Zvaničnici u Ministarstvu odbrane kažu da su benefiti za Srbiju od pristupanja ovom programu ogromni, ali politička neusaglašenost među strankama vladajuće koalicije u vezi sa tim kako i na koji način Srbija treba da učestvuje u ovom programu, prete da Srbiju isključe iz nekih važnih međunarodnih vojnih misija.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je Srbija pristupanjem programu Partnerstvo za mir dobila mnogo i da to nije uspeh samo za Vojsku Srbije veći za čitavu državu. Govoreći o projektima koji su realizovani u prethodnih godinu dana, Šutanovac je rekao:
"Po pitanju realizacije programa koji smo radili u okviru Partnerstva za mir, dostaviću vam to u pismenoj formi. Toga ima zaista puno i nisam imao priliku da sve to sublimiram, ali ti programi sadrže od niza zajedničkih vežbi, sa zemljama koje su članice Partnerstva za mir, do raznih drugih edukacija, školovanja, investiranja u našu vojsku. Dakle, postoji veliki broj programa koje smo sproveli u proteklih godinu dana."
Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je Srbija pristupanjem programu Partnerstvo za mir dobila mnogo i da to nije uspeh samo za Vojsku Srbije veći za čitavu državu. Govoreći o projektima koji su realizovani u prethodnih godinu dana, Šutanovac je rekao:
"Po pitanju realizacije programa koji smo radili u okviru Partnerstva za mir, dostaviću vam to u pismenoj formi. Toga ima zaista puno i nisam imao priliku da sve to sublimiram, ali ti programi sadrže od niza zajedničkih vežbi, sa zemljama koje su članice Partnerstva za mir, do raznih drugih edukacija, školovanja, investiranja u našu vojsku. Dakle, postoji veliki broj programa koje smo sproveli u proteklih godinu dana."
Međutim, iako je Srbija već godinu dana članica programa Partnestvo za mir, neki važni projekti još uvek čekaju da budu realizovani. Nedavno je sekretar odbrane Norveške Espen Bart Ejde izjavio kako se nada se da će Vojska Srbije uputiti tim lekara, u okviru snaga Norveške, u misiju u Avganistanu koja se odigrava pod mandatom UN i komandom NATO-a. Ali Srbija još uvek nije odgovorila na taj poziv. Analitičari smatraju da je odugovlačenje sa davanjem odgovora na taj poziv, posledica različitih pogleda među strankama u Parlamentu u vezi sa tim da li vojnici iz Srbije uopšte treba da učesvuju u vojnim misijama, posebno onim misijama koje su pod komandom NATO-a.
Pomoćnik ministra odbrane Dušan Spasojević kaže za RSE da je Vojska Srbije sve pripreme već obavila, ali da od Parlamenta zavisi da li će lekari iz Srbije putovati u Avganistan:
"Mi smo, nakon dogovora sa norveškom stranom, još 28. avgusta prošle godine uputili u proceduru predlog odluke za angažovanje našeg sanitetskog tima u okviru misije u Avganistanu. Odluka je jednoglasno usvojena na Vladi 28. septembra 2006. godine, međutim, prema našem Ustavu odluku o slanju vojske van zemlje donosi Parlament – to je odluka koju će morati da donese Narodna skupština. Mi očekujemo da će se to desiti u najskorije vreme. Mi zaista mislimo da ćemo tako ne samo učvrstiti dobre odnose koje imamo sa Norveškom već da ćemo i ugled Republike Srbije, ne samo Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, podići na još viši nivo ako budemo participirali u operacijama podrške mira."
Među strankama u Srbiji već godinama postoje oprečni stavovi o tome da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne. Te razlike dodatno su pojačane nakon odluke Koštuničine Demokratske stranke Srbije da Partnerstvo za mir predstavlja gornju granicu uključivanja Srbije u programe Severnoatlantske alijanse. Sa druge strane, Tadićeva Demokratska stranka otvoreno zagovara ulazak Srbije u NATO, gde je Partnerstvo za mir samo prvi korak na tom dugom putu. Pavle Janković, predsednik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, kaže za RSE, da su tako konfuzne izjave za Srbiju jako loše, uprkos tome, što zvaničnici NATO-a, kako kaže, imaju razumevanje za položaj u kome se Srbija trenutno nalazi:
"Sigurno nije dobro da se šalju konfuzne poruke – to ne ne odgovara ni nama ni imidžu naše zemlje koji ionako nije dobar."
Janković naglašava da ni posle godinu dana ni javnost, ali ni dobar deo političke elite, još uvek ne zna šta su sve benefiti od članstva Srbije u Partnerstvu za mir:
"Ulaskom u Partnerstvo za mir nam se otvaraju vrata da radimo na ozbiljnoj reformi sistema odbrane, vojske, državne uprave, to je demokratska kontrola oružanih snaga koja se radi u Parlamentu. Takođe, primena novih tehnologija i savremenih standarda koji postoje u NATO-u – ne zaboravimo da u NATO-u postoje vrlo visoki standardi pomoću kojih je moguće da oružane snage zemalja članica zajedno sarađuju u operacijama, što se zove interoperabilnost. Ulaskom u Partnerstvo za mir mi u osnovnim fazama provodimo barem dve godine a nakon toga, kroz posebno prilagođene programe i određene programe saradnje, možemo da izaberemo ulazak u takozvani Akcioni plan članstva. Stoga, u ovom trenutku, samim tim što smo postali članica Partnerstva za mir, imamo barem 7-8 godina vremena pre nego što uopšte aktivno pokrenemo pitanje ulaska u NATO. Za nas je to veoma dugotrajan proces koji bismo morali da iskoristimo za profesionalno stasavanje i usavršavanje našeg sistema odbrane."
