Sporazum po kome će Srbija moći da koristi sredstva iz predpristupnog fonda EU odnosi se na period od 2007. do 2011. godine, a potpisali su ga potrpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i direktor direkcije Evropske komisije za Zapadni Balkan Pjer Mirel
(Pierre Mirel). Sredstva će biti usmeravana u četiri osnovna pravca: razvoj institucija, društveno-ekonomski razvoj, brži proces evropskih integracija i saradnju sa zemljama u regionu. Prema rečima Božidara Đelića, koji će biti nacionalni koordinator za plasman pomoći EU, u pitanju su najveća sredstva koja je Srbija ikada dobila za period od pet godina, a koja predviđaju plasman oko 103 evra po glavi stanovnika:
(Pierre Mirel). Sredstva će biti usmeravana u četiri osnovna pravca: razvoj institucija, društveno-ekonomski razvoj, brži proces evropskih integracija i saradnju sa zemljama u regionu. Prema rečima Božidara Đelića, koji će biti nacionalni koordinator za plasman pomoći EU, u pitanju su najveća sredstva koja je Srbija ikada dobila za period od pet godina, a koja predviđaju plasman oko 103 evra po glavi stanovnika:
"Zašto Evropa pomaže Srbiji, da li je to uslovljena pomoć? Odgovor je – nije. Nije uslovljena nikavim političkim pretpostavkama i nema nikakve veze sa rešenjem statusa KiM, ali istovremeno postoji očekivanje EU da će naša zemlja preduzeti reforme u domenu institucija, ekonomije, organizacije naše lokalne samouprave, koje će nas približiti evropskim standardima u tom domenu."
Direktor direkcije Evropske komisije za Zapadni Balkan Pjer Mirel naglašava da je reč o trećem koraku koji su poslednjih nedelja zajednički napravili Evropska Unija i Srbija. Prvi je bio parafiranje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, a drugi potpisivanje sporazuma o ublažavanju viznog režima:
"Važno je napomenuti da ova sredstva, koja će biti dodeljivana narednih godina, ne predstavljaju kredite koji bi morali da se otplaćuju EU. Čemu tolika velikodušnost? Mi to zapravo radimo u sopstvenom interesu. Jasno je da je Srbija evropska zemlja i da će jednog dana pristupiti EU. Pošto je to jedan dugačak i složen proces mi želimo da pružimo svoju pomoć Srbiji u njenom priključivanju EU."
O uticaju evrointegracija na ekonomsku situaciju u Srbiji govorilo se u beogradskom hotelu Hajat, gde su se brojni strani poslovni ljudi i novinari interesovali za mogući uticaj politike na srpski biznis. “Srbija sigurno ne ide ka ratu na Kosovu i garantujem da dešavanja vezana za status pokrajine neće zaustaviti proces reformi i ekonomskih integracija”, poručio je drugog dana poslovnog okruglog stola u organizaciji britanskog “Ekonomista” Milan Parivodić, savetnik za ekonomiju premijera Vojislava Koštunice. On je ubeđen da se u 2008. godini ništa loše za biznis u Srbiji:
"Mislim da kosovski problem, bez obzira na razvoj situacije, neće dovesti u pitanje egzistenciju Vlade, da neće izazvati sukobe, osima ako oni budu izazvani sa druge strane – ako naše građane napadnu Albanci, što ne očekujem jer su, kao što je ministar Samardžić rekao, pod kontrolom svojih gazda. Mislim da će 2008. godina biti bolja od 2007. - 2006. je bila perfektna, 2007. ne tako dobra, ali bi 2008. u svakom slučaju trebala da bude bolja od tekuće."
RSE: Ostajete pri stavu da će Srbija biti tigar na Balkanu?
"Ako smo pametni možemo da postanemo čopor tigrova, ne samo jedan, a ako smo manje pametni onda ćemo biti neki olinjali mačor."
Bazične perspektive Srbije nisu loše, iako se uočavaju ozbiljni politički rizici, poput kosovskog problema, nestabilnosti vlade ili mogućeg terorizma, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Lazar Kekić, regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu i vodeći stručnjak za ekonomske prognoze britanskog magazina “Ekonomist”:
"Očekujemo da bi stopa rasta mogla da se održi i da bude relativno visoka, ove godine je oko 7 %, možda čak i malo više. Donekle neko blaže usporenje 2008. i 2009. što je delimično uzrokovano usporenjem u zemljama EU. Srbija je u jednom dinamičnom okruženju negde u sredini, nije među najbržim ali sigurno nije ni na začelju, što nije loše s obzirom odakle se krenulo. Uvek se postavlja pitanje da li je moglo brže i drugačije. Sigurno je da je došlo do usporenja poslednjih par godina, neke stvari su propuštene, moglo je malo brže i bolje ali vidimo da su neki planovi za narednu godinu, bez obzira na političku neizvesnost, za strukturne reforme i dalju privatizaciju, izuzetno ambiciozni - neke dosta velike stvari bi trebale da se reše narednih godinu-dve dana."
