jedan slušalac Vas je upitao zbog čega mislite da bi pasoš jedne druge, dakle Vaše matične države, mogao da pomogne da to bude u manjoj meri?
KASA: Ne radi se samo o pasošu, nego se radi o tome da želimo pripadati, kao punopravni građani, mađarskoj naciji. Bez promena granica, bez sukoba, ali mi pripadamo mađarskoj naciji, isto kao što i Srbi širom sveta pripadaju srpskom narodu. To je suština, a ne pasoš i tako redom. Možda će pasoš ubrzati situaciju i u Srbiji da se drugačije razmišlja o približavanju Evropi, tako da možemo samo doprineti bržem i pogodnijem rešenju tokova u samoj Srbiji.
KASA: Nikad nije bilo takvih situacija na Balkanu da se na postavljena pitanja, pogotovo iz sfere politike, mogu dati jednostavni odgovori. Tako da je izuzetno teško dati sažet, koncizan odgovor na postavljena pitanja. Mene jedino raduje da nije bilo provokativnih, nije bilo primitivnih pitanja, već pitanja od životne važnosti, kako za pojedinca, tako i za čitavo društvo u kojem živimo.
RSE: Bez obzira na tu složenost mogućih odgovora, ko je i možete li ga označiti, po Vašem sudu, glavni krivac za raspad nekadašnje Jugoslavije?
KASA: Nije kriv pojedinac, nego čitavo društvo koje je u tom pravcu vođeno i nije našlo u sebi dovoljno snage da se odupire tim idejama buktajućeg nacionalizma i šovinizma. Tako da smo svi mi na kraju krajeva krivi za nastalu situaciju, samo stepen odgovornosti onih koji su se borili protiv nabujalog nacionalizma i onih koji su podgrevali takvu situaciju, kao što je Srpska akademija nauka, bivši predsednici, bivši političari, čitav niz ličnosti do Miloševića, nije isti.
RSE: Pretpostavljam da ste mogli da razaznate izgleda priličnu zabrinutost nekih građana koji su Vam se obraćali i koji su Vas podsjećali da smo još očigledno veoma daleko od članstva u Evropskoj uniji, da im se čini da su neke vrednosti 5. oktobra sve dalje. Zanimljivo je bilo i propitivanje za Vaš komentar povodom najava koje su se u Skupštini Srbije mogle čuti od strane zamenika predsednika Srpske radikalne stranke koji je upozoravao da Srbija treba da čuva svoje heroje, kako je rekao, i prognozirao da će uskoro ponovo biti potrebni za odbranu, pa čak precizirao i neki novi mart koji bi mogao biti teži. Kakve su Vaše strepnje i kako Vi gledate na budućnost?
KASA: Pre svega treba razdvojiti pojmove. Heroji i ratni zločinci ne mogu biti u istom košu. Oni koji su odgovorni za stradanja više stotina hiljada ljudi, za milionske kolone izbjeglica, za ovu situaciju bede i bespuća, beznadne situacije u Srbiji, koji su doprineli da Srbija bude udaljena od evropske zajednice za petnaestak godina, oni ne mogu biti tretirani kao heroji. Tako da se tu razlikujemo u oceni sa gospodinom Nikolićem.
RSE: Vlast u Srbiji je najavila pripremu novog Ustava za tri meseca…
KASA: Po koji put je vlast najavila tako brzu izradu Ustava? Ja to slušam već godinama, a sve smo dalje od novog Ustava. To je za mene samo neka farsa za odlaganje novih izbora.
RSE: Ono što mene zapravo zanima je kako vi gledate na pripremu novog Ustava u Srbiji, pa bez obzira…?
KASA: Ma nema šanse za novi Ustav u ovim okolnostima. Za donošenje novog ustava je potrebna dvotrećinska većina u Parlamentu, pa to treba usvojiti i na referendumu. Današnja situacija u Srbiji to ne čini realnim.
RSE: Ima još jedan aspekt za koji bi bilo zanimljivo čuti Vaše mišljenje. Znamo naime da u sadašnjem sastavu Parlamenta nema političkih predstavnika manjinskih stranaka.
KASA: To nikome i ne fali. Oni su „bogom dani“, zadovoljni sami sobom, bez manjinskih predstavnika. Niko nas ne zove, niko nas ništa ne pita, tu i tamo se održavaju kontakti sa nacionalnim savetima da bi se svetu zamazale oči, međutim suštinskog dijaloga, suštinskog razgovora, suštinske saradnje sa manjinskim narodima, sa etničkim zajednicama u Srbiji nema i oko toga ne treba da se zavaravamo.
RSE: Novi Ustav se najavljuje kao ustav jedne nove, savremene, demokratske…
KASA: Ja u to uopšte ne verujem. Dok Srbija ne shvati da bez stvarne demokratizacije, bez rešavanja ljudskih prava, bez adekvatnog tretmana nacionalnih manjina, nema ulaska u evropsku zajednicu, dok se to ne shvati, dotle mi možemo pričati priču o novim ustavima i o novoj političkoj sceni i o 5. oktobru i o martu i o Nikoliću i o Koštunici i o svemu možemo pričati, ali suština je da niko na tome u Srbiji ozbiljno sada ne radi.
RSE: U ovom momentu bi bilo zanimljivo čuti Vaš sud, budući da je stranka koju predvodite potpisala strateški sporazum o saradnji sa Demokratskom strankom, koliko se, po Vašem iskustvu, pokazalo u toj stranci senzibiliteta za interese i potrebe manjinskih zajednica, osim onih zajedničkih odrednica u političke svrhe?
KASA: Ako bih želio biti malo zloban, onda bih mogao da ukažem samo na to kako su bili osetljivi u vojvođanskom Parlamentu u izglasavanju predstavnika za Radio-difuzni savet.
RSE: Gde nema predstavnika manjina.
KASA: Da, gde nema predstavnika manjina. Moje kolege iz Demokratske stranke i svi ostali u koaliciji, zajedno sa radikalima, glasali su da ne bude predstavnika nacionalnih manjina u Radio-difuznom savetu. To pokazuje pravo stanje i u toj koaliciji, gde je i Savez vojvođanskih Mađara. Naša stremljenja ni tamo ne nailaze na odobravanje, odnosno interesi pojedinaca ili pojedinih grupa su mnogo jači od interesa nacionalnih manjina, odnosno društva koje se kreće ka nekoj demokratiji.
RSE: Sada upravo dajete šlagvort da Vas pitam vezano za incidente sa etničkim predznakom, kojih je zaista bilo u priličnoj meri. Tokom ove godine je doduše, čini se, situacija nešto smirenija, nakon izbora, mada se ovih dana evo pojavio i slučaj Torde. Vi ste tokom godine prilično oštro i čini se naglasnije kritikovali odnos države, odnosno Vlade, a posebno ministra Jočića, prema problemu antimanjinskih incidenata u Vojvodini, kojih je bilo najviše protiv Mađara, mada i protiv pripadnika drugih nacionalnih zajednica. Da li smatrate da tu ima pomaka i kako cenite odnos i u Demokratskoj stranci i odnos samog predsednika kada je reč i o ovom problemu?
KASA: Izgleda da je u Srbiji svako zauzet svojim problemima. Predsednik svojim, premijer svojim, ministri svojim i manjine svojim. Na žalost, problem je u tome da nas tuku i da smo mi pripadnici manjinskih naroda žrtve (nije „privilegija“ samo Mađara da budu tučeni i prebijani, nego ima tih pojava i prema drugim etničkim zajednicama). Ali tim pitanjem se niko ozbiljno u ovoj državi ne bavi. Policija po ustaljenom redu, stavlja znak jednakosti između žrtve i onih koji uzrokuju takve pojave, traži krivce i u jednoj i u drugoj grupi, da bi mogli tvrditi da tu ne postoji politički motiv, već da se radi samo o tuči. Pa ta policija treba da spreči i običnu tuču, a kamoli tuču s etničkim motivom. Međutim, ni to ne radi, nego mirno, staloženo, sa satima zakašnjenja izlazi na teren i onda obavlja neke razgovore, prikuplja operativne podatke, danima to rešava i onda daje neku izjavu da nije bilo etničkog sukoba. Hvala bogu što nema ozbiljnijih žrtava. Ali policija treba reagovati oštro, da se ova situacija ne bi izrodila u krvavu bitku, makar između dvojice ljudi, a kamoli dvaju naroda. To ne shvata ni policija, ni predsednik države, ni premijer, ni gospodin Jočić. Uostalom, ne znam ni šta gospodin Jočić radi ako ne može da obezbedi sigurnost svojih građana, bili to Srbi, Mađari ili Hotentoti. Policija je zauzeta političkim hajkama, udruženo sa G17, zajedno žele stvarati neku aferu, rade osvetničku hajku da bi degradirali bivše i sadašnje političare. Tako da su time zauzeti gospoda iz policije i iz Vlade.
RSE: Budući da je pitanje ovih incidenata internacionalizovano i da ste uostalom i Vi lično u srpskoj javnosti bili dosta prozivani…
KASA: To je interesantno, da budem prozivan ja koji sam smeo reagovati na to da ima određenih pojava koje mogu biti opasne za društvo u kojem živimo, a nisu krivi vinovnici te situacije, oni koji uzrokuju takvu situaciju. Pa najjednostavnije bi bilo rešiti osnovu ovih sukoba, da ne bi Kasa dolazio do reči da reaguje. Međutim, lako je prebaciti krivicu na drugoga, a ne liječiti osnovnu bolest.
RSE: Stvar je stigla i do Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Monitoring misija treba krajem januara da dođe u posetu Vojvodini i da se upozna sa stanjem i činjenicama. Šta Vi mislite da će moći da utvrdi?
KASA: Zavisi koliko je i sama Evropa zainteresovana za utvrđivanje činjenica. Da li će ta ekipa doći samo da se slika sa nama ili želi ozbiljno da uđe u srž problema. Tako da je to jedna veoma složena igra. Zavisi od ishoda te posete. Siguran sam da ni Evropa, ni Srbija ne mogu da kažu da nije bilo atrociteta prema etničkim zajednicama u Srbiji i da su ljudska prava maksimalno zagarantovana, jer treba činjenicama da nam dokažu da smo ravnopravni građani i da imamo ista prava kao većinski narod, u zapošljavanju, u državnim organima, u policiji, u vojsci, u pravosuđu, da možemo upotrebljavati materinji jezik kao službeni jezik tamo gde smo u većini ili u većem broju. Činjenice su na našoj strani, želela to gospoda prihvatiti ili ne, međutim činjenice su tu.
RSE: Sad ste izgovorili termin „atrociteti“, a prema nekim saopštenjima, nakon susreta sa predsednikom Tadićem ste navodno obećali da taj termin nećete koristiti.
KASA: I oni su obećali da će sprečiti ove sukobe, međutim to nisu uradili. Pa zašto ja da se pridržavam dogovora.
RSE: Za kraj, iz jednog broja pitanja ste mogli da vidite da je očigledno za vojvođanske Mađare u velikoj meri bilo sumorno i razočaravajuće ono što se dogodilo na referendumu o mogućnosti davanja dvojnog državljanstva sunarodnicima.
KASA: Vodimo bitku na dva fronta, pa ćemo na jednom sigurno pobediti.
RSE: Nakon neuspelog referenduma o tom pitanju u Mađarskoj, Vi ste izjavili da se vojvođanski Mađari osećaju često građanima drugog reda, da se osećaju diskriminisani i da je eto to bila prilika da u matičnoj državi eventualno razmisle o tome da li hoće da im pomognu. Ali ono što me zanima je da li se Vi, gospodine Kasa, recimo osećate građaninom drugog reda, diskriminisanim u ovoj državi i evo jedan slušalac Vas je upitao zbog čega mislite da bi pasoš jedne druge, dakle Vaše matične države, mogao da pomogne da to bude u manjoj meri?
KASA: Ne radi se samo o pasošu, nego se radi o tome da želimo pripadati, kao punopravni građani, mađarskoj naciji. Bez promena granica, bez sukoba, ali mi pripadamo mađarskoj naciji, isto kao što i Srbi širom sveta pripadaju srpskom narodu. To je suština, a ne pasoš i tako redom. Možda će pasoš ubrzati situaciju i u Srbiji da se drugačije razmišlja o približavanju Evropi, tako da možemo samo doprineti bržem i pogodnijem rešenju tokova u samoj Srbiji.
