Posle ove reakcije makedonskog MUP-a, danas je u Ministarstvu vanjskih poslova u Skoplju bio pozvan srpski ambasador Zoran Popović, od koga je zatraženo obrazloženje u vezi izjave Djelića. Popović je pojasnio da se radi o pogrešnoj interpretaciji govora vicepremijera, koja je izvadjena iz konteksta. Djelić je samo želeo da istakne dobru saradnju bezbednosnih organa svih zemalja u regionu u suzbijanju kriminala i terorizma, a ne da implicira bilo kakvo učestvovanje Srbije u aktivnostima makedonskog MUP-a, rekao je ambasador Popović.
U medjuvremenu i lider jedne od partije Albanaca u Makedoniji Bardulj Mahmuti, koji je do prošle godine politički delovao na Kosovu, zatražio je od kosovskog premijera Agima Čekua da se ogradi od kako je rekao, zločina nad albanskim stanovništvom u podšarplaninskim selima i da to obznani pred medjunarodnim institucijama, umesto da ulazi u polemiku sa srpskim vicepremijerom.
Vlada Srbije nije se oglasila povodom očekivanja makedonskog Ministarstva spoljnih poslova da se potpredsednik Bozidar Djelić izvini ili da se Vlada ogradi od njegove izjave da je srpska policija pomogla proslomesečnu akciju makednoske policije u tetovskom selu Brodec. Analitičari bezbednosnih prilika pak, kažu da je normalno da postoji bezbednosna obaveštajna saradnja u regionu ali i da se čitava polemika može posmatrati i iz ugla kosovskog problema.
U Vladi Srbije bez komentara
U kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Bozidara Djelića nisu imali komentar povodom demantija njegovih navoda od strane makedonskog Ministarstva spoljnih poslova. Na drugoj strani poznavaoci bezbednosnih prilika kažu da je to sto je potpredsednik srpske Vlade Bozidar Djelić izjavio u Briselu verovatno istina, ali i stvar kojom se bave obaveštajne službe i da nijedna obaveštajna služba najčešće ne želi da ono što radi izadje u javnost. Te da se i u tom kontekstu mogu tumačiti reagovanja koja su usledila nakon izjave srpskog potpredsednika.
Marko Milošević iz Centra za civilno vojne odnose kaže za naš program da je pitanje kako ko čita ovu priču i šta želi time da postigne. Srpska policija, ukoliko je pomogla, mogla je da pomogne oko dostavljanja nekih obaveštajnih podataka za neke grupe, kaže Milošević:
“Normalno je da postoji medjusobno obaveštajna saradnja u regionu, pogotovo što Srbija i Makedonija dele slične bezbednosne pretnje, tako da nije nelogično da postoji takva saradnja, ali to opet nije dostupno široj javnosti.”
Interesantno je i da je izjava kosovskog premijera Agima Čekua na istom skupu u Briselu da je tačno da je Srbija uticala na dogadjaje u Brodecu i da smatra da "Beograd motiviše Albance na nemire u Makedoniji" prošla bez reagovanja. Marko Milošević iz Centra za civilno vojne odnose kaže da se priča nastala nakon izjave srpskog premijera svakako može čitati i iz ugla kosovskog problema:
"Kako bi Albanska populacija u Makedoniji mogla da shvati tu saradnja sa srpskom policijom? Pa verovatno jako loše. To bi verovatno makednosku Vladu svrstalo oko rešavanja kosovskog pitanja na odredjenu stranu, što bi oni želeli da izbegnu zbog stabilnosti u svojoj zemlji. Zašto se potpredsednik Djelić hvalio tom saradnjom? Verovatno da bi prikazao Srbiju kao pouzdanog regionalnog partnera u bezbednosnim pitanjima, kao Srbiju koja može da reaguje na drugačije načine od onih tradicionalnih, u kojim nas vide kao osvajače ili kako već. Izjave Agima Čekua čak ne bih ni komentarisao”, kaže Marko Milosević iz Centra za civilno vojne odnose
Pitanje koje se otvara nakon reagovanja makedonskog Ministarstva policije je da li ovo može da izazove poremećaje u srpsko – makednoskim državnim odnosima. Dušan Lazić iz Foruma za medjunarodne odnose i dugogodišnji diplomata:
“Meni to ne liči na neki spor koji može da se izrodi u bilo šta ozbiljnije. Mislim da se takvi slučajevi dešavaju.”
