Odgovarajuće radne grupe koje je formriala Pregovaračka ekipa Kosova su još u avgustu završile svoj deo posla u pripremi predloga za zastavu, grb i himnu nezavisne države Kosova, a na osnovu ovlašćenja koja su data u predlogu medjunarodnog posrednika za status Kosova Martija Ahtisarija.
Nekibe Keljmendi koja je član komisije za izradu državnih simbola Kosova u izjavi za naš program ističe kako je komisija još u julu, odnosno avgustu završila svoj deo posla objavljivanjem konkursa za državne simbole Kosova.
“Analizirali smo koje su aplikacije došle na vreme, koje od njih ispunjavaju kriterijume koje je prethodno utvrdila pregovarčka ekipa i obavili i druga tehnicka pitanja.”
Ona ističe kako je sve pripremljeno za Skupštinu Kosova da bi se odmah nakon što se otvori procedura razmatranja i usvajanja zakona o državnim simbolima, oni mogli biti usvojeni, odnosno utvrdjeni.
“Medjutim prethodno treba da bude formirana jedna stručna komisija koja će sa umetničkog aspekta izvrsiti izbor najboljih predloga.”
Kelmendi ističe kako se stalo samo na ovome, pošto još uvek nije rešen status Kosova i još u skupštinsku proceduru nije ušao predlog zakona o državnim simbolima Kosova.
“Ako bi smo sada nastavili dalje to bi moglo biti shvaćeno kao neka vrsta prejudiciranja statusa i znali smo da bi to onda to bilo stopirano ili bi na to stavio veto sef UNMIK-a.”
Ostalo je da nakon utvrdjivanja statusa Predsedništvo Skupštine formira stručnu komisiju, da ona da svoje mišljenje o predloženim rešenjima, odnosno da Skupštini predloži koji od predloga, prema stručnom sudu najbolje izražava ono što Kosovo treba
da bude. Prema gospodji Kelmendi pravni osnov za donošenje zakona treba da bude novi ustav Kosova, što pretpostavlja da pre svih ostalih rešenja Kosovo prvo treba da ima svoj novi Ustav. Politički analitičar Migjen Kelmendi ističe da činjenica da još uvek nije zavrsen posao oko izrade simbola buduće države Kosovo govori o i dalje prisutnoj dilemi kod političkih i institucionalnih predstavnika Kosova.
“To govori o tome da oni još uvek imaju pomalo dilema da li njiihovi politički projekti govore o novoj državi Kosovo, govore o principima stvaranja države iz 20 veka ili o starim snovima ujedinjenja i Velikih Albanija i zajedničkim simbolima. Kod njih je prisutna ova sumnja, o kojoj javno ne govore, ali duboko u sebi kod njih postoji sumnja šta će se dogoditi sa Kosovom.”
To, prema Kelmendiju govori da njihova vizija još uvek nije dovoljno jasna i do kraja raščišćena. Kao potvrdu ove teze Kelmendi ističe činjenicu da uprkos odluci o objavljivanju konkursa, velikom odazivu na njemu, predstavnici kosovske politike još uvek ne znaju šta će se dogoditi sa Kosovom i zato se zastalo sa utvrdjivanjem simbola.
“Kažem još uvek ideja o Kosovu državi, ideja evropskog Kosova nije politički projekat definisan od strane naših političkih predstavnika.Sem pokojnog Ibrahima Rugove, naši političari još uvek negde duboko u sebi hrane ambicije za nekim ujedinjenjem, bilo da je to konfederacija ili bilo šta drugo sa državom Albanijom,” kaže Keljmendi.
Treba istaći da je šef UNMIK-a, Joakim Riker pismom koje je uputio predsedniku Skupštine Kosova, Kolj Beriši upozorio da se u skupštinsku proceduru ne stavljaju predlozi zakona koji proizilaze iz predloga o statusu Kosova Martija Ahtisarija, koje je u značajnom broju vlada Kosova već pripremila i usvojila u vidu nacrta. Inače na konkursu za državne simbole Kosova bilo je oko dve hiljade predloga koji su došli kako sa Kosova, takodje i iz Albanije, Crne Gore, Srbije, Makedonije i Sjedinjenih država. Pregovračka ekipa Kosova je odlučila da simboli države. Kosovo treba da odražavaju multietnički karakter zemlje, da se ne mogu izabrati državne i nacionalne zastave susednih zemalja i naroda i da u zastavi ne može biti redosled i vrste boja koje imaju zastave susednih država.
Iako su utvrdjene sve procedure i iako je bilo velikog interesovanja na konkursu za simbole države Kosovo do njihovog utvrdjivanja nije došlo zbog nerešenog statusa.
