Besplatne akcije će se distribuirati na dva načina, kaže Dinkić:
"Prvu grupu čini 68 preduzeća gde je privatizacija već obavljena putem tendera – Duvanska industrija Niš, Duvanska industrija Vranje, Beopetrol, Lukoil, Henkel Merima, tri cementare, šećerane, Preduzeće za puteve Beograd, Rafinerija Beograd. Dakle, ima preduzeća koja su u zaista solidnom stanju – tehnički ne bi bilo izvodljivo da se u svakom od ovih preduzeća pojavi 4 miliona akcionara. Zato smo odlučili da akcijski fond zapravo proda ove akcije ali po ceni koja ne može biti niža od cene koja je ostvarena u postupku privatizacije. Tada će taj novac, koji se dobije od prodaje, biti isplaćen u kešu ravnomerno ovim 4 milona građana. Druga grupa preduzeća su velika javna preduzeća koja još nisu ušla u proces privatizacije – NIS, EPS, Telekom, Aerodrom Nikola Tesla, JAT i Galenika."
Direktor Centra za ekonomska istraživanja pri beogradskom Institutu društvenih nauka Danilo Šuković kaže za Radio Slobodna Evropa da je takvu odluku trebalo doneti mnogo ranije:
"Mislim da je ovo čekanje, od 2001. godine do sada, bilo nepotrebno. Država je napravila grešku što nije edukovala građane, ni u ranijem periodu ni sada kada znaju koja su njihova prava, i zbog toga će doći do izvesne diskriminacije jer neće moći svi jednako da ostvare svoja prava. Ključna stvar je da država edukuje građane, da ta pravila raspodele tih akcija da budu vrlo jednostavna i transparentna kako bi građani to mogli maksimalno da iskoriste, i da na bazi tih akcija uz podsticaj uđu u preduzetništvo, barem oni koji su mu skloni - da se to fokusira na razvoj malih i srednjih preduzeća i male privrede, a ne da se ovako donese zakon koji malo ljudi čita. Takav je bio i onaj prethodni zakon ali je malo ljudi iskoristilo svoja prava. Zamislite nekoga ko je iskoristio prava u Apatinskoj pivari, radnici su dobijali preko 100.000 eura a građani 10.000-20.000 eura – ovi danas mogu da sanjaju o takvim ciframa. Dakle, vrlo je važna ta edukacija i usmeravanje građana da dobiju te akcije a kada ih dobiju da ih i dobro iskoriste."
Sa mnogo više opreza najavu o dodeli besplatnih akcija građanima Srbije ocenjuje advokat Branko Pavlović, koji zastupa interese zaposlenih u javnim preduzećima. On kaže da se iza reči ministra Dinkića kriju brojne nepoznanice:
"Ide se na varijantu da svi građani, i oni koji su učestvovali u stvaranju imovine i oni koji nemaju ni godinu radnog staža, dobiju isto - potpuno je nenormalno da moja ćerka i ja dobijemo isto, da student i penzionisani profesor fakulteta dobiju isto. Zašto se rešava samo za ovih šest preduzeća? Šta je sa Srbija vode, Srbija šume, sa železnicom, sa plovnim putevima?! Šta je sa još 560 javnih preduzeća na lokalnom nivou, od kojih su neka, naročito ona u Beogradu, mnogo veća po imovini od JAT-a, Aerodroma Nikola Tesla i Galenike? Da bih ja kao građanin dao svoje pare za akcije moram verovati u menadžment tog preduzeća. Telekom je dokazao, pošto je samo on u oštroj konkurenciji, da taj menadžment može da upravlja preduzećem i kada je u oštroj tržišnoj utakmici – kod njih je inicijalna javna ponuda potpuno opravdana. Kod ovih drugih nije, to su sve partijski kadrovi. Zašto bih im davao svoje pare, da bi ih oni spiskali kao što inače spiskavaju novac?"
Branko Pavlović veruje da podela besplatnih akcija neće imati efekta ukoliko se ne napravi poseban investicioni fond i to dokazuje na primeru predviđenih 15 odsto Naftne industrije Srbije:
"Dobićemo i vi i ja otprilike ukupno 75 eura, to je beznačajno - sa tih 75 eura nikada nećemo moći da učestvujemo u upravljanju. Ali, ako je naš investicioni fond vlasnik akcija 600 preduzeća, od čega je 15 % akcija NIS-a, onda je on strašno značajan na skupštini akcionara – on onda ne dozvoljava da se loše upravlja."
Ministar Mlađan Dinkić, ipak, u mnogo svetlijim tonovima vidi efekte podele besplatnih akcija. On procenjuje da će se pozitivni efekti osetiti već naredne godine:
"Garantujemo u Ministarstvu ekonomije - preko 6 milijardi dolara stranih investicija sledeće godine. U periodu od 2008. do 2010. godine će svake godine biti 6-8 milijardi dolara stranih investicija. Garantujemo stopu privrednog rasta za ove tri godine u proseku 7-9 % godišnje. Novac koji dobije država od prodaje svog dela akcija bi bio iskorišćen za realizaciju svih krupnih infrastrukturnih projekata koji su potrebni Srbiji. Indirektni efekti ovog modela su što će građani početi da uče moderne tehnike tržišne ekonomije – to će imati efekat i na edukaciju stanovništa i pripremiti ga za ulazak u EU na mnogo bolji način."
