Ukoliko se izglasaju predoženi kandidati, a skupštinska većina je preko Odbora za ustavna pitanja već potvrdila volju da se prihvate svi kandidati, Ustavni sud bi nakon godinu dana pauze trebao da počne sa radom, kaže ministar pravde Dušan Petrović:
„Građani imaju pravo da se obrate Ustavnom sudu kada su im povređena ljudska i manjinska prava, kada nemaju mogućnost da na drugi način dobiju sudsku zaštitu. Ali, isto tako ukoliko u toku trajanja sudskih postupaka, krivičnih ili građanskih, procene da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ovo je pravo koje je sadržano ne samo u našem Ustavu već i u evropskoj Konvenciji o ljudskim pravima – mislim da ćemo kada ovaj zakon stupi na snagu imati pravni sistem koji je znatno unapređen.“
Lista od deset kandidata sudija za Ustavni sud Srbije sastavljena je na osnovu predloga parlamentarnih partija i predsednika Republike. Opozicioni Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija ne žele da učestvuju u sastavljaju liste kandidata navodeći da neće da prave partijske sudije i nove partijske institucije. Bivši ministar pravde i poslanik LDP Vladan Batić:
„Šta po vama predstavlja ustavna kategorija ili pojam ’istaknuti pravnici’ i da li je ona ispoštovana na listama kandidata za sudije Ustavnog suda? Većina tih ljudi su bili članovi SPS a sada su članovi nekih drugih stranaka - ne mogu stranački ljudi biti sudije Ustavnog suda, to je valjda i pticama na grani jasno. Glupo je što stranke predlažu, ali da još budu i članovi stranaka – to nema smisla.“
U javnosti postoji mišljenje da je izbor sudija Ustavnog suda više stvar političkog dogovora a manje uvažavanje pravničkih i stručnih kvalifikacija. Način predlaganja kandidata po mišljenju Zorana Ivoševića, bivšeg sudije Vrhovnog suda, neprimeren je instituciji koju treba da predstavljaju:
„Ne mogu to da objasnim ničim drugim osim političkim neprilikama. Nevolja je što se kao kandidati, koje predlažu u Parlamentu, javljaju pre svega političke partije. Političkim partijama je stalo da imaju svoje ljude, ako može tako da se kaže, u Ustavnom sudu, a to nije dobro. Tamo bi trebalo da budu samo oni koji znaju da rade svoj posao i to ne da znaju samo u nekom prosečnom sadržaju – to bi trebalo da budu natprosečni pravnici, ugledni i poznati ljudi. Na žalost izgleda da to nije tako, vade se ljudi iz šešira koji su bliski određenim političkim partijama. Mislim da je na to dobro upozorio bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić. Ima nekih imena za koja ja nisam nikada čuo, a pošto sam pravnik to mi nije baš jasno - kako je moguće da bude predložen neko za koga ne zna pravnička javnost.“
S druge strane, ministar pravde Dušan Petrović odbacuje kritike i ističe da je skupština pravo mesto gde se biraju kadrovi za visoke državne organe kakav je i Ustavni sud Srbije:
„Za svakog od ovih predloženih kandidata dve instance – jedna koja predlaže i druga koja bira. Ne postoji niko van svega toga ko bi to mogao da oceni, niti ima pravo. Dakle, ovaj Parlament procenjuje ko su to istaknuti pravnici, kada bude vršio izbor sa liste od deset kandidata koje je predsednik Parlamenta uputio Skupštini Srbije. S druge strane, Parlament će, kada utvrđuje svoj predlog od deset kandidata, takođe proceniti ko je istaknuti pravnik a ko ne. Ovo je jedna usmeravajuća norma, usmeravajući pravni standard i mislim da to nije sporno. Pretpostavljam da će biti mnogo neslaganja oko toga među samim poslanicima ali mislim da to nije neprirodna stvar.“
Manjinska lista predložila je svoje andidate za skupštinsku listu sudija Ustavnog suda; Zeinepu Kavraić, sudiju Okružnog suda u Novom Pazaru i Agneša Odrikartaga, profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
U Ustavnom sudu Srbije, koji ne radi već godinu dana, čeka 912 nerešenih predmeta, među novopristiglim predmetima je i 250 ustavnih žalbi.
