Politički predstavnici Albanaca iz Preševske doline, izrazili su zabrinutost da bi utvrđivanje konačnog statusa Kosova moglo destabilizovati ovaj prostor i zatražili su demilitarizaciju područja tri opštine na jugu Srbije. Istovremeno Albanci sa juga Srbije smatraju da bi njihova nacionalna prava morala biti u kao i prava koja se garantuju Srbima na severu Kosova.
Dok se vode pregovori oko budućeg statusa Kosova, ogroman deo građana, Albanaca, Preševske doline, živi u iščekivanju kako će se to odraziti na njihov položaj na jugu Srbije. Istovremeno, Pokret za demokratski progres i lider te albanske partije Jonuz Musliju, nekadašnji vođa vojne formacije Albanaca na jugu Srbije, zatražili su demilitarizaciju preševskog regiona:
"Zatražili smo demilitarizaciju u Preševskoj dolini, da se implementira kosovski sporazum i da se na ovom prostoru smeste međunarodne snage kako bi očuvali mir i sprečili eventualno nasilje u Preševskoj dolini. Ovo je zbog poslednje deklaracije funkcionera Vlade Srbije koji prete ratom ukoliko Kosovo proglasi nezavisnost. Oseti se napetost i vidi se više snaga prethodnih dana. Sam ministar je naglasio da će se 700 ljudi smestiti u Preševskoj dolini."
Albanska nacionalna zajednica u takozvanoj končuljskoj deklaraciji traži veću zastupljenost u lokalnim organima vlasti, ali i identičan stepen prava koja se garantuju Srbima na severu Kosova. Nenad Đurđevic, direktor službe koordinacionog centra za Preševo, Bujanovac i Medveđu, kaže za naš program da su zahtevi političkih partija Albanaca sa prostora ove tri opštine, nerealni i neka vrsta podrške procesu koji se vodi na Kosovu, kao da nema razloga da se traži demilitarizacija juga centralne Srbije:
"Ova izjava gospodina Muslija nije nova. Ono što je sigurno je da Vlada, ministarstva i Koordinaciono telo detaljno prate situaciju i na KiM i mogućnost nekih uticaja koji bi eventualno imali na jug Srbije, ali za sada nema nikakvih alarmantnih izveštaja. Nema nikavog posebnog vojnog prisustva, ništa što nije bilo do sada i što nije funkcionisalo kako treba da funkcioniše. Mislim da su ove izjave više političke, možda za podršku nekim stavovima na samom Kosovu, i one nikako ne doprinose boljitku građanima ove tri opštine, koje mislim da više brinu neki realni i opipljivi problemi nego ova visoka politika."
Skender Destani, predsednik Demokratske unije doline i potpredsednik opštine Preševo ipak kaže da ne bi trebalo direktno povezivati pitanje položaja Srba na severu Kosova i albanske zajednice na području Preševske doline, ali da se u deklaraciji jasno navodi da se zalaganja i prava Albanaca realizuju u okviru institucija sistema:
"S tim da ta prava budu komparativna, skoro ista, sa pravima Srba na Kosovu iako znamo da ne možemo dobiti sve ono što imaju Srbi na Kosovu jer je naš prostor u kojem živimo i broj stanovnika manji. Komparacija sa severnim Kosovom dolazi u obzir samo u slučaju promene unutrašnje, administrativne, granice Kosova - mi sumnjamo da do toga neće doći."
Skupština albanskih odbornika u septembru je donela političku deklaraciju u kojoj traže reciprocitet u ostvarivanju manjinskih prava sa onim što će Srbi dobiti na severu Kosova. Šaip Kamberi iz odbora za ljudska prava u Bujanovcu:
"Ne samo u tom kontekstu već i u kontekstu onoga što se poslednjih mesec dana čuje i u Srbiji – pretnje garde Cara Lazara, nagoveštaj o dovođenju još trupa i izjave nekih visokih zvaničnika da će Srbija krenuti u rat da odbrani Kosovo. To izaziva strah kod albanskog stanovništva u Preševskoj dolini. Podržavam demilitarizaciju regiona, povlačenje vanredno angažovanih snaga, kao što je po programu Vlade Srbije iz 2001. godine, jer mislim da je to pretnja i ekonomskom razvoju regiona – ne verujem da bi bilo koji strani, ozbiljni, investitor ulagao novac u region u kojem neko prividno ili neproglašeno vanredno stanje."
Očito je da finalizacija statusa Kosova otvara nove pre svega bezbednosne rizike u regionu juga Srbije, a ne treba zaboraviti i da je u novembru 2000. godine došlo je do eskalacije etničkog nasilja. Jug Srbije, u kojem živi najveći deo Albanaca, je nanerazvijeniji deo države. Ipak, deo javnosti poslednje zahteve Albanaca tumači i kao deo taktičkog nadmudrivanja u strateškoj igri utvrđivanja konačnog statusa Kosova.
