To je Kragujevčanka Biljana Bošković danas. Imala je samo 16 godina kada je 1991. godine preživela eksploziju tromblonske mine koju je nastavnik doneo u školu na čas istorije. Mila Stefanović je u vreme kada se na prostorima bivše Jugoslavije rasplamsavao ratni sukob bila razredni starešina odeljenja koje je zadesila tregedija.
“Generacija ta za koju se i vezuje ova tragedija jeste nesrećna generacija. Oni su zapravo iz školskih klupa mobilisani i odlazili na ratišta. ”
Prilikom eksplozije profesor Dušan Jovanović je poginuo, a od učenika najviše je nastradala Biljana kojoj su lekari uspeli da spasu život.
“Profesor je pokušao da nam pokaže minu koja se nalazila na njegovoj katedri, a ja sam sedela u prvoj klupi do katedre. Kako nije mogao da je rasklopi on je šutnuo par puta u katedru sa tom minom i ona je na kraju počela da šišti. Tri sekunde je šištala i desila se eksplozija. Pala sam u komu u kojoj sam bila 20 dana. S obzirom da sam ja tada izgubila vid u mnogome sam što se tiče života i tadašnjim nekim planovima presečena.”
Biljana od tada živi u mraku, ali je još u bolničkoj postelji pronašla svoj životni svetionik.
“Kada sam izašla iz kome mama je bila danju sa mnom a tata je bio noću pored mene. Ja sam sačekala da oboje budu pored mene prisutni i razmišljala sam kako da im kažem da to što meni bude potresno i stresno za njih. Jednostavno da im pokažem da sam ja toliko jaka i da to mene ne može da sruši kao njihovu jedinicu, kao njihovu mezimicu, kao njihovu nadu u sve.”
I taman kada je pomislila da je pregrmela sve nevolje, usledila je nova epizoda nesrećne sudbine.
”Desilo se to zato što meni nešto naknadno nije bilo dobro i dok me je tata odveo u bolnicu, apsolutno više nije mogao da izdrži. Jednostavno na kraju srce mu je puklo. Ja sam morala svim svojim snagama da izađem iz svih tih teškoća i svih tih tuga i svih tih boli, da sama od svega toga budem jača i da spasim ono što mi je ostalo, a ostala mi je naravno moja divna mama.”
Njena najbolja drugarica Aleksandra Šundović kaže da ni danas ne zna kako je Biljana prebrodila save te nesreće:
“Smatram da ne bi imala dovoljno snage da budem ovakva kao što je ona. Znači ja jedino mogu da joj se divim.”
Biljana je shvatila da tek kada se suoči sa smrću čovek postane svestan prave vrednosti života.
“Živeti danas bolje nego juče, a svakako lošije nego sutra, što opet daje neki uvid u neku borbu za sve u životu, apsolutno za sve. Shvatiš i šta je život i da je život jako vredan i da moramo da budem optimista i da mora za svaki korak da mora da se izbori.”
Ona svojim životnim optimizam prosto zrači na okolinu kaže Marija Pušica, Biljanina rođaka iz Priboja. Marija studira u Kragujevcu i živi u stanu sa Biljanom i njenom majkom Dragicom.
“Bilja se obipno prva budi, ona je ta koja mene budi kafom. Ona kuva kafu, pijemo kafom, onda kreće razgovor jutarnji. Ona je osoba koja na mene mnogo uticala. Sve što sam postigla na fakultetu velikim delom je njena zasluga.”
Biljanina bivša razredna Mila Stefanović smatra da je ona pravi primer devojke koja je hrabrošću i upornošću uspela da prebrodi sve životne pehove.
“I prosto mi je pokazala koliko mi sa nekim svojim svakodnevnim depresijama i potištenostima izgledamo smešni u odnosu na ono što može da nam pokaže jedan takav primer osobe koja je uspela sve da prevaziđe.”
Svoje umeće i upornost u razbijanju mraka u kojem se našla tuđom krivicom Biljana nam je pokazala i za kompjuterom koji ima specijalni multimedijalni probram za slepe. Pomoću tog programa ona vodi svoj dnevnik, dopisuje se sa prijateljima, surfuje po internetu i čita novine.
”Sada ću da iskucam poruku: Veliki i srdačan pozdrav slušaocima Radio Slobodne Evrope.”
“Generacija ta za koju se i vezuje ova tragedija jeste nesrećna generacija. Oni su zapravo iz školskih klupa mobilisani i odlazili na ratišta. ”
Prilikom eksplozije profesor Dušan Jovanović je poginuo, a od učenika najviše je nastradala Biljana kojoj su lekari uspeli da spasu život.
“Profesor je pokušao da nam pokaže minu koja se nalazila na njegovoj katedri, a ja sam sedela u prvoj klupi do katedre. Kako nije mogao da je rasklopi on je šutnuo par puta u katedru sa tom minom i ona je na kraju počela da šišti. Tri sekunde je šištala i desila se eksplozija. Pala sam u komu u kojoj sam bila 20 dana. S obzirom da sam ja tada izgubila vid u mnogome sam što se tiče života i tadašnjim nekim planovima presečena.”
Biljana od tada živi u mraku, ali je još u bolničkoj postelji pronašla svoj životni svetionik.
“Kada sam izašla iz kome mama je bila danju sa mnom a tata je bio noću pored mene. Ja sam sačekala da oboje budu pored mene prisutni i razmišljala sam kako da im kažem da to što meni bude potresno i stresno za njih. Jednostavno da im pokažem da sam ja toliko jaka i da to mene ne može da sruši kao njihovu jedinicu, kao njihovu mezimicu, kao njihovu nadu u sve.”
I taman kada je pomislila da je pregrmela sve nevolje, usledila je nova epizoda nesrećne sudbine.
”Desilo se to zato što meni nešto naknadno nije bilo dobro i dok me je tata odveo u bolnicu, apsolutno više nije mogao da izdrži. Jednostavno na kraju srce mu je puklo. Ja sam morala svim svojim snagama da izađem iz svih tih teškoća i svih tih tuga i svih tih boli, da sama od svega toga budem jača i da spasim ono što mi je ostalo, a ostala mi je naravno moja divna mama.”
Njena najbolja drugarica Aleksandra Šundović kaže da ni danas ne zna kako je Biljana prebrodila save te nesreće:
“Smatram da ne bi imala dovoljno snage da budem ovakva kao što je ona. Znači ja jedino mogu da joj se divim.”
Biljana je shvatila da tek kada se suoči sa smrću čovek postane svestan prave vrednosti života.
“Živeti danas bolje nego juče, a svakako lošije nego sutra, što opet daje neki uvid u neku borbu za sve u životu, apsolutno za sve. Shvatiš i šta je život i da je život jako vredan i da moramo da budem optimista i da mora za svaki korak da mora da se izbori.”
Ona svojim životnim optimizam prosto zrači na okolinu kaže Marija Pušica, Biljanina rođaka iz Priboja. Marija studira u Kragujevcu i živi u stanu sa Biljanom i njenom majkom Dragicom.
“Bilja se obipno prva budi, ona je ta koja mene budi kafom. Ona kuva kafu, pijemo kafom, onda kreće razgovor jutarnji. Ona je osoba koja na mene mnogo uticala. Sve što sam postigla na fakultetu velikim delom je njena zasluga.”
Biljanina bivša razredna Mila Stefanović smatra da je ona pravi primer devojke koja je hrabrošću i upornošću uspela da prebrodi sve životne pehove.
“I prosto mi je pokazala koliko mi sa nekim svojim svakodnevnim depresijama i potištenostima izgledamo smešni u odnosu na ono što može da nam pokaže jedan takav primer osobe koja je uspela sve da prevaziđe.”
Svoje umeće i upornost u razbijanju mraka u kojem se našla tuđom krivicom Biljana nam je pokazala i za kompjuterom koji ima specijalni multimedijalni probram za slepe. Pomoću tog programa ona vodi svoj dnevnik, dopisuje se sa prijateljima, surfuje po internetu i čita novine.
”Sada ću da iskucam poruku: Veliki i srdačan pozdrav slušaocima Radio Slobodne Evrope.”
